U najezdi sumornih predviđanja u vezi sa našom ekonomijom, kao melem na ranu stižu informacije o spoljnotrgovinskoj razmeni srednjobanatskog regiona. U prvom kvartalu ove godine, izvoz ovdašnje privrede veći je gotovo za trećinu od uvoza. Takav trend je nastavljen i u naredna dva meseca i sudeći po izgradnji novih kapaciteta u zrenjaninskim industrijskim zonama, trebalo bi da se održi duže vreme.
Prema informacijama iz Regionalne privredne komore, iako je ukupna spoljnotrgovinska razmena srednjobanatskog regiona u prva tri meseca ove godine smanjena za dva procenta, ocena uspešnosti privrede i dalje je izrazito pozitivna. Firme sa ovog područja izvezle su u ovom razdoblju robu u vrednosti od 64,9 miliona, a uvezle repromaterijal za 48,1 milion evra, čime je ostvaren pozitivan saldo od 16,8 miliona evra. U isto vreme privreda Srbije beleži negativan bilans od milijardu i 654,6 miliona, odnosno izvoz iznosi 1,86, a uvoz 3,5 milijardi evra. Privreda AP Vojvodine beleži negativan saldo od 424,7 miliona evra.
Bez obzira što je stopa rasta proizvodnje relativno skromna i kreće se oko dva odsto, sačuvan je pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Ranijih godina, do 2008–2009, u vreme kada je startovalo nekoliko grinfild investicija, imali smo i dvocifrene stope rasta, što se sada ne može očekivati bez krupnijih novih ulaganja. Srećom, kod najvećih izvoznika kao što su proizvođač električnih provodnika za motorna vozila „Drekslmajer”, a i nekih drugih, to će biti slučaj, objašnjava potpredsednik zrenjaninske komore Momčilo Nikolčić, nagoveštavajući mogućnost porasta proizvodnje.
Pomenuti „Drekslmajer” je najveći izvoznik u regionu, sa eksportom vrednim 20,9 miliona i suficitom od dva i po miliona evra. Značajni izvoznici su i „Modital” („Pompea”, tekstilna grana) sa 7,7 miliona, Industrija ulja „Dijamant” sa 7,2 miliona, prerađivač kože „Dafar” sa 31 milion, uljara „Banat” Nova Crnja sa 2,7 miliona, „Fulgar” sa dva i po miliona i sečanjski FAM sa izvozom vrednim 2,4 miliona evra. Najveći neto izvoznici su zrenjaninska i novocrnjanska uljara, koje su do kraja aprila izvezle robu u vrednosti od šest, odnosno četiri miliona evra, „Drekslmajer” i „Dafar“ sa dva i FAM Sečanj sa neto suficitom od milion evra.
– Iz podataka za april vidi se da nije došlo do popuštanja tempa privredne aktivnosti i izvoza, čega na nivou privrede Republike ima – ističe Nikolčić i naglašava da ohrabruje i podatak da ovdašnje kompanije najviše izvoze u Nemačku i Italiju i u bivše jugoslovenske republike: Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, i Sloveniju.
Pošto je ovo agrarni kraj, treba istaći da izveštajem Regionalne privredne komore nije obuhvaćen izvoz proizvoda kao što su kukuruz u zrnu i stočna hrana. Izvoz tih poljoprivrednih proizvoda ide posredstvom velikih reeksportnih kuća kao što su novosadski „Agroglob” i „Gran eksport” iz Beograda. Srbija je, inače, izvezla kukuruz za 440 miliona dolara, od čega, kako se procenjuje, iz srednjeg Banata u vrednosti od najmanje 44 miliona.
Pored uljaraca koje sada izvoze znatno više nego u zlatno doba poslovanja u okviru Kombinata „Servo Mihalj”, Nikolčić kaže da za ovakve spoljnotrgovinske bilanse treba odati zasluge svima onima koji su se angažovali na novim investicijama, kroz osnivanje i opremanje industrijskih zona, u poslednjih desetak godina.
Đuro Đukić
Izvor:Politika