Grad platio 17 miliona za ujede pasa u 2021 – ko je odgovoran i kako rešiti ovaj problem?

U toku 2021. godine zahtevom za naknadu štete zbog ujeda pasa, Gradu Zrenjaninu se obratilo ukupno 317 lica , dok se 56 lica obratilo direktno Osnovnom sudu u Zrenjaninu. Od ovih 373 slučaja, njih 49 se odnosi na ujede koje su pretrpela maloletna lica.

– Nakon proučavanja svih spisa i dokaza, komisija usvaja ili odbija zahtev. Činjenice od značaja se utvrđuju na osnovu iskaza stranaka, zapisnika Komunalne milicije, izveštaja JKP „Čistoća i zelenilo“, kao i lekarske dokumentacije. Visina naknade štete zavisi od konkretnih elemenata svakog predmeta. Ukoliko komisija odbije zahtev, oštećeno lice ima mogućnost da se obrati nadležnom sudu radi ostvarivanja svojih prava. Ukoliko postoji sumnja na zloupotrebe od strane građana, grad Zrenjanin ima mogućnost da podnese nadležnom tužilaštvu krivične prijave, rekla je za naš portal Božana Vukadinović, savetnik u Odeljenju za privredu Grada Zrenjanina.

Navodi da je broj zahteva u odnosu na prethodnu godinu uvećan i da je to praksa svake godine.

– Ukupan isplaćen iznos po pitanju naknade štete nastale usled ujeda napuštenih životinja za 2021. godinu iznosi 17 miliona 374.274,94 dinara. Radi daljeg sprečavanja nastajanja štete od ujeda pasa lutalica, po našem mišljenju potrebna je izmena propisa, veća kontrola veterinarskih službi, kao i edukacija građana, ističe Vukadinović.

O ovom problemu razgovarali smo i sa osnivačem Ljubitelja životinja i prirode „Želene šape“, Aleksandrom Radojčić, koje se skoro dve decenije aktivno bavi pitanjem napuštenih životinja u našem gradu.

– Ovo je veoma velik i složen problem koji raste iz godine u godinu, jer se sistem bavi sanacijom posledice, a ne rešavanjem samog problema. Koren problema leži u izuzetno velikom broju neodgovornih vlasnika i nesankcionisanju istih. Ukoliko pas nije čipovan, vodi se kao napušten pas, Grad automatski preuzima odgovornost za tog psa i isplaćuje troškove za njega iako je pas vlasnički.

Radojčić navodi da se u svakodnevnom radu „Zelenih šapa“ došlo do vrlo jasnog uvida u to da je od ukupnog broja pasa na ulici čak 70 do 80 posto vlasničkih pasa.

– „Pustimo psa da se prošeta i čekamo da se sam vrati kući“, najčešća je rečenica koju smo mi, a verujem i svi drugi čuli od vlasnika. Naravno, gotovo uvek, taj isti pas nije sterilisan/kastriran, niti je čipovan, a pitanje je i da li je vakcinisan. U toj „šetnji“ se naprave novi kučići napuštenom ili vlasničkom psu. Kučiće vlasničkog psa pronalazimo ostavljene u kutijama, bačene po kontejnerima ili njivama ili se poklone prvom ko hoće da ih uzme, dok ovi drugi po rođenju bivaju ulični psi.

Naša sagovornica naglašava da u svim ovim scenarijima dolazi do ozbiljnog kršenja zakona, ali i da građani nisu upućeni u svoje zakonske obaveze i da je to jedan veliki deo celokupnog problema.

– Prema Zakonu o dobrobiti životinja Republike Srbije vlasnici su u obavezi da spreče neželjena (neplanirana) legla. Ukoliko dođe do neželjenog legla, vlasnik je u zakonskoj obavezi da vodi računa o dobrobiti legla što podrazumeva da štene, odnosno pas od njega „izađe“ vakcinisan i čipovan na novog vlasnika. To u 99,99% slučajeva nije praksa, jer veliki broj ljudi nije upućeni u svoje obaveze, a s druge strane, nema adekvatne provere i sankcije od strane nadležnih. Po Pravilniku o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka, u našoj zemlji svaki vlasnik je dužan da psa ili mačku čipuje u roku od 90 dana od dana rođenja. Većina to ne zna plus ima jako puno veterinara koji vlasnicima kažu da čipuju svoje ljubimce tek nakon godinu dana, ističe Radojčić.

