Rekordna poseta na etno festivalu „Banatska priča“ na Bagljašu

Etno festival Banatska priča održan je 12. put okupivši 120 izlagača koji su posetiocima predstavili ručne radove, stare zanate, kolače… Organizovano je i tradicionalno takmičenje u kuvanju riblje čorbe i pilećeg paprikaša. Žene iz Novog Miloševa napravile su štrudlu sa makom dugu 20 metara, koju su podelile prisutnima. Svi posetioci su imali priliku da uživaju u bogatom kulturno-umetničkom programu. Na žalost, senku na ovaj lep događaj bacila je nesreća koja se dogodila pred kraj manifestacije, kada je pala montažna konstrukcija i povredila dve osobe.

Od ranih jutarnjih sati izlagači i učesnici programa su počeli da pristižu na plato i parking mesnih zajednica na Bagljašu, gde se festival svake godine održava. Ovogodišnja, dvanaesta po redu manifestacija bila je najmasovnija do sada.

„U početku je bilo 100 prijavljenih izlagača, ali je na festival došlo njih 120. Imamo rekordnu posećenost izlagača i učesnika, a čini mi se i posetilaca. U programu je učestvovalo mnogo dece. Imali smo i jednu folklornu grupu koja je došla iz Rumunije. Ovo je prvi put da je neko došao iz inostranstva. Zadatak za sledeću godinu je da budemo još bolji i da ovu manifestaciju proširimo kako bismo uticali na razvoj turizma i veću posećenost gostiju našem gradu. Banat je mnogo širi od ovog dela koji je u Srbiji, tako da bi bilo dobro da se svi uključe u ovaj festival“, kaže Marija Janković, sekretar MZ Veljko Vlahović i organizator „Banatske priče“.

Gost Banatske priče ove godine bila je doktor Nada Macura, portparol beogradske Hitne pomoći koja je i otvorila manifestaciju.

Izložba duboreza

U okviru festivala, posetioci su imali priliku da pogledaju izložbu duboreza.

„Izradom duboreza se bavim od svoje trinaeste godine, a sada imam 62. Znači skoro pola veka. Da vam pravo kažem, ne znam koja mi je ovo izložba u životu. Izlagao sam po celoj Vojvodini, u Sent Andreji, kod Tokaja… Danas su ovde izložene ikone, istorijski i banatski motivi, deo Hristovog puta kroz golgotu. Ja sam rodom iz Slavonije, ali se osećam kao da sam Banaćanin, jer sam dugo ovde. Stopio sam se sa ovim ljudima. Završio sam elektrotehničku školu, ali sijalicu ne volim da držim u rukama ni kada treba da je zamenim, a ne nešto više da radim oko struje. Ljubav prema slikarstvu imam još iz detinjstva. U početku sam crtao, ali kada sam se upoznao sa duborezom, za šta je zaslužan moj pokojni brat, odmah sam prestao da slikam i počeo da radim ovo“, kaže Đorđe Bakić, autor izložbe.

„Slavonija je bogata drvetom. U vreme kada sam bio mladić, duborez se radio ne na nivou neke umetnosti, nego na nivou suvenira. Mi smo radili za potrebe turizma od Portoroža do Ulcinja, za ljude koji su imali štandove po moru. U to vreme Srbi su bili komunisti, Hrvati i stranci nemaju ikone tako da smo radili uglavnom seoske motive. S godinama kako su ljudi postali ponovo verujući tako smo počeli da radimo i ikone. Za jedan duboroz potrebno je 4-5 dana mog rada ako je daska pripremljena, a onda snajka Marina to boji, pa kolega lakira. Jedna slika srednje veličine može da se dobije za 7-8 dana. Cena ikone veličine 60×40 je između 200 i 250 evra. Najbolje drvo za duborez je lipa“, dodaje naš sagovornik.

Veliki izbor ručnih radova na festivalu Banatska priča

Oni koji su posetili festival na Bagljašu, mogli su da vide i da kupe najrazličitije predmete ručne izrade.

„Četvrti put smo na Banatskoj priči. Zadovoljni smo organizacijom i atmosferom. Predstavljamo se ručnim radovima – štrikanjem, heklanjem, izradom nakita, tkanjem. Ljudi prilaze, gledaju, hvale naše radove. Ipak, prodaja ide malo slabije iako su cene pristupačne i kreću se od 50 dinara pa na više. Deca su oduševljena igračkicama, a mladi nakitom“, kaže Natalija Marić iz Aktiva žena Tiska jesen iz Novog Bečeja.

