Jubilarna 20. Karađorđevačka prela zatvorena održavanjem Etno sajma hrane, pića i ručnih radova

U Banatskom Karađorđevu se već 20. godina od 9. do 27.januara održava manifestacija pod nazivom Karađorđevačka prela. U sklopu ove manifestacije članice Udruženja žena Vidovdan organizuju Etno sajam hrane, pića i ručnih radova. Cilj je da se od zaborava sačuvaju običaji i navike naših predaka.

Nekad je prelo bilo odraz društvenog života. Sastanci, druženje, pesme, ručni radovi su nešto što je obeležilo živote mnogih naših predaka. Tu su se učvršćivala prijateljstva, ali i rađale ljubavi. Danas su prela i prava prijateljstva zamenjena društvenim mrežama i virtuelnim prijateljima. Međutim, zahvaljujući brojnim udruženjima koja neguju tradiciju i običaje prela nisu u potpunosti iščezla. Jedna od manifestacija koja ima za cilj da mladima pokaže kako se nekada živelo i družilo jeste i Karađorđevačka prela koja se održavaju u Banatskom Karađorđevu.

„Danas prela više nema. Zbog toga nam i jeste cilj da se sačuva od zaborava sve to što su naši preci nekada radili. Trudimo se da mlađim generacijama verodostojno prikažemo to. Tu su bile devojke koje su radile ručne radove, momci su pevali… Pričale su se mnoge zagonetke, recitovani su stihovi… Na prelima su se ljudi stvarno družili. Na prelo se obično išlo tamo gde je bilo mladih devojaka za udaju. Čak su dolazili momci i iz drugih sela tamo gde je bilo devojaka”, počinje priču Verica Marčetić, predsednica Udruženja žena Vidovdan iz Banatskog Karađorđeva.

Etno sajam hrane, pića i ručnih radova u okviru Karađorđevačkih prela

“Karađorđevačka prela” je manifestacija koja se održava u našem selu već 20 godina i to od 9. do 27. januara tj. od Svetog Stevana do Svetog Save. Ovog puta smo svako veče od 18 do 22 sata imali neke aktivnosti. Održavale su se poljoprivredne i istorijske tribine, tribina posvećena medicini, duhovno veče, sportsko veče, nastupi folklora… Osmi put po redu održan je i Etno sajam hrane, pića i ručnih radova. U gostima su nam bila udruženja iz opština Žitište, Nova Crnja, Sečanj, Kikinda i Bečej. Bilo je 12 udruženja koja su predstavila domaću hranu pravljenu po starim receptima. Tu su bili starinski kolači, ručni radovi… Imali smo jako puno onih starih tradicionalnih kuvarica. Tu su bili i vezeni peškiri, čaršavi… Bili smo obučeni u narodne nošnje i vratili smo se u ona stara vremena kada su se prela redovno održavala. Bilo je pesme, igara, neko je štrikao, neko heklao”, objašnjava Marčetić.

Udruženje žena Vidovdan postoji 8 godina.

“Naše udruženje ima 12 članica. To je malo nas s obzirom na veličinu sela, ali jednostavno žene kao da ne žele da se obavezuju. Učestvujemo na takmičenjima i manifestacijama širom Srbije kada nas pozvu i kada možemo da organizujemo putovanje. To nam je jako veliki problem, jer je put skup. Učestvujemo na sajmu hrane u Beogradu i tu ostvarujemo dosta dobre rezultate. Poslenji put dobili smo tri druge nagrade i jedno prvo mesto. Naša jedna članica, Olivera Dokić, pravi najrazličitije oblike i figurice od testa. Za Etno sajam hrane, pića i ručnih radova je napravila dvorište. Naravno, od testa. Manifestacija našeg udruženja je pogačijada. Takmičenje u pravljenju najlepše i najukusnije pogače. Ona se održava u septembru”, kaže naša sagovornica.

Prelo je nekada bilo mesto gde su se ljudi zaista družili

Okupljeni na Karađorđevačkim prelima mogli su da uživaju u tradicionalnim jelima.

“Mi smo poznati po ličkom kupusu, basi i uštipcima. Basa je tradicionalno jelo koje Ličani prave od mleka i kajmaka. To je nešto kao krem sir. I to je uvek išlo sa uštipcima. Sa tim su se obično dočekivali gosti, jer su to bili najbolji kolači nekada. Inače, za potrebe udruženja lički uštipak uvek pravi jedna naša članica. To se pravi od kvasnog testa, peče se na dosta masnoće. Nekad se pravilo tako da bude što masnije, da bude kalorično. Nekada se za prelo pravio “polica” krompir. Reč je o krompiru koji je sečen na pola i pečen. Služili su se rakija ili kuvano vino. Poenta ličkog kupusa je da ima dosta slanine, suvih rebaraca, kolenice… U šerpu se slaže red kupusa, red mesa i to se kuva dobra 2,5 sata. Uz to se nekada služila proja ili obareni krompir”, objašnjva Verica Marčetić.

Moderan način života doveo je do otuđenja ljudi. Prela se odavno ne održavaju, a i komunikacija je svedena na dopisivanje preko društvenih mreža. Čak i kada učesnici te prepiske sede za istim stolom. Zbog toga, možda ne bi bilo loše kada bi se prelo bar na neki izmenjen način vratio u naše živote. Da makar na nekoliko sati ne budemo zavisnici novih tehnologija.