Blokada puteva od strane poljoprivrednika nije uspela da spreči skoro 350 ljudi da dođu na tradiocionalni „Hercegovački sabor“ koje je u Zrenjaninu prethodnog vikenda organizovalo „Udruženje Hercegovaca i prijatelja Hercegovine“.
– Došli su ljudi iz Trebinja, Nevesinja, Bileće, Gackog, zatim iz Udruženja iz Beograda, Novog Sada, Vršca, Kovina, Kikinde i Gajdobre, kao i iz Srpske Crnje, Sečnja, Žitišta, Kleka i naravno iz Zrenjanina, saznajemo od predsednika organizacionog odbora Čedomira Janjića.
Ove godine akcenat je stavljen na jedinstveni kulturno umetnički program a lajt motiv je bio kamen, tačnije izložba skulptura vajara i pisca Radovana Ždrala pod nazivom „Tajno lice kamena“. Ovaj vitalni osamdesetdvogodišnjak inspiraciju je pronašao u kamenu koji ga podseća na njegov rodni kraj, Baljce u Hercegovini odakle je otišao još sa tri godine i kom se stalno vraća. Objavio je više od 10 knjiga a kako kaže do sada je napravio preko 3000 skulptura. Živi i stvara u Novom Sadu.
– Svemogući je esteta, velika čarolija i velika privilegija je imati dar da se to prepozna. Još kao mali sam spoznao da treba da gledam i dole i gore kako bih bio u skladu sa svim što me okružuje, kaže Ždrale.
Pored njega u programu su učestvovali i pesnik Đođe Sladoje , profesor Petar Bodiroga sa interpretacijom Jovana Dučića, zatim Svetlana Stević, interpretatorka izvorne muzike koja je svojim pevanjem oduševila publiku. Nastupila je i ženska pevačka grupa izbileća dok je jak utisak na prisutne ostavio i nastup muške pevačke grupe „Zvuci sa kamena“.
Po završetku Akademije druženje je u izuzetno prijatnoj atmosferi nastavljeno u velikoj sali hotela Vojvodine. U programu je nastupio i guslar a potom je stvar u svoje ruke preuzeo orkestar „Anđin san“ tako da su ljudi na kraju završili u kolu a zabava je potrajala do kasno u noć. Ovo je bila jedinstvena prilika da se okupe i pričom o svom rodnom kraju i u toploj atmosferi još bolje povežu Hercegovci, oni koji su ovde i njihovi prijatelji i rođaci iz Hercegovine i Srbije.
Tekst i fotografije : Maja Pandurov