„Na ovoj manifestaciji sam prvi put, i mogu vam reći da sam izuzetno zadovoljan. Izradom figurica od betona bavim se poslednje 3-4 godine. Ljudi prilaze, gledaju, kupuju. Najprodavanije su žabe, kornjače, pečurke. Kalup je prilično teško napraviti, ali kada se on izradi, izlivanje nije teško i ide brzo. U toku dana može da se izlije i po 20 figura. Ja ne pravim mnogo toga, a trudim se da proširujem asortiman. Nakon što se figura izlije ona se suši i onda sledi farbanje. Cene se kreću od 200 do 1.200 dinara, koliko koštaju veći patuljci. Materijali koji se koriste su takvi da figure mogu da stoje napolju i zimi i leti. Ipak, da bi duže opstale ja uvek preporučujem mušterijama da ih zimi unesu u kuću. To su mali komadi koji mogu da se lako prenose“, kaže Petar Uzelac iz Banatskog Karađorđeva.

„Ovde sam drugi put i prezadovoljan sam. Prodajem repromaterijal za dekupaž, kao i predmete za kuću koji su već ukrašeni ovom tehnikom. Mogu da vam kažem da se u poslednje vreme povećava tražnja. Repromaterijal za dekupaž se pravi od medijapana različite debljine. Ljudi često sami prave neke detalje za kuću kao što su čiviluci, kutijice… Za dan je moguće napraviti i po 20-ak kutijica. Cene se kreću od 100 dinara pa na više“, objašnjava Srđan Abramović iz Krčedina.

Domaći kolači su se najviše prodavali

Ipak, najviše su se tražila domaća jela kao što su kolači, kiflice, pite, proje…

„Mi smo na festivlu Banatska priča od prvog dana. Predstavljamo se sa našim ručnim radovima i kolačima. Kolače često pravimo i u humanitarne svrhe. Ako nam na štand dođu deca ili prijatelji mi im poklanjamo kolače, a ostalima prodajemo i to po simboličnoj ceni. Parče kolača kod nas košta 10 dinara. Ipak, i mi moramo da zaradimo koji dinar da bismo mogli da pravimo kolače i za druge manifestacije. Za danas smo pripremili mahom starinske kolače. Tu su štrudle, oblande, bajadere, krempite“, kaže Mira Matić, predsednica Asocijacije žena Bagljaš.

„Pravili smo tradicionalne aradačke herovke, doboš tortu, žerbo kocke sa puno oraha. Doneli smo i trutule, odnosno šam rolne. Njih smo najbrže prodali. Doboš torta je kraljica svih torti. Najbolja domaćica je ona koja od jednog jajeta uspe da napravi jednu koru za ovu tortu. U današnje vreme to je malo teže, pa se danas od pet jaja prave četiri kore, jer su jaja sitnija nego pre“, kaže Tereza Huđec iz Udruženja građana Harmonija iz Aradca.

„Torta koju sam pravila ima 14 kora, ali dobošica može da se pravi i sa 11 kora. Samo za pečenje kora treba dva sata, a da se napravi skroz torta potrebno je 3,5 sata. Ja sam starija žena, pa meni treba 4 sata. U kore idu jaja, brašno i šećer. Nema tu ni praška za pecivo, ni drugih nekih dodataka. Fil se pravi od jaja, čokolade, margarina. A gore ide topljeni šećer i to zna da bude komplikovano, ali kada imate praksu onda ide lako. Cena herovke i parčeta doboš torte je 70 dinara, a žerbo kocke su 50 dinara“, dodaje naša sagovornica.

Čvarci topljeni u tri kazana

Najveća gužva bila je kod štanda na kojem su se prodavali čvarci. I to oni sveži, topljeni na licu mesta.

