Nakon što su prošle obuku i položile ispit gerontodomaćicama su uručeni i sertifikati o osposobljenosti za rad. Ovi sertifikati su priznati u zemlji, ali i u inostranstvu. Odmah nakon obuke tri polaznice su dobile posao na određeno vreme u Gerontološkom centru. Kako smo nacija koja ubrzano stari, potrebe za osobama koje se brinu o starima je sve više. To otvara prostor za rad gerontodomaćica kako u okviru neke ustanove, tako i privatno u domovima korisnika.
Tokom 28 radnih dana, a kroz 164 časa polaznice obuke za gerontodomaćice naučile su šta se od njih očekuje i kako treba da se ophode prema korisnicima. Kažu da su veoma zadovoljne onim što su naučile, posebno kroz praksu. Odmah nakon završetka obuke tri gerontodomaćice su potpisale ugovore na određeno vreme za rad u Gerontološkom centru. Jednoj je ugovor upravo istekao, a dve su i dalje angažovane u ovoj instituciji.
„Pozvana sam od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, odlučila sam i rešena sam da se bavim poslom gerontodomaćice i negovateljice. Ostala sam da radim u Gerontološkom centru na zameni. Videćemo za dalje. Ja sam negovateljica – brinem o korisnicima. Naš zadatak je da ih hranimo, presvlačimo, nameštamo krevete… Zadovoljna sam kako su me korisnici prihvatili. Obuka je bila sveobuhvatna i zadovoljna sam stečenim znanjima. Posao nije težak, zadovoljstvo mi je da to radim. Razmišljam da i privatno radim ovaj posao i ako bude posla sigurno ću raditi. Pre obuke sam bila domaćica“, kaže Vesna Kornja iz Ečke.
Gerontodomaćicama ugovori na određeno, trenutno je moguće angažovanje samo na zameni
„Prošla sam obuku za gerontodomaćicu. 12. decembra sam završila obuku, a već 13. sam počela da radim. Momentalno sam na zameni, takvi su ugovori. Nadam se da će biti povoljnija situacija i da ćemo dobiti drugačije ugovore. Posao se sada ne razlikuje ništa od obuke. Obuka je bila sasvim dovoljna za ovaj posao. Sve ono što sam naučila na obuci to sada primenjujem. Jedino nas sada korisnici bolje poznaju i oni koriste prliku da se malo duže zadržimo sa njima“, objašnjava Tatjana Knežević iz Zrenjanina.
Posao gerontodomaćice podrazumeva brigu o korisniku i svim njegovim potrebama.
„Ujutru umivamo korisnike, sređujemo im krevete… Pošto većina korisnika koristi pelene, menjamo im pelene. Posle toga je doručak, pomažemo im da jedu, onda opet sledi nega. Onda imamo pauzu od 30 minuta. Nakon toga je kupanje korisnika. Održavmo njihovu ličnu higijenu, menjamo posteljinu. U tom stiže vreme za ručak. Opet im pomažemo da jedu, ukoliko to ne mogu sami. Uglavnom sate koje provedemo na poslu koristimo da korisnici budu zbrinuti i zadovoljni“, kaže naša sagovornica.
„Ja imam udruženje građana vezano za socijlano preduzetništvo. Jedna od glavnih tema mi je briga o starima. To me je podstaklo da dođem na obuku. Da nakon toga preko udruženja vršimo obuke i da zaposlimo ljude. Da naši sugrađani ostanu u gradu i da se brinu o starima. Ovo sad već uzima veći mah, upoznajem nove ljude, mislim da će moja ideja zaživeti. Ostvariću saradnju sa Gerontološkim centrom, sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, sa Centrom za socijalni rad… Nadam se da će biti dovoljno ljudi koji će voditi računa o starima i van Gerontološkog centra, u kućnim uslovima“, dodaje Knežević.
Uskoro konkursi za samozapošljavanje – šansa za gerontodomaćice
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje Filijala Zrenjanin, koja je ovim gerontodomaćicama organizovala obuku, kažu da je usluga negovateljica-gerontodomaćica tražena. I to naročito za potrebe novootvorenih privatnih domova za smeštaj starih i odraslih lica.
