Boris Petrović, momak iz Žitišta koji je u Prvom glasu Srbije osvojio i žiri i javnost – ima neverovatan šarm i harzmu, totalnu iskrenost i iznad svega talenat, kakav pre toga, uživo nismo mogli da čujemo. Nije to samo boja glasa, strašno dobar osećaj za promene tonaliteta …to je EMOCIJA U GLASU koju Boris ima. Kako kaže – do pre dve godine ni sam nije znao da u glasnim žicama nosi nebrušeni talenat a „probudio“ se onog momenta kada je pevanjem u lokalnoj predstavi, prva dva reda publike ostavio u suzama…
Odakle ideja da se pojaviš u Prvom glasu Srbije, da li je to bila tvoja želja ili splet okolnosti?
Braća i prijatelji su me prijavili, nemam ništa s tim – kaže Boris u svom stilu, uz smeh.
U jednom momentu si rekao : „Ovo je morlo da se desi“, šta je to trebalo da znači?
Pa ja sam se nekako plašio da izađem u javnost jer nisam imao pojma da imam talenat i dar. To sam tek otkrio pre možda dve –tri godine kada sam počeo da glumim. Bilo je to na jednoj predstavi u Žitištu u kojoj sam u jednom momentu morao da otpevam deo uloge. Reakcija publike je bila fenomenalna, prva dva reda su zapakala. Tu sam polako počinjao da postajem svestan svog glasa.
Talenat koji poseduješ je neosporan, da li potičeš iz muzičke porodice?
Moja majka je krenula u muzičku školu i sa njom sam slušao opere dok sam odrastao ali nikakvih drugih dodirnih tačaka nemam.
Kome voliš da pevaš?
U kupatilu je najbolje pevanje jer tu imam i eho i mir – kaže Boris uz smeh. Tremaroš sam veliki jer nemam to javno iskustvo. Društvo traži od mene da pevam kad se okupimo ali nisam svaki put u mogućnosti – dosta na moje glasne žice utiču izduvni gasovi na benzinskoj pumpi.
Šta voliš da pevaš?
Pop rock, Phil Collinsa i slično, sve pesme u kojima pronađem sebe. Privatno slušam Tonija Cetinskog, Vlada Georgijeva, elektro haus… Nemam neku određenu želju za bavljenje muzikom, mogao bi to biti i neki klubski bend…
Da li ti prija što te ljudi već sad prepoznaju na ulici?
Prija mi što me ljudi prepoznaju, ali nije da „patim od toga“ kako se kaže. Ali, pre svega moram da se „skontam“ sa tremom, moram da se obuzdam. Kad izađem na scenu ja sam u svom fazonu i nikog ne kopiram, radim sve što bih radio i da nisam na sceni. Šta god sam radio to je bilo iskreno i najbolje me poznaju ljudi sa kojima sam svaki dan.
Da li je tvoja okolina iznenađena tvojim nastupom?
Bilo je to opšte iznenađenje. Znaju me ljudi u Žitištu, ali niko nije očekivao da ću to tako dobro otpevati pred kamerama.
Za „dušu“ redakcije IloveZrenjanin, Boris je LIVE otpevao pesme po našem izboru
Iako su mnogi mislili da ovaj momak zna samo da „pevuši“ i da je daleko od sluhiste, on je dokazao suprotno. Srbija mu je posle samo jednog nastupa rekla veliko : BRAVO.
S obzirom da glas ima, ovom momku smo poželeli da bude PRVI. Srećno Borise Petroviću!