„U Zrenjaninu smo prvi put. Pravim čvarke i suhomesnate proizvode. Koviljski čvarci su najbolji. Oni su srednje veličine, ni mali, ni veliki, da svi budu zadovoljni. Na njima ima mesa, jer pravi čvarak nije bez mesa. Kada se ohlade, naši čvarci su hrskavi i tope se u ustima. Dok su vrući nisu hrskavi. Danas smo pripremili oko 50-60 kilograma čvaraka. Ljudi dolaze, kupuju… Ima i onih koji dođu kupe, pojedu čvarke pa se vrate po još. Cena je 700 dinara za kilogram, a najčešće ih prodajem po vašarima, sajmovima, manifestacijama. Ovim poslom se bavim devet godina. Po zanimanju sam mesar, radio sam uslužno klanje stoke i onda sam došao na ideju da prodajem neki svoj proizvod. Odlučio sam da to budu čvarci i suhomensnati proizvodi. Čvarci moraju da se tope 45 minuta na plinu“, kaže Novak Matić iz Kovilja.

Kuvana jela za sve učesnike

Za sve učesnike manifestacije organizatori su obezbedili i obroke.

„Spremili smo pasulj, svinjski i pileći paprikaš. Skuvali smo tri kazana za više od 300 ljudi. Pošto je pileće meso najmlađe, ovaj paprikaš se najbrže kuva. Svinjski paprikaš i pasulj smo kuvali 2,5 – 3 sata. Sve mora polako da se kuva, ne sme brzo. Što je brzo to je i kuso. Pravi paprikaš i pasulj se dobijaju ako se kuvaju u velikim količinama. Nikada ne može da bude isti ukus jela kada se kuva u malim šerpama, kao kad je to u kaznu. U ova jela ne smeju da se stavljaju nikakvi začini kojima tu nije mesto. Znači nema origana, bosiljka… Samo luk, paprika, so, meso. Mora da se vodi računa da se ne pretera sa količinom vode i količinom mesa. Da to ne bude ni previše čorbasto, ni previše gusto. Ali, to je već iskustvo“, objašnjava Milan Oštrić, kuvar.

Štrudla s makom od 20 metara

I ove godine, kao i prošle, žene iz Novog Miloševa i Inđije pravile su ogromnu štrudlu.

„Prošlogodišnja štrudla je bila duga 12,5 metara. Ove godine štrudla je dugačka 20 metara, a široka 40 centimetara. Za testo je potrošeno 25 kilograma brašna, 7 litara mleka, 5 litara ulja, 12 litara vode, 10 kvasaca, kilogram šećera i pola kilograma soli. U fil je išlo 12 kilograma maka, 10 kilograma šećera. Za premaz smo iskoristile 10 jaja. Stavljali smo dosta fila da bude što ukusnija. Štrudlu je pravilo nas pet žena i za nju nam je bilo potrebno 2 sata. To je dovoljno da testo odstoji koliko treba i da se štrudla umota“, kaže Draginja Nedin iz Kola srpskih sestara iz Novog Miloševa.

„Ove godine štrudlu smo pravili u pekari, a ne ovde na manifestaciji, jer je pekara daleko i dok se štrudla odnese na pečenje, testo prekisne i ona popuca. Žao mi je što to nismo mogli da je pravim ovde na licu mesta, ali bili smo prinuđeni da radimo ovako. Štrudla se pekla pola sata. Delili smo je prvo deci, a potom i svim ostalim učesnicima i posetiocima festivala Banatska priča. Svi su mogli da se zaslade. Ideja nam je da sledeće godine pravimo još veću štrudlu. Da bude oko 50 metara i da pozovemo Ginisa da se upišemo u knjigu rekorda. Da niko ne posumnja da je štrudla sastavljana. I sada može da je ovo štrudla iz jednog komada i da se nigde nije pocepala. Pitanje je samo gde ćemo peći tu štrudlu“, dodaje naša sagovornica.

Najbolji u brzom jedenju štrudle

Pre podele štrudle posetiocima, održano je i takmičenje u brzom jedenju iste. Takmičari su bili podeljeni u dve grupe. Jednu su činila deca, a drugu oni malo stariji.

„Štrudlu jako volim. Ovo mi je prvi put da učestvujem u takmičenju i bio sam najbrži“, kaže Andrej Krišan, 8 godina.

„Ja najviše volim štrudlu sa makom. Ovo je za mene bio jako lak zadatak. To je samo jedno parče štrudle. Mogao bih još da pojedem“, dodaje njegov brat Mateja Krišan koji je bio drugoplasirani.

