I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Gradska narodna biblioteka: Popularna psihologija i knjige samopomoći sve traženije

Sama pomisao na korona virus kod mnogih budi negativne reakcije. Najpre jer je reč o bolesti o kojoj i nakon više od 9 meseci znamo jako malo. A potom i zbog toga što je iz korena promenila naše brojne navike. Osim što smo se distancirali, izbacili srdačna pozdravljanja, što nam je maska postala nezaobilazni modni detalj još je mnogo drugih stvari koje su nam postale nova realnost. Ipak, možda na prvu ruku to ne deluje tako, ali korona je, čini se imala i svoje pozitivne strane. Vratili smo se sebi, najbližima, podsetili se da je često malo potrebno da budemo srećni. Uz to, mnogi su shvatili da se sve krize lakše prevazilaze uz kulturu. Da li je knjiga zadržala moć koju je imala pre, koja je uloga biblioteka u ovakvim momentima i šta je postalo predmet pažnje čitalaca pitali smo Jelenu Đorđević Perc, urednicu kulturnih programa u GNB „Žarko Zrenjanin“.

Da li se i koliko smanjila/povećala potražnja za knjigama tokom korone?

Potražnja za knjigama se smanjila, ali ne u procentu koji bi bio zabrinjavajući. Ovakav trend pada očekivan je i prisutan u svim bibliotekama u našoj zemlji, verujemo i u svetu. Posle ponovnog uspostavljanja rada sa korisnicima, nakon prekida koji je uzrokovala pandemija u martu, bili smo primorani da se, zajedno sa korisnicima, privikavamo na novi način rada. Bilo je mnogo nepoznanica. A danas izgleda da smo se privikli i da korisnici opuštenije dolaze u biblioteku. Priznajemo da i njima i nama nedostaje uobičajeni način rada. Mogućnost samostalnog izbora literature u fondu, razgovor koji nije ničim vremenski uslovljen i neposrednost. Trudimo se na sve načine da i kroz ostale korisničke servise odgovorimo svim zahtevima i potrebama, angažujemo se više i komuniciramo putem drugačijih medija.

I Taxi Zrenjanin

Gradska narodna biblioteka od maja radi u izmenjenom režimu

Možete li da podsetite šta podrazumeva izmenjeni režim po kojem biblioteka radi u trenutnoj epidemijskoj situaciji?

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Od okončanja vanrednog stanja naovamo, zadržali smo način rada za koji smatramo da je odgovoran i prema korisnicima i prema zaposlenima. Za razliku od drugih ustanova kulture, biblioteke imaju, možda, i zahtevniji zadatak u brizi o zdravlju korisnika i zaposlenih. Budući da knjige koje se pozajmljuju i vraćaju potencijalno mogu da budu materijal koji može da bude kontaminiran. Sledimo i dalje one prve preporuke stručnjaka i mikrobiologa koje smo dobili u maju. Čini se najrigidnije, ali najbezbednije. Korisnici knjige poručuju putem telefona, mejla, društvenih mreža. Po dolasku u biblioteku, uz obavezno korišćenje zaštitne maske, preuzimaju ih na info-pultu koji se nalazi na samom ulazu, čime je čitav proces postao brži i bezbedniji. Korisnici za sada ne mogu samostalno da biraju knjige u fondu, niti koriste usluge čitaonica na Naučnom i Dečjem odeljenju. Radno vreme Biblioteke je radnim danima od 9 do 15 i subotom od 9 do 12 časova.

Kako se vrši dezinfekcija knjiga tj. kroz šta prolaze kada ih vrate korisnici?

Knjige koje korisnici vraćaju, odlažu se u kutiju kraj samog ulaza, a potom na posebno predviđenom mestu stoje najmanje 72 sata, koliko je i potrebno da virus, ukoliko ga ima, nestane sa površine papira. Naredni korisnik, dakle, knjigu dobija tek kada smo potpuno sigurni da je propisani broj sati bila u karantinu i da je potpuno bezbedna za dalje čitanje. Ovakve prakse držimo se od maja do danas, bez odstupanja. Bilo bi lepo kada bismo, kao neke biblioteke u svetu, imali posebne uređaje za dezinfekciju knjiga, mada još uvek nije dokazano da su stoprocentno delotvorni. U iščekivanju nekih boljih dana za kulturu, radimo ono što možemo i što se pokazalo efikasnim.

Vreme krize dokazuje da je kultura nasušna potreba, temelj, baza

Da li su oni koji iznajmljuju knjige stari/postojeći članovi ili ima i novih?

Stari korisnici su tu, a imamo i mnogo novih članova od marta naovamo. Možemo tačno da predvidimo kada će, sledstveno pogoršanju epidemijske situacije, u strahu od ponovnog zatvaranja, sugrađani pozajmiti veći broj knjiga kako bi se na vreme obezbedili.

