I love Zrenjanin portal

  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Igor Mirović: Zrenjanin može doći u problem sa nedostatkom radne snage, ali ima rešenja

Funkciju predsednika Vlade Vojvodine obavlja od 20. juna 2016. godine. U razgovoru za portal I love Zrenjanin Igor Mirović govori o periodu od prethodne tri godine, praveći poređenje zatečenog stanja i Vojvodine danas. Smatra da su loši odnosi sa republičkom vladom i centralnom administracijom dugih šesnaest godina Vojvodinu doveli u položaj „parije“, ali da je to, vođenjem politike zajedništva i iskazivanjem volje za saradnjom, uspešno prevaziđeno. U najbitnije momente razvoja ubraja angažovanje pokrajine da stvori ambijent za dolazak stranih kompanija, stvaranje uslova za dodatna ulaganja domaćih firmi, izgradnju infrastrukture, rekonstrukciju zdravstvenih centara i nabavku brojne aparature, poboljšanje mera socijalne politike. Uprkos svemu, kaže da „ima još puno posla“, ali i da budžet Vojvodine koji bi 2020. godine trebalo da iznosi 80 milijardi dinara, i te kako pokazuje potencijale za bolju budućnost.

Očekuje se da će Zrenjanin kao centar Banata, naročito biti važan ne samo za Srednjobanatski region već i za celokupni razvoj Vojvodine, zbog čega je deo razgovora tekao u pravcu očekivanja onoga šta bi Zrenjaninu mogao da donese budući autoput do Beograda i drugi do Novog Sada, te dolazak kineske kompanije „Linglong Tajr“ i njenih kooperanata. Odlazak stanovništva u inostranstvo i samim tim pitanje radne snage za buduću kompaniju ne bi trebalo da bude problem koji je nemoguće rešiti, smatra naš sagovornik.

-Vojvodina je nesumnjivo uspešnija, razvijenija i – kada je reč o njenoj administraciji – organizovanija nego što je bila u leto 2016. godine. Realizacija ciljeva iz programa rada koji sam tada predstavio, danas je vidljiva u oblasti obrazovanja, oblasti razvoja lokalnih samouprava, uopšte odnosa prema javnom novcu i zahtevima građana. Jednom rečju, politiku smo vratili građanima. Promenili smo odnos prema Vladi Srbije. Znate se da smo šesnaest godina u kontinuitetu imali koncepciju sukoba sa centralnom administracijom koja nije vodila ničemu. Sa svojim saradnicima sam vodio politiku zajedništva, i to zajedništvo je donelo velike investicije u Vojvodinu poput izgradnje pruge od Beograda do Novog Sada, a od proleća i od Novog Sada do Subotice, zajednička ulaganja u brojne lokalne infrastrukturne projekte, konsolidaciju javnih finansija. Nasledili smo velike probleme, dugove, pronevereni novac kroz Razvojnu banku Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja. Danas toga više nema jer smo uspeli da postignemo jedan veoma precizan, poslovni odnos prema potrebama građana i prema javnim finansijama koje Vojvodini pripadaju.

PerSu marketi

Kakvo je, konkretno, trenutno finansijsko stanje Vojvodine o kome govorite?

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Igor Mirović: Kaže se da je budžet ogledalo svake politike. To“ogledalo“ govori da smo u 2016. godini imali 62,5 milijardi dinara u budžetu, a za 2020. kao poslednju godinu našeg mandata, pripremamo budžet od 80 milijardi dinara. Dakle, imamo gotovo 18 milijardi više jer je to rezultat ekonomskog razvoja, to je novac koji su platili radnici na novim radnim mestima kroz poreze na lična primanja, novac onih koji u novim halama plaćaju poreze na dobit, a za lokalne samouprave porez na imovinu. To je, ukratko, slika Vojvodine –  svežija, jasnija i zdravija nego pre tri i po godine.

Da li ste uspeli da završite baš sve što ste planirali?