„Volim štrudle i to baš od maka. Prvi put sam se takmičila sad i mislim da ću se i drugi put opet prijaviti za takmičenje“, kaže trećeplasirana Dunja Bjelanović, 8 godina.

„Mene su naterali da učestvujem u ovom takmičenju i evo prvi sam pojeo štrudlu. Uopšte nisam očekivao da ću biti prvi. Volim štrudlu i jedem samo štrudlu sa makom. Ostale ne volim. Ništa orasi, višnje. Samo mak. Ovo mi je prvi, jedini i poslednji put da se takmičim u brzom jedenju“, kaže Boško Šerbula.

„Štrudla je bila odlična. Prvi put učestvujem na ovako nekom takmičenju i mogu vam reći da je to jedno iskustvo više u mom životu. Osvojio sam drugo mesto u brzom jedenju štrudle“, kaže Nebojša Petrović.

„Da nije reč o jedenju štrudle, verujte da se ne bih ni prijavio na takmičenje. Štrudla je za mene naj, naj, najkolač od svih kolača koji postoje. Zadovoljstvo mi je što sam bio deo ove male igrice“, dodaje trećeplasirani Sava Jovčić.

Takmičenje u kuvanju riblje čorbe

U okviru Banatske priče održano je i takmičenje u kuvanju riblje čorbe i pilećeg paprikaša.

Žiri je morao da odabere po tri najboolje skuvana jela od 11 uzoraka.

„Svi takmičari su dobro napravili riblju čorbu, ali nijanse su odlučile pobednike. Gledali smo da jelo bude čorbasto, jer je reč o ribljoj čorbi, a ne o ribljem paprikašu. Meso nije smelo da bude raskuvano, a i boja je morala da bude dobra. Ona ne mora da bude izrazito crvena, nego onako fino crvena. Nije dobro kada se na površini čorbe izdvoji paprika. Takmičari su danas dobili po dva kilograma ribe. Na tu količinu dovoljno je da se stavi kašika i po crvene paprike i to pola sata pre nego što se jelo završi. Paprici treba pola sata da se skuva. Ako se kuva više, onda se oseti gorčina u paprikašu. Takođe, mora da se pazi da paprikaš ne zagori sastrane, jer se i tada oseti gorčina“, objašnjava Jožef Gregoš, predsednik žirija.

„U riblju čorbu se stavljaju još crni luk, malo soli, bibera, paradajza… Na dva kilograma ribe dovoljno je 300 grama luka. U novije vreme pojavio se i začin za riblju čorbu. Nije na odmet da se i to stavi u čorbu. Dovoljno je neke dve kašike tog začina razmutiti malo u vodi i ubaciti u čorbu, jer to poboljšava i ukus i izgled riblje čorbe“, dodaje naš sagovornik.

Nadmetalo se i u kuvanju pilećeg paprikaša

Isti kriterijumi ocenivali su se i kod izbora pilećeg paprikaša.

„Kod paprikaša se gleda boja, da nije premastan, i gleda se raskuvanost mesa. Ovoga puta paprikaš se kuvao od pilećih bataka i karabataka. Mislim da su takmičari ove godine pogodili kako treba da se kuva paprikaš na tradicionalan način. Da bude onaj pravi starinski ukus paprikaša. Jer i sama Banatska priča jeste etno festival, što znači da neguje tradiciju i običaje. U pravi pileći paprikaš ne treba puno toga da se stavlja. Glavno je da meso bude dobro. Bilo bi malo bolje da se paprikaš kuvao od celog pileta, a ne samo od bataka ili karabataka. U ovo jelo idu još i crni luk, beli luk, malo, ali jako malo paradajza, da ne bi njegov ukus preovladao u čorbi, malo crvene paprike. Može da se stavi i malo ljute paprike, ali tek toliko da rezi, a ne da bude jako ljuto“, objašnjava Gregoš.

„Nekada su se u paprikaš više stavljale knedle nego danas. Ja lično volim knedle i danas je bilo uzoraka sa knedlicama. Bio je čak jedan uzorak sa pečurkama. Baš sam rekao koleginicama iz žirija da bi još lepši ukus taj paprikaš imao da su takmičari umesto šampinjona stavili lisičiju pečurku. Ali, to je već nešto što se u paprikaš stavlja od skoro, to se nekada nije koristilo“, dodaje predsednik žirija.

