I love Zrenjanin portal

  • Basicline
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Džeren Gulgen je rodni grad u Turskoj zamenila Zrenjaninom na godinu dana

O razmeni studenata se dosta priča u Srbiji. Ono o čemu se manje zna jeste da i srednjoškolci mogu da se obrazuju po svetu. To im omogućava program „Interkultura“ preko organizacije AFS. Prema nekim informacijama trenutno se oko 56.000 tinejdžera iz sveta kroz ovaj program nalazi na razmeni učenika srednjih škola. Ove godine se potrefilo da je Srbiju za zemlju školovanja izabralo 22 učenika, a da je isto toliko đaka iz naše zemlje otišlo u neku drugu državu kako bi stekli nova znanja. Dve učenice provešće godinu dana u Zrenjaninu u porodicama koje su prvi put videle. Devetnaestogodišnja Džeren Gulgen iz Turske prenela je našem portalu utiske nakon 5 meseci boravka u našem gradu.

Džeren Gulgen je u Srbiju došla pred kraj letnjeg raspusta, kako bi ovu školsku godinu pohađala u zrenjaninskoj gimnaziji. U proteklih pet meseci dosta je naučila srpski, pa nam se na početku razgovora predstavila na našem jeziku.

„Zovem se Džeren. Ja sam iz Turske, ovde sam na razmeni učenika”.

Fordomanija

Program razmene učenika je privukao ovu devetnaestogodišnjakinju. Iako je u Turskoj maturirala i upisala fakultet, rešila je da godinu dana provede u Zrenjaninskoj gimnaziji, a da studije odloži za sledeću godinu.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Džeren je najviše iznenadila vojvođanska ravnica

“Kroz program mi je ponuđeno da biram između pet zemalja – Bosne i Hercegovine, Belgije, Finske, Norveške i Srbije. Odlučila sam se za Srbiju i jako sam zadovoljna dosadašnjim iskustvom. Pre dolaska ništa nisam znala o Srbiji. Tražia sam po internetu informacije, ali to, naravno, nije ništa u poređenju sa onim što doživiš uživo. Na interentu piše da se ludo provodite i to mogu da potvrdim. Impresioniralo me je to što je Vojvodina ravna. Čudno je – ideš, ideš, a ništa se ne menja. Pitala sam se gde su brda? Kada sam putovala za Milanovac obradovala sam se videvši neka brda. Mesto odakle dolazim okruženo je planinama. Ja sam iz Sparte blizu Antalije. Poznati smo po ružama i tepisima. Okruženi smo jezerima i imamo jedan vulkan. Doduše neaktivan i sa jezerom iznutra. Brdovito je i potpuno drugačije od ovog ovde. Klima je dosta slična klimi u Srbiji”, objašnjava naša sagovornica.

Porodicu Reljin u kojoj je smeštena prvi put je videla po dolasku u našu zemlju.

“To su fini ljudi. Mogu da kažem da se osećam kao da sam član porodice. Nisam se pokajala što sam se prijavila za razmenu. Stvarno sam srećna što sam odabrala Srbiju i planiram da i u budućnosti ovde dolazim. Možda kroz razmenu studenata ili kasnije kroz biznis, ne znam. Imam mnogo prijatelja, svi su fini, žele da pomognu…”, objašnjava Džeren.

Džeren Gulgen

Ljudi u Zrenjaninu pokušavaju sa Džeren da pričaju na turskom

Džeren je imala punu podršku porodice kada je rešila da svoj dom u Turskoj zameni domom u Srbiji na godinu dana.

“Prvo im je izgledalo da je godinu dana predugo i previše za mene. Da neću izdržati. Ali, ja sam rekla da to mogu. Onda su me pitali “zašto Srbija?” Odgovorila sam “ne znam, jednostavno želim da upoznam kulturu, jezik”. Mislim da im se činilo da su Norveška ili Belgija primamljivije destinacije ali ja sam ostala pri svom izboru. Oni su se sa mojom odlukom složili i rekli su “OK, videćeš Srbiju, pa ćeš nam pričati”. Ljudi iz mog okruženja znaju za Srbiju, ali zapravo ne znaju ništa o njoj. Tako da ću im ja biti neka vrsta influensera. Radoznali su i nemaju nikakva negativna mišljenja o vašoj zemlji”, kaže naša sagovornica.

“Ljudi ovde pokušavaju sa mnom da pričaju turski jer ima turskih serija. Pitaju me neke stvari vezano za te TV serije, ali ja im odgovaram da ih ne gledam. Pričamo i o hrani. Uglavnom nije bilo neugodnih pitanja”, objašnjava Džeren.

Sarma, baklave, kafa nisu iste u Srbiji i Turskoj

U Srbiji se dosta spremaju turska jela. Ali, način njihovog spremanja se razlikuje tamo i ovde.

“Imamo sličnu hranu kao što su sarma, baklava, tulumbe… Kod nas se kuva drugačije, ali volim i jedno i drugo. Razlikuju se i veličine porcija. Sarmu pravimo sa vinovom lozom, a vi sa kupusom. Mi ih pravimo veoma male. Baklavu pravite sa orasima, a mi sa pistaćima. Takođe, i one su i malo manje od vaših. Iznenadilo me je što pijete jako mnogo turske kafe. I nju kuvamo drugačije od vas. Mi sve stavljamo u hladnu vodu, a vi kafu stavljate u vrelu vodu. Ovde me ljudi pitaju da im skuvam kafu. Naravno, ja to prihvatam, jer volim da kuvam kafu. Volim da jedem musaku. To mi je omiljeno”, kaže naša sagovornica.

