 (1).gif)
Mala grupa Botošana provela je subotu čisteći obalu reke kod nekadašnje Čarde. U akciji uređenja priobalja Tamiša prikupljeno je 15-ak džakova plastike, limenki i ostalog smeća. Ljubitelji prirode apeluju na sve da smeće odlažu na za to predviđena mesta i da čuvaju ovaj deo sela na kojem mogu da uživaju posmatrajući brodiće koji tuda prolaze, kao i raznovrstan biljni i životinjski svet.
Na inicijativu bivše medicinske sestre Biljane Petrović grupa Botošana organizovala je akciju čišćenja obale Tamiša kod nekadašnje Čarde.
„Biljana tamo često šeta sa unucima i videla je da ima jako mnogo smeća. Na fejsbuk stranici smo postavili poziv za akciju. Nije se mnogo meštana odazvalo, ali grupa nas entuzijasta koji smo bili uradila je, zaista, ozbiljan posao. Moj utisak je da Botošani, nažalost, ne žive na svojim rekama. Selo je opasano sa tri strane vodama, ali stanovnici sela nisu na njima. Stari alasi su umrli, ima još malo pecaroša koji idu da pecaju, a staro kupalište ne postoji. Interesantno je da pecaroši koji dođu sa strane svoje smeće uvek odnesu, a opet je bilo mnogo đubreta. Nešto je donela reka, a nešto stvarno ne znam kako se tu nagomilalo“, počinje priču Ksenija Grujić, učesnica u akciji čišćenja obale Tamiša u Botošu.
„Čarda tu odavno ne postoji, ali taj deo je predivan za šetnju i uživanje u prirodi. Nije to veliki prostor, ali je naš i lep je. Tu se vide labudovi, čaplje, vidi se ustava, vide se brodići kada prolaze“, dodaje naša sagovornica.
U ovoj akciji sakupljeno je 15-ak velikih džakova smeća.
„Pošto smo mi stari ekolozi odmah smo to smeće razvrstali. Plastične flaše smo predali školi, jer deca sakupljaju plastičnu ambalažu. Limenke su završile kao donacija za nabavku hrane za napuštene životinje, a ostalo smo odneli u kontejnere i sada je tamo sve čisto. Muški su kosili da bi tu mogla i ćebad da se rašire. Ofarbali smo i klupe koje tamo postoje. Nažalost, tu su bili i stolovi, ali ni njih više nema. Nema ni kanti za smeće, pa smo mi kamenjem i ciglama ogradili jedno mesto gde đubre može da se baci. Ostalo je da postavimo natpis da se smeće ne razbacuje i ne baca svuda okolo“, navodi Grujić.
„Kada smo bili u jeku radova, onako mokri, jer je bilo zaista toplo, jedna članica Udruženja žena „Vredne ruke“ donela nam je sveže krofne, tako da smo se zasladili, napunili baterije i nastavili da radimo dok ismo sve očistili“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
.gif)
.gif)
