Festival rakije u Žitištu nadmašio očekivanja organizatora – uzorci stigli i iz Australije

Festival rakije u Žitištu je i ove godine, uprkos situaciji sa korona virusom, imao međunarodni karakter. Prvi put su ove godine stigli uzorci sa drugog kontinenta, iz Australije. Ukupan broj takmičarskih uzoraka izdvojio je ovaj festival je u odnosu na sve druge manifestacije istog tipa koje se organizuju u Srbiji. Organizator festivala Aleksandar Tucić najavio je da će naredni festival biti još bolji.

„Prvi festival je bio skroman po broju uzoraka, imali smo oko 150 takmičarskih uzoraka. Festival je odmah dobio internacionalni karakter, sa gostima iz inostranstva. Sledeći je zabeležio veće interesovanje, i dobio veći obim sa preko 350 takmičarskih uzoraka, i kazanom od 100 litara kao glavnom nagradom. Prošle godine nismo mogli organizovati javni skup, ali je stiglo 727 uzoraka, i organizovali smo festival onlajn. Fizička distanca nas nije sprečila da primimo uzorke, odradimo ocenjivanje i proglasimo pobednike. Već tada smo krenuli da se pripremamo za 2021. godinu, i to je imalo dobar odziv kod takmičara i sponzora. Ove godine smo doneli tri kazana, što niko nikada nije uradio u Srbiji. Pored toga smo podelili burad od raznih materijala, gorionike, i još mnogo toga. Stiglo je 1104 uzorka iz Srbije i okruženja, iz 8 zemalja sveta, i nekoliko uzoraka iz Australije“, ponosno ističe organizator Aleksandar Tucić.

Takmičarima nije problem da opreme i pošalju svoje uzorke iz bilo kog dela Evrope i sveta, kako bi učestvovali. Mnogi od njih su i došli na sam festival, iako nikada ranije nisu bili u Žitištu.

„Ono što je najlepše je da smo imali posetioce iz skoro svih zemalja, odakle su takmičari. Došli su ljudi iz Slovenije, Mađarske, BiH, Makedonije… Verujem da nije jednostavno sesti u kola, ili naći prevoz i doći do jednog malog mesta Žitišta, koje ni po čemu nije poznato, već samo po festivalu rakije. Daleko se izgleda dobar glas čuo. Već sada se javljaju zainteresovani takmičari i sponzori, kako bi se informisali za sledeću godinu. Prema nekim najavama sledeće godine se mogu naći i uzorci iz Južne i Severne Amerike“, sapštio je Aleksandar.

Rakija je tradicija

„Na Balkanu je rakija tradicija. Sa njom se slavi dolazak na svet, svi važni događaji, i uz čašicu rakije ispraćamo na onaj svet. U našoj kulturi je vezana za ceo život. Vojvodina je poznata po voćnim rakijama, poput kajsije, ali je ipak šljivovica najkarakterističnija. Ove godine je bilo čak 314 uzoraka, i to su vrhuske šljivovice. U Srbiji je najviše zastupljena upravo ova rakija. To su šljivovice koje su odležale od 5 do 30 godina u buretu. Među uzorcima smo imali šljivovicu iz 1966. godine. Te rakije bez problema mogu konkurisati bilo kojem francuskom konjaku. Drago mi je što nas veoma bitna imena iz sveta rakije poštuju, i šalju nam svoje uzorke. Takve rakije uz pravilno stajanje i pretakanje u inertne sudove, traju dugo“, pojasnio je Aleksandar.

Aleksandar ističe da je pravljenje rakije sada poprimilo skoro epitet nauke. Kvalitetna rakija se ne može dobiti bez praćenja trendova. Olakšan je način proizvodnje uz pomoć mašina za otkoštavanje i pasiranje voća. Klima uređaji su omogućili prostorije za kontrolisano vrenje na idealnoj temperaturi od 18 stepeni. Veliku ulogu igraju i kazani sa deflamatorima i kolonama, i svi koriste novu tehnologiju. Pored toga zadržali su i tradicionalan način duple destilacije, jer „prepek“ daje fantastične rezultate.

Nekonvencionalne rakije

„Pored tradicionalnih rakija, prave se i one od neobičnih sastojaka. Ima dosta rakija koje se prave od južnog voća. Ja sam takođe pokušao da pravim rakiju od banane i narandže. Nije to toliki problem napraviti. Pre desetak godina sam kod mog prijatelja na severu Bačke probao rakiju od bobica zove. Jako je težak postupak pravljenja te rakije. Prvo treba nabrati određenu količinu bobica, a onda sve ručno birati. Od 100 kg bobica, dobije se samo 5 litara rakije, i jako je skupa. Kažu da ta rakija ima neverovatna lekovita svojstva. Pokušao sam pre dve godine i napravio sam je, mislim da je to vrhunska rakija. Imao sam priliku da vidim rakije od šargarepe, lubenice, čisto bele boje, i još od raznih sastojaka“, prisetio se Aleksandar.

Standardna rakija je bele boje, obojena je samo ona koja odleži u buretu. Bure mora biti isključivo od hrasta lužnjaka, koji se sušio više godina. Postoje obična i barik hrastova burad koja su nagorena vatrom od ljuspica hrasta. Burad čuvaju rakiju na duži period.

Ocenjivanje u 5 kategorija

„Rakija mora da bude bistra, bez primesa, da ostavi „glicerinsku“ suzu na čaši. Nakon toga se ocenjuje miris, svaka rakija mora imati karakterističan miris. Džabe ako je rakija od kajsije, ako kada je pomirišete ne osetite kajsiju. Ukupan broj poena za ocenjivanje je 20. Sve rakije koje dobiju više od 14 poena su u rangu medalje. Bronzana medalja je od 14 – 16 poena, srebrna od 16 – 18 poena, a zlatna od 18 – 20 poena. Mi volimo da kažemo za rakije koje su preko 18,5 poena da su veliko zlato, i svi volimo kada se naša rakija nađe u tom rangu. Rakiju koja osvoji 19 ili 20 poena, zovemo ‘ajkula’. Ja sam 2019. godine u Segedinu dobio 20 poena za moju rakiju od kruške, sa kojom sam tri godine pobeđivao. Prošle godine sam takođe pobedio sa rakijom od dunje, kada sam dobio ocenu 19,5″, naglasio je Aleksandar.

Aleksandrova želja je da ode dalje i učestvuje na festivalima u Briselu i Londonu, za koje će morati da sačeka, jer je potrebno dosta sredstava. Sada je već u poziciji da bira festivale na kojima će učestvovati. Kada je u pitanju ovaj koji on organizuje, želje i ambicije su velike. Podstaknut činjenicom da je već na 4. festivalu zainteresovanost porasla 10 puta, još ozbiljnije se pripremaju za sledeću godinu.

Foto: autor i privatna arhiva sagovornika