 (1).gif)
Najmlađi Botošani od nedavno mogu da uživaju na igralištu u selu. Grupa meštana je na inicijativu medicinske sestre u penziji Biljane Petrović pokrenula akciju popravke dotrajalih ljuljaški, klackalica, tobogana, pa je igralište zasijalo novim sjajem.
Pre mesec i po dana entuzijasti iz Botoša uredili su obalu Tamiša kod Čarde, a tada su došli na ideju da srede i dečije igralište.
„Ideja o uređenju igrališta je došla spontano, a pokrenula ju je naša medicinska sestra koja je u penziji Biljana Petrović. Dok smo sređivali obalu Tamiša ona je predložila kako bismo mogli da sredimo dečije igralište, jer ona ima unuke koje vodi na igralište, a koje je u veoma lošem stanju“, počinje priču Ksenija Grujić, predsednica Udruženja žena „Vredne ruke“ iz Botoša.
„Lično nisam znala da je igralište u takvom stanju. Ono jeste u centru sela, ali nisam obraćala pažnju na njega. Tek kada sam ušla dublje u celu priču shvatila sam da je igralištu potrebno dobro renoviranje. Od farbanja, menjanja sedišta na ljuljaškama, klackalice su bile slomljene, pojedinih delova sa sprava nije uopšte bilo“, objašnjava naša sagovornica.
Mala, ali kako kaže, odabrana gupa entuzijasta je tada krenula u priču koja se zove obnova dečijeg igrališta.
„Moram da kažem da su se angažovali bake, mame, deke, tate, deca… Da bi igralište bilo ovako lepih boja postarala se Anja Marčić iz Sap agrara, stare drvene klackalice su dobile novi sjaj jer su dotrajale daske zamenjene novim i to je obezbedio Gradica Popov, a sve radove u drvetu, sečenje, oblikovanje je odradio Dragan Grujić. Pomagali su i ostali dobrovoljci. To su Snežana, Petra, Sava, Đura, Staša, Albertina, Stanislav, Milan, Emilija, Spomenka i naravno članice udruženja“, ističe Grujić.
„U toku renoviranja smo došli do zaključka da na igralištu postoje tri kompleta sprava za igranje iz različitog perioda. Ima ljuljaški, klackalica i tobogana koji su doneti iz starog zabavišta i koje su pravili zadrugari. Zatim tu je i deo koji je verovatno donacija MZ i najnoviji deo je drveni. Ima puno sprava. Ali, zaista gotovo da nije bilo dela igrališta na kojem nešto nije trebalo da se popravi. Klackalica nije bila u funckciji nijedna, pa smo od dve napravili jednu, a druga je još u izradi. Sreća što je komunalni radnik sačuvao sve metalne delove, pa smo mogli to da popravimo“, kaže naša sagovornica.
Rezultatima rada ove grupe Botošana oduševljeni su i deca i odrasli stanovnici sela.
„Jedna devojčica je rekla da više nigde ne može da propadne i da sve radi na igralištu. Mama bliznakinja mi je poslala poruku da su joj se deca konačno na igralištu izigrala“, navodi Grujić.
„Imamo još ideja da obojimo zidove, da iscrtamo poligone, ali otom potom. Videćmo kako će to da se razvija, a udruženje je preuzelo na sebe obvezu da to održava i da se sve bar jednom godišnje ofarba da se ne bi zapustilo kao što je to bilo do sada“, dodaje naša sagovirnica.
Prioritet u narednom periodu jeste da obezbede trajne kante za smeće.
„Apelujemo na sve koji dolaze na igralište da smeće ne ostavljaju razbacano, već da ga odlažu na za to predviđena mesta. Dok ne obezbediomo kantu baš na igralištu, postoji kanta koja je malo dalja i u koju smeće treba da se odloži. Čini mi se da ljudi zaboravljaju da će i sutra doći na isto mesto i da treba igralište da zateknu uredno“, zaključuje na kraju razgovora Ksenija Grujić.
.gif)
.gif)
