I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Farkaždin – selo čije ime vodi poreklo od vuka

Farkaždin je od Zrenjanina udaljen 32 kilometra. Ima oko 1200 stanovnika, a njihov broj se poslednjih godina smanjuje. Najveći problem meštana ovog sela je taj što nemaju dobro organizovan prevoz do grada. Zbog toga oni koji nađu posao van sela, isto napuštaju. Farkaždin je jednako blizu ili daleko i od Pančeva, Beograda i Novog Sada. Reka Tamiš nudi izuzetan potencijal za razvoj turizma u selu, ali se to uopšte ne koristi. Zanimljivo je da Farkaždin najverovatnije nosi naziv po jednoj opasnoj, divljoj životinji – vuku. Više o svemu tome posetioci Gradske bašte mogli su da čuju u okviru manifestacije Banatska bajka.

Farkaždin spada u sela koja su prilično udaljena od grada.

PerSu marketi

“Do gada imamo 32 kilometra. Blizu smo Beograda, Pančeva, Novog Sada. Nalazimo se na nekoj raskrsnici. Selo ima oko 1100-1200 stanovnika. Od toga je stotinak dece. Imamo dosta neoženjenih momaka. Gubimo stanovnike, jer se mladi razilaze. Trudimo se da popravimo uslove života u selu“, kaže Ljubiša Tuba, predsednik Saveta MZ Farkaždin.

Ljubiša Tuba

Farkaždin nema dobre autobuske veze sa Zrenjaninom

Najveći problem mešta Farkaždina je taj što nemaju dobar autobuski prevoz do Zrenjanina.

“Upravo sada tražimo da se to reši. Mi smo jedino selo u okolini, koje nema direktnu vezu sa firmom Drekslmajer. Što se tiče Beograda, imamo autobuske linije kakve nikada sa Zrenjaninom nismo imali. Za sada se to dobro drži, a do kada će trajati – ne znam. Određeni broj stanovnika radi u Beogradu. Iako pripadamo gradu Zenjaninu, čini se da smo više vezani za Beograd. Kažem, mladi se razilaze. Traže posao i odlaze i sela. U selu imamo jednu farmu na kojoj radi tridesetak ljudi, ali je i ona upala u poteškoće. Što se tiče ostalih radnih mesta, u selu ih nema. Jedino tu još rade trgovci u prodavnicama“, objašnjava naš sagovornik.

„Zato nam je važno da obezbedimo dobru vezu  sa gradom, da mladi ne bi bežali. I ono malo ljudi što radi van sela, mora da putuje svojim vozilima i da se snalaze za prevoz. Jer ljudi koji nemaju imanja moraju negde da rade, a putni troškovi su veliki. I poslodavci kažu da je to jako daleko i puno za njih da plate“, dodaje Tuba.

Ljudi u selu se najviše bave poljoprivredom.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Dobro je razvijeno stočarstvo. Imamo puno krava. Mislim da smo među jačim selima kada je u pitanju uzgoj krava“, objašnjava naš sagovornik.

Tamiš je veliki potencijal sela koji nije iskorišćen

Farkaždin je komunalno dosta dobro opremljen.

„Nedavno smo napravili mesto za odlaganje smeća, koje je od puta udaljeno nekih 1700 metara. To možda nema niko u okolini Zrenjanina. I za to nam je pomogao grad. Putevi bi mogli da budu i malo bolji. Imamo nekoliko ulica u selu koje nisu asfaltirane. Nadamo se da će i to biti urađeno u nekom narednom periodu. Škola je u korektnom stanju. Imamo terene koje bi možda trebalo malo revitalizovati. Sala nije nešto velika, ali je solidna“, kaže Tuba.

„Imamo dosta solidan fudbalski klub, koji se trudimo da održimo. Sad smo otišli u višu ligu. Nedavno je počeo da radi i KUD. Planiramo i da u školi pokrenemo neke sekcije. Imamo Tamiš, međutim, on nije nešto mnogo iskorišćen. To je naš potencijal. Koliko smo mogli sredili smo plažu koja je bila baš zapuštena. To bi moglo da se iskoristi za turizam. za kupanje i za pecanje“, dodaje naš sagovornik.

Meštani ovog banatskog sela su dosta vezani i za susednu Kovačicu.