Kako je korona uticala na čitalačko raspoloženje tj. da li je knjiga i u ovoj situaciji koja nas je zadesila bila čovekov najbolji prijatelj ili je i njoj moć oslabila?

Kakve god navike da smo pre pandemije imali, pasionirano ili povremeno pratili kulturna dešavanja, moramo priznati da smo tokom izolacije i ovih meseci izmenjenog življenja uvek mogli da se okrenemo čitanju. Moć knjige ne slabi. A u ovakvim okolnostima pokazuje svoju neverovatnu snagu: da nas na trenutak izmesti, da terapijski deluje, da nas jača i oblikuje u svakom smislu. Konačno, pandemija je još jednom dokazala da kultura nije neka fina i ne tako nužna nadgradnja. Već nasušna potreba, temelj, baza. Neizvesnost, nervozu i strah od nepoznatog lečili smo onlajn koncertima, predstavama, filmovima, knjigama. Ali i solidarnošću, brigom za drugog, lepom rečju – a svega toga bez kulture nema.

I tinejdžeri i čitaoci zrele dobi traže popularnu psihologiju i knjige samopomoći

Da li su se promenila interesovanja čitalaca?

U maju, zanimljivo, imali smo veliki broj mladih sugrađana, tinejdžera, koji su poželeli da se učlane u biblioteku, a upravo oni čine kategoriju korisnika koja svim bibliotekama u svetu najviše nedostaje. Pored lektire, zanimala ih je i popularna psihologija, knjige samopomoći, što mislimo da jeste svojevrstan alarm koji bi trebalo da čujemo. Moramo da pronađemo više vremena da i sa decom i mladim ljudima razgovaramo o tome kako se osećaju u ovim, potpuno drugačijim okolnostima i kako utiču na njih. I kada je reč o korisnicima u zreloj životnoj dobi, popularna pishologija i knjige samopomoći veoma su tražene. Shodno tome, nabavno odeljenje Biblioteke orjentisalo se u tom pravcu, tako da na Pozajmnom i Dečjem odeljenju imamo tražene naslove iz ovih oblasti. Uočili smo da su i klasici ponovo u modi, to je dobra vest.

Gradska narodna biblioteka deo projekata prebacuje u virtuelni prostor

Da li ste i koje projekte planirali za kraj godine, šta će biti održano, a šta neće? Možete li bar da naslutite kako će izgledati sledeća godina što se tiče rada i programa koje planira biblioteka?

Kako nismo u mogućnosti da pred publikom, prema utvrđenom planu, realizujemo svoje programske aktivnosti, deo svoje kulturne ponude prebacili smo  u virtuelni prostor. Na veb-sajt, Jutjub kanal i društvene mreže. Na ovaj način, tokom trajanja zimskog raspusta, biće dostupan raznovrstan multimedijalni sadržaj sa idejom podsticanja dece osnovnoškolskog uzrasta da čitaju, zapisuju svoje čitalačke impresije u svojim čitalačkim dnevnicima i tako učestvuju u manifestaciji „Čitalačka značka“ koju zrenjaninska biblioteka organizuje već 38 godina. Pored preporuka knjiga, video-predloga sa idejama za kreiranje čitalačkih dnevnika, planirano je i čitanje odlomaka iz izabranih dela dečje književnosti. Sve kako bi se deci pomoglo pri izboru literature.

Takođe, u decembru je trebalo da bude otvorena izložba „Stare knjige i rukopisi Gradske narodne biblioteke Žarko Zrenjanin“ i predstavljen vredan i ozbiljan katalog koji je, u saradnji sa Bibliotekom Matice srpske, pripemila zrenjaninska biblioteka u okviru projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. U pripremi je video-materijal i virtuelno vođenje kroz izložbu koja će publici biti dostupna na sajtu, društvenim mrežama i Jutjub kanalu Biblioteke. Кroz različite forme biće predstavljen važan deo istorijskog i kulturnog nasleđa koje čuva zrenjaninska biblioteka.

Pet romana koje bi trebalo pročitati tokom predstojećih praznika

Koja bi bila preporuka za čitanje za predstojeće praznike budući da ćemo ih provesti drugačije nego što smo do sada to radili?

Na Fejsbuk stranici Biblioteke, sajtu i Instagramu svakog dana objavljujemo po jednu preporuku. Tako se uvek lako može doći do ideje. Za ovu priliku biramo pet romana koji će upotpuniti toplinu prazničnih dana.

  1. “Osmotri sve izdaleka” Aleksandar Mekol Smit
  2. “Svi su u pravu” Paolo Sorentino
  3. “Žena crvene kose” Orhan Pamuk
  4. “Baš kako treba” Justein Gorder
  5. “Svila” Alesandro Bariko

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh