Instagram anketa: Zrenjaninci glasali da radna mesta neće ugroziti veštačka inteligencija

Sa razvojem tehnologije i veštačke inteligencije, javljaju se nove dileme i pitanja koja se tiču svih nas. Sa tim na umu, sproveli smo interesantnu instagram anketu, koja se bavila pitanjem uticaja veštačke inteligencije na radna mesta. Učestvovalo je stotinak građana, a rezultati ankete pružaju zanimljiv uvid u percepciju ovog tehnološkog trenda među lokalnim stanovništvom.

Prema dobijenim podacima, 44% učesnika u anketi smatra da veštačka inteligencija neće ugroziti radna mesta. Zatim, 31% anketiranih smatra da će veštačka inteligencija zameniti neka radna mesta, ali ne sva. Četvrtina, odnosno 25% njih je izrazilo je uverenje da će veštačka inteligencija u potpunosti zameniti ljudsku radnu snagu.

Rezultati ove ankete pružaju dragocen uvid u stavove građana Zrenjanina o jednom od ključnih pitanja modernog doba – uticaju veštačke inteligencije na budućnost rada. Dok neki vide veštačku inteligenciju kao mogućnost za napredak i razvoj, drugi se plaše gubitka radnih mesta i neizvesnosti koju tehnološke promene nose.

Ovo značajno pitanje biće tema panel diskusije „Ugrožava li naše radno mesto veštačka inteligencija?“ u okviru „Futurologije“ u Zrenjaninu 1. decembra. Sagovornici na ovu temu biće Bogdan Stešević (Nacionalna platforma za AI), zatim Davor Odobašić (Head of Business dev @ Helloworld.rs) i Vladimir Đukanović (autor knjige Blistanje i berzanski stručnjak).

Celokupan program Futurologije možete potražiti na sledećem linku:

Dvodnevna IT konferencija u Zrenjaninu – veštačka inteligencija centralna tema

O ovoj temi u svom tekstu „Da li će Veštačka inteligencija oteti Vaše radno mesto?“ govori i panelista Vladimir Đukanović. Kako on navodi,  svaki tehnološki napredak kroz istoriju nosio je sa sobom strah od nepoznatog, a ove brige često su bile premošćene generacijskim promenama. Proučavajući istoriju tehnološkog razvoja, uočio je dva glavna straha: egzistencijalni i strah od gubljenja radnih mesta.

Jedan od ranih primera koje navodi je strah od železnice u 1825. godini, poznat kao šinofobija, gde su ljudi verovali da brze vožnje mogu biti štetne za zdravlje, posebno za trudnice. Slično tome, pojava fiksnih telefona je uzbudila strahove o uništavanju privatnosti, dok su kritičari radija verovali da će ova tehnologija učiniti ljude asocijalnima i odvojiti ih od čitanja. Televizija je takođe trpela kritike, sa strahom da će uništiti porodično okupljanje oko radija. Ironično, danas se slični strahovi izražavaju prema novim tehnologijama poput mobilnih telefona i striming servisa, dok nostalgija za prošlim vremenima ostaje prisutna.

On dalje objašnjava da istorijski gledano, tehnološki razvoj nije doveo do propasti ljudske vrste ili gubitka radnih mesta. Naprotiv, stvorio je nove mogućnosti i doprineo ekonomskom rastu. Na primer, mašinovođe su zamenili taljige, čime su stvorena kvalitetnija radna mesta i omogućen ekonomski razvoj. Sve ovo ukazuje na to da tehnologija ne samo da nije ugrozila ljudsku vrstu, već je doprinela višem životnom standardu.

Razvoj veštačke inteligencije (AI) odvija se brže nego ikada, izazivajući zabrinutost zbog brzine ovog tehnološkog napretka. U prošlosti, ljudi su imali vremena da se prekvalifikuju kada su njihove veštine postale zastarele zbog tehnoloških promena. Međutim, AI se razvija toliko brzo da postoji bojazan da ljudi neće moći da se prilagode dovoljno brzo.

Primer ove brzine je ChatGPT, koji je dosegao milion korisnika za samo 5 dana, što ukazuje na veliku popularnost i interes za AI. Ova tehnologija budi strahove da bi mogla dovesti do masovnog gubitka radnih mesta. AI je već nadmašio prosečnog čoveka u razumevanju jednostavnih i složenih pitanja, što je veliki napredak od početnih koraka AI-a 1956. godine. Uprkos brzom napretku, zebnja oko gubitka radnih mesta može biti neopravdana, jer će verovatno biti dovoljno vremena za ekonomsko prilagođavanje.

Ipak, određena radna mesta, navodi on, posebno ona koja su dosadna i repetitivna, mogla bi biti zamenjena AI-om. Ljudima koji obavljaju takve poslove preporučuje se da se prekvalifikuju što pre, kako bi izbegli iznenađenja koja AI može doneti u budućnosti. Temu je zaključio uz opasku „Što pre odlučite da se prekvalifikujete, manja je šansa da vas AI iznenadii”.