„Zadovoljni smo kako su polaznice završile obuku. One su se pokazale uspešno i čim se ukazala potreba za gerontodomaćicama-negovateljicama neke od njih su angažovane u Gerontloškom centru. Ono što bi one mogle da urade kada bude otvoren konkurs za samozapošljavanje jeste da apliciraju da osnuju firmu koja bi bila neka vrsta agencije za pružanje usluga gerontodomaćica. To je ideja, ima nekih nagoveštaja. Neko može da se odvaži da osnuje firmu, a da usput kreira nekoliko radnih mesta za druge nezaposlene. Očekujemo da konkurs za samozapošljavanje bude raspisan u februaru. To je ideja koja je dobra, koja je konkurentna, jer je usluga tražena. Dobra je stvar što su ove žene na zemeni i one mogu da očekuju da će i sledećeg puta biti pozvane kada se ukaže prilika za to“, kaže Aleksandra Štrbac iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
„U našem planu postoji ideja da se ovakva obuka i tokom 2020. sprovede. Da li će ona biti i realziovana to ćemo videti“, dodaje naša sagovornica.
Sertifikati koji su uručeni gerontodomaćicama omogućavaju rad u zemlji i inostranstvu
Sertifikati koji su uručeni gerontodomaćicama priznati su u zemlji i inostranstvu.
„Ovo je bila izuzetno dobra grupa. Od planiranih 10 polaznica, obuku je završilo njih 9. Jedna polazinica iz objektivnih zdravstvenih razloga morala je da odustane od obuke. Obuka se sastojala iz teorijskog i praktičnog dela. Prvo smo prošli teorijski deo. To je bio preduslov za rad na odeljenju sa korisnicima. Nakon završene obuke polaznice su polagale ispit koji je bio više praktični, a manje teorijski. Mi smo zadovoljni kako su one savladale ono što im je ovde pokazano i predočeno. Nakon cele te priče one su imale obavezu da odrade praksu koja je trajala 20 dana. U sklopu same obuke organizovali smo da one obiđu i pojedine terene da bi videle razliku između rada negovateljice u ustanovi i gerontodomaćice koja se odvija na terenu, u kućama korisnika. Obukom je obuhvaćeno sve što je za njih moglo da bude od interesa“, objašnajva Ana Barišić, psiholog u Gerontološkom centru.
„Realno postoji dobra šansa za zaposlenjem. Koliko sam upoznata jedna od polaznica se već sada sprema za odlazak u inostranstvo. Mislim da je posao perspektivan iz razloga što je sve više ljudi kojima je pomoć potrebna. Ljudi se za smeštaj u dom odlučuju u trenutku kada iscrpe sve druge mogućnosti pomoći koja može da im bude pružena u njihovim kućama. Mi u svakom trenutku imamo bar 20 zahteva za smeštaj u dom na čekanju. Sve je više stare populacije kojoj je potrebna pomoć, tako da mislim da postoji velika šansa da se gerontodomaćice koje su prošle obuku zaposle. Ili samostalno da organizuju posao ili kod nas ako se ukaže prilika kada se ukine zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Za nas je svakako dobro da znamo da imamo obučen kadar koji čeka da se eventualno neke okolnosti sklope za zapošljavanje“, dodaje naša sagovornica.
Posao na terenu je dosta teži nego u ustanovi
Kroz obuku gerontodomaćice su mogle da vide kako izgleda raditi u ustanovi, a kako kod korisnika u kući.
„Ja sam bila zadužena za praktičan deo obuke koji se odvijao na samim odeljenjima. Polaznice su savladale sve što smo tražili. Obukom su zadovoljne prvenstveno one, a i mi sa njima. Trudile su se maksimalno da nauče, a mi da im pokažemo. Kada su imale praksu sve što su naučile su lepo primenile u radu sa korisnicima. Uslovi rada na terenu i u ustanovi se jako razlikuju. Na terenu je sve individualno i ima mnogo snalaženja i improvizacije. Mi u ustanovi imamo pomagala i lakši je rad. Kreveti su adekvatne visine, imamo dizalice, prikolice, kade za kupanje, dovoljan broj čaršava… Toga na terenu nema. U kućnim uslovima je puno teže. U ustanovi ima više korisnika, ali je gerontodomaćicama rad lakši nego u kućnim uslovima. Sva ova pomagala znatno olakšavaju posao. U kućnim uslovima ni jedan krevet nije prilagođen. To su niski kreveti“, kaže Zorica Marjanski, medicinska sestra u Gerontološkom centru.
Gerontodomaćice koje su bile na obuci su mogle da uz simboličnu doplatu obezbede i sertifikat za negovateljice, što je dosta njih iskoristilo. Samim tim što su prihatile ovaj poziv i što su spremne da vode brigu o starim licima pokazale su, pre svega, da su dobri ljudi. Problem u Srbiji je što je plata gerotnodomaćica niska i najčešće se u proseku kreće oko 30.000 dinara.
Izvođači obuke za gerontodomaćice su bili „Mokrogorska škola menadžmetna“, „Narodni univerzitet Niš“, Zanatsko-obrazovni centar „ Adžija“ i „Akademija Okford Agent“.
.gif)
.gif)