O bantskoj priči pričaće i Nada Macura

I počasni član žirija i gošća manifestacije bila je prezadovoljna onim što je videla i probala na festivalu.

„Mogu da kažem da su se svi takmičari zaista potrudili. Ipak, neko je morao da pobedi. Oni koji su stavili malo više masnoće ili paprike ovoga puta su ostali bez nagrada. Treba razumeti i te ljude. Ukusi su različiti. Neko možda više voli takav paprikaš ili riblju čorbu. Mislim da smo izabrali najbolje. Svi smo sve probali i odluka je bila jednoglasna. Ja lično više preferiram pileći paprikaš od riblje čorbe, ali u svakom slučaju zajednički smo izabrali najbolje. Iskreno, mene više zovu da budem u muzičkom žiriju, nego za konzumaciju hrane. Ali, tu je gospodin Gregoš koji nam je pomogao s obzirom da je on ekspert za kuvanje“, kaže Nada Macura, portparol Hitne pomoći u Beogradu.

„Posle jednog ovakvog ručka preporuka je šetnja. Posle toga može neki slatkiš ili odmor. Ali, kako se ova manifestacija održava jednom godišnje, onda ne treba zameriti nikom od učesnika ili gostiju festivala među kojima sam i ja. Tako da i ako se malo pretera, to nije strašno. Bitno je da se ne preteruje svakog dana. Mogu da vam kažem da mi je jako lepo sa Zrenjanincima“, dodaje naša sagovornica.

Pobednici u kuvanju jela

Najbolju riblju čorbu skuvao je Zoltan Pabdi iz Zrenjanina.

„Višestruki sam pobednik ovde u kuvanju riblje čorbe. U dobru riblju čorbu idu samo voda i riba. Začini su relativna stvar. Ide malo soli, paprike. Kuvanjem riblje čorbe se bavim već 25 godina i ja sam vojvođanski šampion u ovoj disciplini za 2012. godinu. Prava riblja čorba se kuva sat maksimalno. Podržavam ovu manifestaciju jer je humanitarnog karaktera i jako je lepo. Sva ta deca koja su tu bila su naš ponos. Sreća naša što se veća tragedija izbegla kad je ta montažna konstrukcija pala“, kaže Zoltan Pabdi.

Nagrada za najbolji pileći paprikaš otišla je u ruke Gabrijela Carine iz Jankov Mosta.

„Ovo mi je drugo učešće na festivalu Bantska priča. Prošle godine sam bio treći, a sada sam osvojio prvo mesto u kuvanju pilećeg paprikaša. Posrećilo mi se. Za dobar paprikaš potrebno je najviše ljubavi, a onda dobro meso, paprika, luk, so. Danas smo pravili paprikaš sa knedlama. Krčkali smo ga dva sata. Sledeće godine ćemo se opet takmičiti“, kaže Gabrijel Carina.

Banatska priča neguje kulturu, tradiciju i običaje

Generalni sponzor festivala i ovoga puta bila je kompanija Gomex.

“Mi smo kompanija koja je vrlo ponosna na visok stepen društvene odgovornosti. To je nešto što negujemo i na čemu radimo svakodnevno. Najviše sredstava, kada su u pitanju donacije i sponzorstva, ulažemo u kulturu i mlade, a etno festival Banatska priča na Bagljašu je nešto što okuplja i kulturu i mlade, ali i one nešto starije. Prepoznali smo da je to manifestacija kojoj mi možemo da pomognemo dosta, ali i oni nama. Pre osam godina smo se prvi put uključili u organizaciju ovog festivala i ta saradnja je, na obostrano zadovoljstvo, vrlo kvalitetna. Siguran sam da će se ona nastaviti i u godinama koje dolaze. Ponosni smo što Zrenjanin ima jedan ovakav festival i što smo mi deo Banatske priče. Mi smo kompanija koja je nastala u Banatu i koja raste i razvija se upravo iz srca Banata“, kaže Nedeljko Golušin, marketing menadžer kompanije Gomex.

Na žalost, sve ovo što je bilo lepo na manifestaciji palo je u drugi plan nakon što se na festivalu dogodila nesreća. Metalna montažna konstrukcija koja je držala natpis sa nazivom festivala iznenada se obrušila i povredila dve osobe. Jedna je zadobila teže, a druga lakše povede.