„Idemo tamo na bazene, koristimo čak i njihovu Hitnu pomoć, jer nam je Kovačica bliža nego Zrenjanin. Tamo i mladi izlaze. Kod njih se vidi da ruralni turaizam ima perspektivu. Ali, Kovačica pripada manjoj opštini, pa valjda zato i mogu više da ulažu u razvoj. Zrenjanin ima veliku teritoriju, i sela moraju da čekaju da stignu na red za pomoć grada“, kaže Tuba.

Farkaždin je dobio ime po vuku

O istorijatu sela, ali i mnogim zanimljivostima podaci se mogu pronaći i u knjigama Zlatomira Bokinca, pisca koji živi u Farkaždinu.

„U knjizi „Potamišje u Banatu“ obradio sam dvadesetak mesta koja su pozicionirana pored Tamiša ili u blizini reke. U njoj se nalaze podaci o svim tim mestima, kao i njihove specifičnosti – istorijat sela, legende o tim mestima, znamenite ličnosti… Takođe, pišem i monografiju Farkaždina. Farkaždin se prvi put pominje 1363. godine. To je bila pustara u okviru Austro-Ugarske. Taj prostor je naseljen tek u 17. veku. Ime mesta je naverovatnije poteklo od vuka, jer se na mađarskom vuk kaže farkaš. Pretpostavlja se da je po farkašu nastao i naziv Farkaždin. Ima još nekoliko varijanti o poreklu naziva sela, ali mislim da je ova najizvesnija“, objašnjava Zlatomir Bokinac, pisac iz Farkaždina.

Zlatomir Bokinac

„U prošlosti smo imali slabe saobraćajne veze. Tek je 1925. izgrađena pruga Orlovat-Knićanin. Kasnije je pruga produžena do Novog Sada, tako da je i Farkaždin dobio vezu do prestonice Vojvodine. I asfaltni put smo dugo čekali. Među poslednjima smo dobili takav put do Zrenjanina i to tek 1972. godine. Nakon 12 godina je izgrađen most na Tamišu koji je spojio Farkaždin i Idvor. Naš atar je veliki i sastoji se najviše iz černozema. U pogledu vodenog bogatstva imamo izuzetne mogućnosti. Tu su Tamiš, ali i rukavci, ritovi, bare koje su veliki potencijal za turizam, koji, na žalost, nije za sada iskorišćen“, dodaje naš sagovornik.

O divljim životinjama brine udruženje lovaca iz sela

Zahvaljujući Tamišu, ovo selo je bogato i divljim životinjama o kojima brigu vode članovi lovačkog društva.

„Lovačko društvo Farkaždin ima jako dugu tradiciju. Ne zna se baš tačan datum nastanka, ali pretpostavljamo da je to bilo 1927. Ove godine smo obeležili 90 godina postojanja i tom prilikom smo zaslužnim članovima podelili lovačka priznanja. Društvo broji 40 lovaca, nekolicinu pomoćnih članova i 10 članova podmlatka. Gazdujemo na oko 3500 hektara lovne površine koja je bogata divljim životinjama. Od divljači imamo srnu, divlju svinju, zeca, fazana, divlje patke i guske… Mi ih lovimo kada za to dođe vreme. i to radimo planski. Tačno se zna kad se šta lovi i koliko. I mi to poštujemo, da ne bismo iz prirode izneli više nego što se unese, jer bi se tada narušila ravnoteža u prirodi. Ako zafali divljači, mi ih unosimo u lovište“, kaže Saša Stefanov, predsednik Lovačkog društva Farkaždin.

Saša Stefanov

„Divljač je stacionirana oko rukavaca Tamiša. Postoje štetočine koje sada redukujemo da ne bi iskoristile pojilišta kako bi sačekivale divljač. Šakal nam je rak rana. On desetkuje brojnost divljači. Srna ima male, ona je brižna majka i neće ostaviti svoje mlade, tako da najčešće i ona gine pokušavajući da zaštiti lane. Jeste da je u prirodi lanac ishrane takav da ga ne treba mnogo remetiti, ali ponekad je i to potrebno kontrolisati. Mi nemamo veštačka pojilišta i bunare. Mislim da je mnogo bolje kada su izvori vode prirodni. Jer se na malim pojilištima još više skupljaju predatori“, dodaje naš sagovornik.

