Pet godina je prošlo otkada je Igor Nađalin u tadašnjem Pozorišnom klubu „Zeleno Zvono“ imao izložbu redizajniranih logoa bivših zrenjaninskih firmi i njihovih proizvoda pod nazivom „Retrofuturizam – budućnost nije ono što je nekad bila“.
On je tada prikazao samo jednu od mogućnosti, želja i nada koje se nisu ostvarile, fragmente Zrenjanina kakav je mogao da bude.
BEK-ove viršle iz neke drugačije budućnosti
Autor se priseća da su mu na toj izložbi prilazili ljudi, bivši radnici u tim fabrikama, koji su tužni posmatrali plakate na kojima je prikazana jedna od alternativnih i svakako lepših budućnosti od one koja je snašla većinu zrenjaninskih preduzeća.
Igor Nađalin
U pratećem katalogu izložbe bile su slike i podaci o 10 zrenjaninskih propalih preduzeća u kojima je bilo zaposleno na desetine hiljada ljudi. Na plakatima koji prikazuju logoe zrenjaninskih firmi iz neke alternativne i sretnije budućnosti koja nikad nije došla, plakatima koji mogu da stoje rame uz rame sa Coca-cola i McDonaldsovim promotivnim materijalom, neupućeni posetilac lako bi pomislio da se radi o uspešnim multionacionalnim korporacijama.
Spomen-park zrenjaninskih firmi
Pet godina kasnije sa Igorom Nađalinom koji sada živi i radi u Ljubljani razgovarali smo o motivima da tada napravi izložbu sa takvom temom kao i „šta je bilo posle“.
– Kako je uopšte nastala ideja za tu izložbu? – Ja sam 2001. bio početnik, a tadašnja „pivara“ koja još nije bila privatizovana raspisala je konkurs za novu etiketu. Moj rad je, na moju veliku sreću, pobedio, što i dan danas smatram velikim uspehom. Bio sam još ponosniji kada je moj otac otišao u prodavnicu i kupio pivo sa „mojom“ etiketom – kaže Nađalin.
On je kasnije dizajnirao i ambalažu za proizvode tadašnjeg „Žitoprodukta“, u pripremi su bili i neki proizvodi tadašnjeg „Dijamanta“. – „Bekapi“ odnosno kopije koje čuvam na kompjuteru su kao neki virtuelni spomen-park zrenjaninskih i velikih i malih firmi. Biće zanimljivo sve to videti za 50-tak godina, ko zna možda u istorijskom arhivu – kaže Nađalin.
Da ste me onda sreli i pitali: Šta će biti za 20 godina, rekao bih vam da će jedno od potkrovlja u centru grada biti moj studio, i da ćemo raditi samo zrenjaninsku privredu. Tada je bilo toliko posla. Međutim dolazi privatizacija, a ostalo znate i sami. Moja želja je bila da dizajniram logoe i ambalažu zrenjaninskih proizvoda koje prave i kupuju moji sugrađani. Tako se nekako i rodila ideja za tu izložbu.
– Kada sam pripremao izložbu prvo što sam radio je da „guglam“ o tim firmama. Najčešći rezultati su bili snimci protesta radnika, ispred Suda, opštine ili kapije itd. Podatke o firmama su sakupili istoričari iz udruženja „Zrenjanin Eksplorativa“.
Ovih dana polako se uobličava ideja da sa određenim ljudima napravi izložbu posvećenu najpoznatijim brendovima Jugoslavije koji više ne postoje.
Ipak nije ispalo sve toliko crno
– Već prilikom otvaranja te izložbe pre 5 godina saznao sam da „Šinvoz“ radi i ja sam to na zvaničnom otvaranju i rekao. Za potrebe izložbe slikali smo „stari Šinvoz“, tako da smo na samom otvaranju već onda imali lepe vesti da neka fabrika ipak radi. Igrom slučaja rukovodstvu „Šinvoza“ svideo se logo sa pomenute izložbe te je Nađalin ubrzo dobio ponudu koju je sa zadovoljstvom i prihvatio te je dizajnirao novi logo ove firme – sadašnji stilizovani točak od voza. – Jako sam ponosan kada dolazim u Zrenjanin iz pravca Beograda i vidim logo koji sam ja dizajnirao – napominje Nađalin.
Ovih dana upućen mu je poziv iz još jedne firme čiji je logo bio na izložbi od pre pet godina, a to je „Luxol“. – Zaista je lepo čuti da je još jedna firma sa tih plakata oživela, to me jako raduje.
Slučajni susret sa „Pantom“ sa kojim je Nađalin sarađivao oko njegove zbirke udrilirističke poezije „Vidimo se na kazanu“
– Ispostavilo se da je ta izložba u „Zelenom Zvonu“ bila i poslednja izložba pre njegovog zatvaranja, a ja sam u to vreme gostujući u Jutarnjem programu RTV, povodom otvaranja izložbe, rekao da ne bih želeo da i Zeleno Zvono, kao jedan od kulturnih stubova grada, bude jednog dana na ovakvom plakatu – priseća se Nađalin.
Odlazak u Sloveniju zbog mirnijeg života
Igor Nađalin danas živi i radi u Sloveniji u Ljubljani. Kako kaže nije se preselio iz egzistencijalnih razloga jer je i u Srbiji sasvim dobro radio i zarađivao već zbog „mirnijeg“ života i kako sam navodi ekoloških razloga.
– Pre par godina, sam bio sticajem okolnosti u Budimpešti i učestvovao u „online“ sastanku na kome smo se francuz koji živi u Poljskoj, ja iz Srbije i kolega iz Slovenije dogovarali oko dizajna za Indijca koji živi i radi u Dubaiju. Pravili smo mu sajt preko kojeg će on da prodaje kozmetiku u Južnoafričkoj republici. Tu se vraćam na ono pitanje „Šta će biti za 20 godina?“. Da mi je pre 20 godina neko rekao da ću biti na ovakvom radnom sastanku bez razmišljanja bih mu rekao: „Prijatelju, preterao si.“
– Kako onda posle svega vidiš Zrenjanin u narednih 20 godina? – Ne znam, toliko toga se promenilo da ne mogu ni da pretpostavim šta nas čeka u budućnosti – zaključio je Igor Nađalin.
Podsetimo se kako je izgledala izložba „Retro futurizam“ 2016.
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