Igor Mirović: Nismo, i to dve stvari za koje smo se srčano borili, a koje nisu zavisile od nas. Jednu – izgradnju brze saobraćajnice od Rume preko Iriga do Novog Sada, očekujemo ubrzo i prema uveravanju Vlade Republike Srbije od koje taj posao zavisi, nalazimo se neposredno pred komercijalnim ugovorom. Drugo, kasnimo sa pripremom projektne dokumentacije za autoput od Beograda do Zrenjanina i od Zrenjanina do Novog Sada. Pokrajinska administracija je ove godine izdvojila značajna sredstva za pripremu projektne dokumentacije. Kasnije je republika preuzela taj posao, formirana je radna grupa, i sada se radi na izradi projektnog zadatka koji je osnov za ulazak u proceduru za obezbeđivanje projektne dokumentacije. To su dva posla koja su možda mogla da budu završena i pre godinu – godinu i po dana. Očigledno je da ti poslovi neće početi da se realizuju tokom mog mandata, ali ostaće zabeleženo da sam ih ja inicirao.

Dolaskom kompanije „Linglong Tajr“ i investicijom vrednom milijardu dolara bave se jednako i oni koji u tome vide veliku šansu za Zrenjanin, ali i oni koji osporavaju potez Vlade Srbije. Koliki će uticaj imati kineski investitor na aktuelni ambijent u privredi?

Igor Mirović: Investicija kineske kompanije „Linglong Tajr“ je od ogromnog značaja, ne samo za Zrenjanin i za Vojvodinu, već i za celu zemlju. I autoput će, između ostalog, biti izgrađen zbog toga što će Zrenjanin sa „Linglongom“ postati regionalni i gotovo nacionalni industrijski centar. Mnogo kamiona će u budućnosti morati da prevozi proizvode kompanije „Linglong Tajr“. Mnoge male kompanije biće kooperanti kineskog investitora. Neko će morati da održava postrojenja, a to sigurno neće biti kompanije iz Kine. Neko će morati da prevozi odgovarajuće sirovine, a ima i onih koji će deo sirovina kojih ima u našoj zemlji proizvoditi i isporučivati kompaniji „Linglong Tajr“. Sve će to biti deo jednog velikog poslovnog lanca i zato je dolazak takve kompanije izuzetno značajan. Značajna je i investicija japanske kompanije koja proizvodi slične proizvode, a dolazi u Inđiju. Očekujemo i dolazak druge japanske kompanije u Novi Sad u narednih šest do devet meseci. Poslednjih nekoliko godina insistirao sam na izgradnji industrijskih zona. Zrenjanin je imao industrijsku zonu, ali je nisu imali Kikinda, Plandište, Bela Crkva, Pančevo, Sombor, Ruma, Šid, Kula, Bačka Topola. To su sve bile investicije koje je vodila Vlada Vojvodine i sada imamo potpuno opremljene lokacije koje možemo da ponudimo domaćim i stranim investitorima. I što je još važnije, imamo mehanizam podsticaja za male i srednje kompanije preko Razvojne agencije Vojvodine. Velike kompanije poput „Linglonga“ realizuju se uz podsticaj Razvojne agencije Srbije. Podelili smo zadatke, i zato ceo mehanizam dobro funkcioniše. To se ogleda kroz neprekidni rast broja zaposlenih u Vojvodini. Stopa nezaposlenosti u ovom trenutku je između 9- 9,5%  sa tendencijom daljeg smanjenja. Prvi put ćemo, posle nekoliko decenija, doći na manje od 100.000 nezaposlenih. Očekujem da će se to desiti između februara i marta sledeće godine.

Pomenuli ste razvoj malih i srednjih preduzeća. Dok se stranim investitorima daju značajni benefiti za rad u industrijskim zonama i uopšte poslovanje u Srbiji, kakav je odnos prema domaćim firmama?

Igor Mirović: Stvari su povezane. Nema malog i srednjeg biznisa bez velikih kompanija, jer se mali i srednji biznis prirodno „naslanjaju“ na velike kompanije kroz servis, usluge, kooperantsko učešće. U saradnji sa Razvojnom agencijom Vojvodine formirali smo podsticaje za nabavku potpuno nove, savremene opreme u domaćim kompanijama koje će biti u funkciji te kooperacije. Od izuzetne važnosti je da domaći biznis, pogotovo onaj koji traje 20 – 30 godina i koji je opstajao u mnogo težim uslovima nego danas, ohrabrimo i osnažimo kroz podsticaje nadležnog sekretarijata, kroz konkurse, i da pomognemo da bude konkurentan, da odgovori zadatku saradnje sa velikim kompanijama koje dolaze u Vojvodinu.

Bojazan u vezi nedostatka radne snage je realna. U Zrenjaninu je na evidenciji NSZ krajem septembra bilo oko 4.200 nezaposlenih lica. Pre nekoliko godina imali smo problem velikog broja nezaposlenih za koje nije bilo dovoljno radnih mesta, a danas se suočavamo sa odlaskom ljudi u inostranstvo i stalnom potražnjom radnika od strane poslodavaca. Kako pokrajina gleda na ovaj problem?

Igor Mirović: Mislim da u ovom trenutku imamo razlog za zabrinutost zbog odlaska velikog broja ljudi u inostranstvo. To je činjenica pred kojom ne možemo i ne smemo zatvarati oči. Ono što ohrabruje jeste dolazak velikog broja stranih kompanija, jer će vremenom, smanjenjem broja nezaposlenih kompanije biti prinuđene da isplaćuju veće zarade nego danas. Kada neko uloži toliki novac i kada u početnoj raspodeli dobiti jedan deo ide na postojeći fond zarada, a kasnije kroz ukupan rast zarada na tržištu, taj budući poslodavac jasno vidi da mora više da isplaćuje, jer u suprotnom neće moći da organizuje proizvodnju. Nadamo se da će isplata većih zarada vremenom motivisati ljude da ne odlaze u inostranstvo jer bi sa 600-700 evra i više, mogli da žive daleko bolje nego danas sa 400-450 evra, a negde i manje. U Zrenjaninu, slažem se sa Vama, za tri-četiri godine neće biti verovatno dovoljno ljudi za velike kompanije, ali tu su manja, okolna mesta. Lako je danas organizovati prevoz, to već čine neke kompanije koje su prisutne u Zrenjaninu. U ovom trenutku je najvažnije smanjiti broj nezaposlenih do nivoa ispod 6-7 %. Realna projekcija je da se u Vojvodini to desi negde između 2023-2024. godine.

Svake godine ispoljava se isti problem sa kanalskom mrežom. Tu imamo “večito” pitanje i prebacivanje odgovornosti  – ko treba da uloži veći napor – poljoprivrednici ili država i sistem, naročito kada je potrebno nadoknaditi štetu nastalu na obradivim površinama.

Igor Mirović: Kanalska mreža je izuzetno skupa. Potrebna su sve značajnija sredstva za njeno održavanje i za investicije u nove objekte u sistemu kanalske mreže. Mi smo iksazali vanrednu spremnost da povučemo sredstva iz državnih izvora, i već su uneta u sistem investicija u okviru kanalske mreže na teritoriji Vojvodine. Prva faza tog projekta koji se finansira iz Razvojnog fonda iz Abu Dabija je završena. Nalazimo se neposredno pred realizacijom druge faze. Treće važno pitanje je ono koje se tiče većih sredstava za tekuće održavanje kanalske mreže. Pre dve nedelje smo uputili dopis lokalnim samoupravama da želimo da povećamo iznos sredstava za održavanje kanalske mreže, za sufinansiranje tog posla, jer smo svesni da su kilometri kanala nedovoljno ili loše održavani. Sa time se suočavamo i želimo da kroz povećanje sredstava nadoknadimo ono što smo propustili minulih godina i decenija. Radi se o veoma skupom sistemu koji mora neprekidno da se održava –  od uklanjanja mulja, saniranja ustava, pumpi, sve to zahteva veliki novac.

Važimo za naciju koja se ne može pohvaliti prevencijom bolesti, što svakako utiče i na povećanje broja obolelih, ali i potrebom za većim brojem dijagnostičkih procedura. Koliko je pokrajina uložila u uslove za lečenje stanovništva u Vojvodini?