Članovi udruženja lovaca Farkaždin upravljaju i lovačkim domom, koji se nalazi u centru sela. Krsna slava udruženja je Sveti Vasilije veliki. Lovci iz Farkaždina pucaju za udruženje grada Zrenjanina glinene golubove, a u selu organizuju i amatersko takmičenje u „skidanju“ glinenih golubova.

Mlade žene sve aktivnije čuvaju tradiciju sela i Banaćana

Tradiciju sela i Banata čuvaju članice Udruženja žena iz Farkaždina.

„Udruženje postoji desetak godina. Ranije je brojalo mnogo više članova nego danas. Sada ima nas dvadesetak žena koje smo aktivne. Imamo mlade žene koje su se tek učlanile. Uglavnom se bavimo kolačima i slanim testom, ali i ručnim radovima, kao što su vez, heklanje, štrikanje… Za večeras smo priremile štrudle sa makom i orasima, slane i slatke kiflice, perece i slavski kolač. Recept za slavski kolač je mala tajna. Ima tu nekoliko stvari koje se ne otkrivaju, ali u testo idu brašno, kvasac, so, šećer, mleko, jaja… Testo mora da stoji bar 45 minuta do sat vremena. I moram da kažem da se zimi lakše radi, nego leti. Doneli smo i lubenice, jer u selu ima dosta proizvođača lubenica. Lubenice su lepe, slatke, ma najlepše. Ko ne veruje, neka proba. Mi čuvamo tradiciju sela i Banaćana, učestvujemo na svim manifestacijama na koje nas pozovu“, kaže Ivana Cvetković, član Udruženja žena Farkaždin.

Zorica Stefanov i Ivana Cvetković

Novoosnovani KUD ima 90 članova

Isti cilj ima i nedavno osnovano Kulturno-umetničko društvo u selu.

članovi KUD-a Lola

„KUD postoji četiri meseca i ima oko 90 članova. Imamo dve mlađe grupe, jedan pripremni sastav koji čine deca do osmog razreda i izvođački ansambl. Uglavnom igramo srpske igre, ali igramo i crnogorske i bosanske igre. Za večeras smo spremili igre iz Leskovca, okoline Niša i Stare planine i šopske igre. Naše članice su pevale i dve izvorne pesme – Gusta magla i Hej crven cvete. Interesovanje za folklor u selu je neverovatno veliko. Kažem mi imamo 90 članova, a u selu ima možda 100-ak dece. To je skoro i 10 posto ukupnog stanovništva. Nema lepšeg osećaja, nego kad dođem u selo i vidim da deca igraju folklor. To je jako bitno, jer bi bilo sramota da svoju tradiciju, korene i kulturu zaboravimo. Jako je važno i da se deca sklone malo od kompjutera. A ovo je dobra prilika za tako nešto“, kaže Stevan Ćirić, iz KUD-a Lola Farkaždin.

Stevan Ćirić

„Probe se održavaju tri puta nedeljno, a po potrebi i češće. 23. septembra ćemo imati festival u Farkaždinu koji se zove Igraj Lolo. Planiramo da učestvujemo na takmičenjima, pre svega na opštinskoj smotri koja će se održati u Zrenjaninu u aprilu sledeće godine. Prošlog vikenda smo gostovali na Bostanijadi u Idvoru, danas smo nastupali u Gradskoj bašti. Mlađu grupu pripremamo za pesničko veče“, dodaje naš sagovornik.

Rokenrol u Farkaždinu „živi“ više od tri i po decenije

Farkaždin može da se pohvali i rokenrol bendom.

„Članovi grupe The Stop su Žarko Cvejin, bubanj, Lakičin Srđan, bas i ja, gitara. Večeras smo svirali ono što smo svirali i pre 35 godina. Uglavnom je to hard rok i rokenrol. Sviramo s vremena na vreme, na skupovima bajkera, u klubovima. Sviranjem se bavimo više od 35 godina i to iz hobija. Mi imamo poslove od kojih živimo, a muzika je jednostavno naša ljubav. Kad smo bili klinci mislili smo da muzikom možemo da promenimo nešto na bolje. Kako je vreme odmicalo, videli smo da nećemo uspeti. Ali, od muzike ne odustajemo, jer je muzika deo nas. To ili imaš u sebi ili nemaš. Da bi se neko ovako bavio muzikom kao mi, mora da bude iskren i onda ono što radi samo izlazi iz njega“, kaže Tomislav Jovanov, muzičar iz Farkaždina.

