Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” na teritoriji Srednjobanatskog okruga, do 7. avgusta, registrovana su četiri slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila.
Šta je groznica, odnosno virus Zapadnog Nila, kako se ona dobija i koje su mere opreza i zaštite, pitali smo dr Žanku Subić, epidemiologa Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.
-Virus Zapadnog Nila je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza, virusne etiologije, koje se na ljude i životinje prenosi ubodom zaraženog komarca. Primarni rezervoar zaraze su ptice (domaći i divlji golubovi, patke, gavrani, vrane, svrake, čavke i druge) kod kojih je infekcija bez simptoma bolesti. U endemskim krajevima virus se održava između ptica koje su zaražene i komaraca koji se hrane krvlju ptica. Na teritoriji naše zemlje ovo oboljenje registruje se tokom toplih meseci, od maja do oktobra ili novembra, kaže dr Subić za naš portal.
Govoreći o načinu prenošenja i širenja ovog virusa, ona naglašava da je glavni prenosilac groznice Zapadnog Nila komarac iz roda Culex pipiens, koji se odomaćio i u našim krajevima.
-Glavni rezervoari zaraze su gore pomenute vrste ptica u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni, takozvani “slepi domaćin”. Komarci, koji se prilikom sisanja krvi ptica zaraze ovim virusom, inficirani su doživotno. Prenošenje infekcije na ljude i druge životinje nastaje ubodom zaraženog komarca. Virus Zapadnog Nila se ne prenosi među ljudima putem kontakta.
Od trenutka uboda zaraženog komarca do pojave bolesti, odnosno perioda inkubacije, simptomi traju od dva do 14 dana, dok kod osoba koje imaju oslabljeni imunitet, može da traje i nekoliko nedelja.
U najvećem broju slučajeva, kod oko 80 odsto zaraženih, osoba infekcija protiče asimptomatski. Oko 20 odsto inficiranih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, ređe se javlja otok limfnih žlezda ili pojava osipa na koži grudi, leđa ili stomaka.
Pomenuti simptomi prolaze u roku od nekoliko dana, a u retkim slučajevima mogu trajati i više nedelja.
– U oko jedan odsto slučajeva, kod inficiranih se razvijaju teške neuro-invazivne bolesti, s obrzirom na to da je virus Zapadnog Nila neurotropan te može doći do upale mozga (encefalitis) ili upale moždanica i kičmene moždine (meningitis), odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti. Tada u kliničkoj slici, pored groznice i glavobolje, dolazi do pojave ukočenosti vrata, stupora, dezorijentacije, kome, premora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize. Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima – dodala je na kraju dr Žanka Subić.
Bolest se leči simptomatski, dok kod teške, neuroinvazivne bolesti zahtevaju bolničko lečenje.
MERE LIČNE ZAŠTITE OD ZARAŽAVANJA GROZNICOM ZAPADNOG NILA
Mera lične zaštite od uboda komaraca i njihovo uništavanje glavni su načini za smanjenje rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, stoji na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
„Batut“ preporučuje i mere lične prevencije virusa, poput upotrebe repelenata, nošenje komotne odeće dugih rukava i nogavica, izbegavanje boravka na otvorenom u vreme najintenzivnije aktivnosti komaraca, odnosno u sumrak i u zoru.
Pored toga, preporučuju se i upotreba zaštitnih mreža protiv komaraca na prozorima i vratima, boravak u klimatizovanim prostorima, izbegavanje šuma i močvara i isušivanje izvora stajaće vode.
-Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Treba ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu-navodi se na sajtu Instituta.
Virus Zapadnog Nila prvi put je izolovan i identifikovan 1937. godine u slivu Zapadnog Nila, u oblasti Ugande. Nakon otkrivanja virus se proširio sa Afričkog kontinenta na Bliski istok, delove Azije i Australije, centralnu i istočnu Evropu i Mediteran. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus na svetu. Cirkulacija virusa Zapadnog Nila je prisutna na Evropskom kontinentu od 60-ih godina prošlog veka, ali se povećanje broja obolelih ljudi beleži u poslednje dve decenije i ima tendenciju porasta u budućnosti. Faktori koji su doprineli ovakvoj epidemiološkoj situaciji jesu klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima, promene u mikroorganizmima…
.gif)
.gif)