Igor Mirović: Nalazimo se neposredno pred konkretnim dogovorima za izgradnju “B” i “C” lamela Kliničkog centra Vojvodine, novog zdravstvenog objekta u Novom Sadu koji će služiti svim građanima Vojvodine u tercijarnom sistemu zdravstvene zaštite. Reč je o 400 ležaja i najsavremenijoj opremi u dva nova objekta. Ponude su otvorene, trenutno se to vrednuje od strane Evropske investicione banke koja je preko kredita i finansijer ovog posla. Očekujem da radovi krenu u naredna tri do četiri meseca. Obnovili smo svu dijagnostičku opremu u Vojvodini. Nove magnete, nove CT aparate, angio sale. Stigla su i dva nova akceleratora, pa ćemo tako imati ukupno pet akceleratora u sistemu zdravstvene zaštite na Institutu u Sremskoj Kamenici. Zatekli smo dva, jedan smo nabavili 2016. godine, a dva nova smo obezbedili uz pomoć Ministrastva zdravlja. Zašto je ovo važno? Trenutno na listi čekanja na procedure zračenja ima 700 pacijenata, a kada od decembra u punom pogonu budu dva savremena akceleratora povezana sa CT simulatorom koji preciznije određuje zonu zračenja, verujem da ćemo negde do polovine sledeće godine doći na standard čekanja kao u zapadnim zemljama, a to je dve do četiri nedelje. Obnavljali smo i brojne klinike. Nalazimo se pred dobijanje dozvole za rekonstrukciju bolnica u Subotici i Somboru. Kikinda je završila posao, u Novom Sadu se brojne klinike rekonstruišu. Majstori treba da uđu u Kliniku za ginekologiju i akušerstvo, u Kliniku za interne bolesti, završena je rekonstrukcija abdominalne, infektivne klinike, ortopedije. Savremena oprema stiže iz dana u dan, za tri godine smo izdvojili gotovo sedam milijardi dinara. Nadam se da građani u ovom trenutku imaju veću sigurnost u zdravstveni sistem. Ima još dosta posla, a nadam se da će povećanjem zarada od decembra, koje će najizdašnije zahvatiti zdravstveni sektor, jedan deo ljudi ipak biti motivisaniji da ostane u zemlji.

U kojoj meri su lokalne samouprave spremne za saradnju? Da li su čelnici lokalnih samouprava shvatili politiku zajedništva?

– Sa većinom lokalnih samouprava imamo izuzetno dobru saradnju. Tokom septembra i oktobra svake godine vršimo pripremne sastanke i koordinišemo sa lokalnim samoupravama u vezi razvojnih projekata na njihovoj teritoriji. Učinili smo to i ove godine. Već tokom februara i marta svake godine krećemo sa javnim nabavkama i evo mi smo u drugoj polovini oktobra, a sva velike investicije teku osim onih koje imaju neki tehnički problem u projektnoj dokumentaciji ili nisu dovoljno dobro pripremljeni, za šta su ipak zadužene lokalne samouprave. Saradnja je veoma dobra i rezultirala je činjenicom koja dugi niz godina nije bila prisutna, a to je da su sve javne investicije iz 2016, 2017. i 2018, u Vojvodini završene. Tamo gde je bio sklopljen ugovor, gde su izvođeni radovi, sve je završeno, plaćeno, predate su garancije poslovnih banaka, osim kod onih investivicija koje imaju višegodišnji karakter kao što je zgrada Radio televizije Vojvodine koja će biti gotova za 20 dana, kao što je subotičko pozorište koje će biti gotovo krajem 2020. i pojedine klinike u okviru Kliničkog centra Novi Sad. Ono što smo počeli u toku 2019. radi se i sada. U zbiru, sa lokalnim samoupravama u protekle tri godine uradili smo gotovo 200 investicija. Odustali smo u fazi pripreme od sportske hale u Novom Kneževcu na zahtev lokalne samouprave da pripreme novi projekat, i od izgradnje postrojenja za pijaću vodu u Novom Bečeju, sa istim zahtevom. Odustali smo zbog neadekvatnih ponuda za drugu fazu rekonstrukcije puta Opovo – Debeljača i čekamo da lokalna samouprava u Kuli zbog lošeg projekta redefiniše uslove za nastavak radova na izgradnji sportskog centra. To su četiri problema, identifikovana, jasna sa rokovima i zadacima koji ljudi u tom poslu treba da obave da bi radovi bili nastavljeni. Sve ostalo je u planiranim rokovima i prema planiranoj dinamici, zaključio je Igor Mirović na kraju razgovora.

Foto: Vlada Vojvodine

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
Picerija Aquarius
Halo Taxi Zrenjanin
Diksi Picerija
  • Divider

  • Divider
Na vrh