Tomislav Jovanov i Žarko Cvejin

„Današnju muziku, ja uopšte i ne zovem muzikom. Da se ne gleda, niko to ne bi ni slušao. Sve se u početku bilo svelo na neku laku ljubavnu poeziju, a sada ni toga više nema. Ko razume šta se peva, svaka mu čast. Pre nekoliko godina smo učestvovali na takmičenju i žena koja je bila organizator je rekla da naša pesma ne može da prođe, jer je mnogo teška, ima jaku poruku. Tu istu pesmu nismo mogli da snimimo ni pre 35 godina u studiju, jer je i tada bila cenzura. Rokenrol je bačen na rumunsko-bugarsku granicu kada se osetila opasnost od prave promene u društvu. I to traje do danas“, dodaje naš sagovornik.

U selu se obnavljaju vinogradi

Posetioce Gradske bašte članovi Udruženja vinogradara počastili su vinom koje su sami proizveli.

„U udruženje smo se okupili prošle godine i odlučili smo da mu damo naziv Batinjol i to po „francuzima“ koji su tu nekada bili. Vina koja smo večeras doneli su domaća, i proizvela su ih četvorica vinogradara iz sela. Crna su od francuskih sorti grožđa, a belo je neki naš banatski rizling. Udruženje ima desetak članova, ali mi nismo još registrovani u APR-u. To planiramo da uradimo sledeće godine, kako bismo mogli da izađemo na tržište. Vino za sada proizvodimo samo za naše potrebe. Neki članovi imaju tek po nekoliko čokoti grožđa, a nas dvoje-troje ima po pola hektara pod vinovom lozom. Nama bi puno značilo kada bi se izmenio zakon, da možemo vino da prodajemo „s kućnog praga“. Većinom su to mladi vinogradi, trebalo bi da nam država pomogne, da svi možemo da registrujemo svoje male vinarije“, kaže Vladimir Vukinac, član Udruženja farkaždinskih vinogradara „Batinjol“.

Vladimir Vukinac

„Ove godine će biti kvalitetno vino. Jeste suša, ali vinograd to dobro podnosi. Prinos će biti manji, jer će bobice biti sitnije, ali je grožđe slatko. Nema bolesti u vinogradima. Zemlja u Farkaždinu je pogodna za vinogradarstvo. Do 70-ih godina prošlog veka svaka kuća u selu je imala vinograd. Onda je donet zakon koji je to dodatno oporezivao, i ljudi su iskrčavali vinograde. Evo sada se to malo popravlja“, dodaje naš sagovornik.

Uskoro na tržištu i vrhunske domaće rakije iz Fakraždina?

Osim vina bila je organizovana i degustacija domaće rakije. I to iz nedavno otvorene destilerije u Farkaždinu.

„Destilerija je vlasništvo Radivoja Toračkog. Postoji neke dve godine i tu se proizvodi rakija vrhunskog kvaliteta. Večeras smo doneli dunju, kajsiju i jabuku. Neko misli da je pečenje rakije posao koji se radi tek tako. E, pa nije. Ono podrazuemva dug proces. Od branja voća, do mlevenja, skladištenja, vrenja i tek onda se peče i dobija rakija. Ovo je 100 posto čista rakija, nema nikakvih dodataka. Košticu obavezno odvajamo iz kajsije… Za sada se rakije još ne prodaju, jer čekamo da dobijemo sve dozvole. Nadamo se da će se one naći u svim marketima. Kada je reč o izvozu, mi bismo po kvalitetu rakiju mogli da izvozimo bilo gde u svetu. Ali, budući da smo još mala firma, u ovom trenutku nemamo količine za izvoz. Kapacitet destilerije je nekoliko hiljada litara godišnje“, objašnjava Slađan Ivanović iz destilerije u Farkaždinu.

Slađan Ivanović

„Voće za rakiju nabavljamo iz našeg voćnjaka. Imamo 20 hektara kajsija, nešto dunja i viljamovke. Ali, ako nam nešto zafali onda dokupljujemo od proizvođača kojih ima dosta u okolini“, dodaje naš sagovornik.

Raspored predstavljanja naseljenih mesta u Gradskoj bašti do kraja manifestacije Banatska bajka pogledajte ovde.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh