U Srednjobanatskom okrugu u toku je vađenje šećerne repe. Kod velikog broja proizvođača u Banatskom Despotovcu, Lazarevu, Zlatici, Botošu, Mihajlovu, Torku, Boki, Krajišniku i Jaši Tomiću repa je trula, kaže Snažana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin. Dodaje da su u toku ispitivanja koja bi trebalo da pokažu šta je tačno dovelo do ove pojave.
Za poljoprivrednike, čini se, ovo uošte nije bila dobra godina. Čak naprotiv. Ako su uspeli da ostvare solidne prinose, cena proizvoda je niska. S druge strane, probleme im prave i bolesti i štetočine.
“Na parcelama pod šećernom repom imamo visok procenat truleži korena koja je posledica gumoze korena, defolijacije lisne mase, koja se kreće od 20 do 50 odsto oštećenih korenova, neupotrebljivih za dalju preradu. Duži ostanak ovakvih korenova na parceli prouzrokuje veći procenat truljenja i usporava vađenje”, kaže Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe.
“Na ovu pojavu je uticao veliki broj abiotskih i biotskih faktora ispoljenih tokom vegetacije. Pored štetnog uticaja visokih temperatura, naročito ispoljenih tokom jula i avgusta, vremenskih nepogoda, pljuskovitih kiša sa velikom količinom padavina, primenjene agrotehnike, razmatra se i uticaj vektora fitoplazme, kao i naseljavanje na koren fitopatogenih gljiva iz grupe saprofita, prourokovača truleži”, dodaje naša sagovornica.
Šećerna repa je tokom proizvodne 2023. godine imala izuzetno povoljne uslove za rast, dobar raspored padavina i temperature koje su odgovarale razvoju korena i lisne mase.
“Prve promene na listovima u vidu žutila lisne mase uočen je tokom druge dekade avgusta na obodima parcela i na graničnim delovima sa susednim parcelama, uglavnom pšenicom ili kukuruzom. Tokom treće dekade avgusta dolazi do intenzivnog propadanja lisne mase i pojave gumoze korenovog vrha, dok je ostatak korena još uvek tvrd. Početkom septembra, broj gumoznih biljaka se znatno povećava, a već inficirane biljke značajnije propadaju”, navodi Parađenović.
“RC PIS Zrenjanin se uključio u problematiku i istraživanje uzroka ovakvog stanja uzimanjem kontrolnih uzoraka sa parcela i slanjem u referentne laboratorije u cilju potvrđivanja prisutnih patogena. Predmet analize su i meteorološki uslovi i preduzimana agrotehnika. O rezultatima analize i istraživanja poljoprivredni proizvođači će biti informisani, a u cilju da se detektuje problem i nađe rešenje za dalju proizvodnju šećerne repe”, zaključuje naša sagovornica.
Foto: Snežana Parađenović
.gif)
.gif)
