Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola “Uroš Predić” iz Zrenjanina obeležava svoj dan 7. decembra, što je ujedno i rođendan velikog slikara čije ime nosi. Ove godine đaci i njihovi profesori pripremili su specifičan igrokaz u kojem Uroš Predić i njegovi savremenici predstavljaju tri područja rada ove škole.
“Davnog, 7. decembra 1857. godine, ovde u srcu Banata, u kraju gde se ukrštaju blagi vetrovi, u nedrima najrodnijih polja i starih vinograda, rođen je naš Uroš Predić, potomak čestite porodice koja je prethodno iznedrila popove i dobre vojnike. Već u ranom detinjstvu pokazuje ljubav prema slikanju, gledajući stariju braću kako crtaju akvarelišu za vreme školskog raspusta. Kao dobrovoljac sa pet godina, ovaj daroviti mališan krenuće u školu u rodnom Orlovatu, zatim će uslediti Crepaja, Pančevo, a nakon ispita zrelosti, majka umilostivi oca da mu dozvoli da sam izabere dalji put.
Oktobra 1876. stiže u Beč sa jedva nešto novca, ali težnjom da bude zdrav, zadovoljan, veseo i vredan. Upisuje Slikarsku akadamiju i druži se sa srpskim omladincima sve dok ne primeti da se previše pije i politizira, a ton ophođenja postaje sve grublji. Tada sam kreće u otkrivanje umetničke strane ovog velegrada, a prvu posetu Belvederu pamti po uglačanom mermernom podu i svom dužinom dubokom metanisanju. Uroš uči da pažljivo posmatra, razmišlja, razvija svoj ukus i procenjuje slike prema skali koju postavlja vreme kao jedini kritičar koji se ne može podmititi.
Na Akademiji pod strogim nadzorom profesora Gripenkerla marljivo slika, a slika Amorete biva preporučena za prvu nagradu na školskoj izložbi. Profesor talentovanom Prediću prepušta izradu trinaest zidnih slika iz grčko-rimske mitologije i istorije za bečki parlament. Zadovoljan Uroševim radom, predloži ga za svog asistenta, gde ga zadrža svega pet semestara. Uroševa potreba za slobodom i svojim bližnjima, vraća ga u Srbiju, gde prvi put prihvata izradu ikonostasa za smederevsku crkvu. Svom predanošću prionu na rad, a u bližem dodiru sa prirodom i dragim ljudima, čije je radosti i jade pozanavao još iz detinjstva, bogato stvara”.
Ovako su učenici Hemijsko-prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić“ u Zrenjaninu započeli svečanost povodom obeležavanja dana škole.
Pod okriljem profesorke Andrijane Ruvarac, horskom izvedbom pesme „Jesen stiže, dunjo moja“ uveli su publiku u salon doma Dunđerskih na, u to vreme, vrlo popularnu čajanku i kroz likove Uroša Predića, Laze Kostića, Sime Lozanića, Cvetkovića prikazali i povezali oblasti proučavanja svoja tri područja rada. Tako je gospođica Dunđerski goste ponudila popularnim kiflicama sa sirom i kimom objašnjavajući detaljno recepturu i oduševljavala se čokoladnom tortom kneginje Natalije.
Predić priča o nastanku slike Pijana braća i duhovito opisuje povrede koje su njegovi Orlovaćani zadobili. Priključuje se Lozanić pričom o termalnim vodama u Gamzigradu koje bi pomogle u lečenju, a čiji sastav i lekovitost je i sam analizirao. Kostić ga izazove da uradi vežbe koje su korisnije, dok se Cvetković ubacuje sa pričom kako je išao po materijale – svilu, pamuk, lan i nudi ih gospođici za njene haljine.
Nakon izvedbe pesme „Tiho noći“ uz baletsku pratnju, učenici su predstavili mnogobrojne proizvode izrađene u školskim radionicama i laboratorijama sa svojim nastavnicima: štrudle, džemove, kolače, peciva, zimnice, sapune, losione, kreme, masti, tekstilne vrećice sa lavandom, haljine grčkih boginja, oslikane tekstilne vreće, kuhinjske krpe, kecelje…
V.d. direktora Natalija Lalić obratila se prijateljima škole, svim prisutnima i kroz slike Uroša Predića ukazala na tradiciju i značaj ove škole za učenike i naš grad.
“Moram da pohvalim nastavnike koji svojim vrednim rukama na kreativan, duhovit i spretan način pretvaraju jogunaste u jaganjce. Važnost obrazovanja nije samo vizija u oblacima. Svi zaposleni u školi veoma predano, odgovorno i sa mnogo ljubavi obavljaju svoj posao, iako su, zamalo, doživeli sudbinu bosanskih begunaca. U školi se između učenika i zaposlenih, u duhu Svetog Nikole, naročito neguju brižnost, solidarnost, razumevanje, a svojim primerom zaposleni pokazuju kako se na dostojanstven način bori sa burama u životu, kojih će uvek biti”, istakla je Natalija Lalić, v.d. direktora HTPŠ “Uroš Predić”.
“Želim da ova škola još dugo bude ulaz u umetnikovu baštu sa lukom majskih ruža, a učenici naša večna inspiracija“, dodala je direktorka.
Dan škole bio je prilika i da se afirmiše i osvrne na saradnju koju škola ima sa brojnim socijalnim partnerima i institucijama, koji su joj značajna podrška već dugi niz godina i koji su svojim prisustvom ovaj dan učinili posebnim. To su Mlekoprodukt doo, Don don doo, Mehler Protective System, Mizan line doo, PharmaS doo, Beohemija doo, Fabrika sintetičkog kaučuka, Grad Zrenjanin, Regionalna privredna komora Srednjobanatskog upravnog okruga, Tehnički fakultet „MihajloPupin“, Tehnička škola Zrenjanin, JKP Čistoća i zelenilo, Narodni muzej Zrenjanin i mnogi drugi.
Fotografije ustupila: Natalija Lalić
.gif)
.gif)