Ona dodaje da nisu retki slučajevi da vlasnici izbacuju svoje pse, jer su veća obaveza od planirane, ali da se izbacuju i bolesni psi zbog veterinarskih troškova koje ljudi nisu spremni da plate.

– Veterinari kad idu po kućama tek onda dolazi do izbacivanja pasa, jer ljudi nemaju ili neće da plate 1800 dinara za čipovanje i vakcinaciju. Grad bi tu trebao da izdvoji određena sredstva da se poveća broj čipovanih pasa, da se radi edukacija ljudi tokom tog procesa. Da pored čipovanja i vakcinacije se predoče zakonske obaveze vezane za kontrolu neželjenog legla. Nama se dosta ljudi javlja koji zaista nemaju mogućnosti da sterilišu, čipuju i vakcinišu svog ljubimca. Bilo bi dobro da se pokrene projekat na nivou Grada koji bi promovisao i podstakao odgovorno vlasništvo. Nije rešenje da Prihvatilište za napuštene životinje pokupi pse, jer se novi konstantno pojavljuju zbog neodgovornih vlasnika i tako se godinama vrtimo u krug.

Radojčić kaže da bi Grad uštedeo mnogo novca kada bi pokrenuo neki vid besplatne sterilizacije, čipovanja i vakcinacije ljubimaca čiji su vlasnici soijalno ugroženi.

– Dok sa druge strane treba da se uvede nadzor neodgovornih vlasnika. Da veterinarska inspekcija krene da vrši kontrolu od kuće do kuće. To jeste ogroman posao koji bi verovatno trejao godinama, ali bi se problem smanjivao iz godine u godinu, veći broj ljudi bi bio edukovan, a na kraju bi se došlo do pozitivnog rezultata. Mi, kao Udruženje, rado bismo se uključili u pomaganju i rešavanju tog problema – smanjiti broj napuštenih životinja, smanjiti broj ujeda i veća kontrola nad vlasničkim psima.

Naša sagovornica navodi Nemačku i Holandiju kao primer dobre prakse i uvezanosti više faktora u rešavanju ovog problema.

– Potrebno je mnogo faktora da se uveže kako bi se ovaj problem rešio. Brojne druge zemlje su rešile ovaj problem zato što su se institucije uvezale. Kod nas je neophodno dobro i funkcionalno povezivanje Veterinarske inspekcije, Uprave za veterinu, udruženja koja se bave pitanjem napuštenih životinja, veterinari i pre svega Prekršaini sud – to je krug koji treba da se uveže kako ne bi bilo više napuštenih životinja na ulicama, a kako bi neodgovorni vlasnici bili sankcionisani.

Praksa u zemljama u kojima su se institucije uvezale po pitanju odgovornog vlasništva i rešavanja problema napuštenih životinja je takva da vlasnik ukoliko mu pas pobegne plaća velike novčane kazne, a taj novac se usmerava na dalje rešavanje problema napuštenih životinja.

– Grad Zrenjanin može puniti svoj budžet tako što će kažnjavati neodgovorne vlasnike, a ne da bude u minusu 17 miliona 374.274,94 dinara za 2021. godinu. Pražnjenje budžeta će iz godine u godinu da raste, ako se na ovakav način nastavi sa rešavanjem, odnosno ne adekvatnim rešavanjem problema.

Za kraj razgovora Aleksandra Radojčić ukazuje na još dva, po njenim rečima, zastupljena problema u našem društvu.

– Ljudi uzmu psa, a da nemaju adekvatne uslove za njega. Najčešće nemaju ni adekvatnu ogradu ili je uopšte nemaju što omogućuje psu da se kreće po ulicama grada, a postoji i onaj drugi problem da ljudi dođu da prijave da ih je ujeo ulični, a zapravo ih je ujeo njihov pas. Gledaju na to kao na dobar način da dođu do novca.