Ljuljaška kao jedna od najtežih reči

Za pet meseci boravka u Srbiji Džeren je naučila dosta srpski. U tome su joj pomogli njeni domaćini, profesori i novi prijatelji.

“Srpski učim sa mojim domaćinima i u školi. Učim i ćirilicu. Pričam sa prijateljima, pišem poruke na srpskom. U školi imamo specijalne časove samo za nas. Padeži su mi najteži, a potom slova Lj i Nj, Dž i Ð. Ne vidim razliku. Najteže reči su mi ljuljaška i crna. Što se tiče pisanja ćirilice u početku mi je bilo teško. Sada mogu da čitam skoro sve”, objašnjava Džeren.

“U Turskoj smo, takođe, otvoreni za sve jezike. Ima mnogo prodavnica, mnogi znaju engleski i arapski jer iz arapskih zemalja imamo puno turista. Znamo i nemački i ruski. Ako se trgovcima obratite na engleskom i oni će vama isto odgovoriti na engleskom ukoliko ga znaju, nemaju predrasuda po tom pitanju. Isto tako ako neko zna srpski rado će vam se obratiti i na srpskom. Nema nikakvih prepreka. Ovde pričam na engleskom ako moj sagovornik zna engleski. Međutim sad znam i više srpskog tako da i tako komuniciram. Sviđa mi se što su ljudi ovde spremni da prihate onog koga ne znaju”, dodaje naša sagovornica.

Džeren kaže da su 18-ti rođendani ovde kao svadbe u Turskoj

Proslava punoletstva je nešto što je na Džeren ostavilo veliki utisak.

“Ovde ima mnogo provoda, žurki. Toga nema toliko u Turskoj. Recimo, kod vas je 18-ti rođendan skoro kao svadba. Želela bih da moji turski prijatelji dođu ovde kao i da prijatelji odavde dođu u Tursku i da vide Istambul i druge gradove. Ovo mi je prvi put da sam na razmeni i sigurna sam da ću obići još neke zemlje. Što se obrazovanja tiče, u Turskoj nema usmenog ispita, samo pismenog. Ocene su isto od 1 do 5. U Turskoj se više fokusiramo na praksu. Ovde je to šire”, kaže Džeren.

“Cene u Srbiji i Turskoj su slične. U radnji ponekad nailazim na proizvode sa turskom deklaracijom pa se iznenadim. Razmena učenika je izvrsna stvar. Učenici koji imaju priliku treba da iskoriste ovu mogućnost. Učiti o kulturama, jezicima, upoznavati ljude… Sve je to izuzetna stvar i to ne bi trebalo propustiti”, zaključuje na kraju razgovora Džeren Gulgen.

“Volela bih da i moja deca, kada stasaju, odu na učeničku razmenu”

Tatjana Reljin iz porodice domaćina u kojoj je smeštena Džeren kaže da su se čim su saznali za program razmene učenika ona i njen suprug odlučili da se prijave i da prime dete iz inostranstva na godinu dana.

“Za ovaj program smo saznali prošle godine od prijateljice. Ona je imala đaka sa Tajlanda na razmeni. Nama je to bilo interesantno. Ja sam išla u srednju školu u inostranstvu i znam kako je biti odvojen od kuće. Po nama je to lepa zamisao. Da neko iz neke druge zemlje dođe kod nas, da se upoznamo. Godinu dana je dug period. Imali smo mi tu niz nedoumica kako ćemo se prilagoditi. Ponuđena su nam bila tri đaka za smeštaj. Odlučili smo se za Džeren iz Turske, jer smo mislili da je bliska našoj kulturi i da neće biti možda toliko problema sa privikavanjem. Definitivno nismo pogrešili. Mi dosta putujemo. Našoj deci je ovo jedno iskustvo više. Malo prilika se pruža u životu da upoznate nekog iz druge zemlje ko će sa vama provoditi skoro 24 sata dnevno“, kaže Tatjana Reljin iz porodice domaćina.

„Možda narednih godina opet budemo porodica domaćin nekom detetu. Sledeće godine ne verujem, jer bi to bilo previše brzo, ali narednih godina da. Što da ne? Ja bih volela da i moja deca, takođe, budu zainteresovana da odu u neku drugu državu, da iskuse kako je živeti tamo na godinu dana. Mislim da je to fantastično. Vi u tom periodu mnogo odrastete i možda neke stvari shvatite o sebi koje ne možete da shvatite kada su vam roditelji tu“, dodaje naša sagovornica.

Deca na razmeni prolaze razna testiranja i ne prave domaćinima probleme

Porodica koja se odluči da primi učenika sa razmene nema mnogo obaveza.

„Naše obaveze su obezbeđivanje smeštaja i hrane. Naravno, vi ne možete to baš samo tako da radite. Vremenom se vi i emotivno vežete, pa prihvatite to dete bukvalno kao svoje. Po programu vi nemate nikakvih finansijskih izazova osim smeštaja i hrane. Ako želite to dete možete da vodite sa sobom ukoliko idete na odmor, ali ne morate. Ako dete ne ide sa vama organizacija mu obezbeđuje smeštaj. Znači niste u obavezi to da radite. Naravno, tu postoji i odgovornost. Ali, obično su to dobra deca koja prođu razna testiranja. Oni ne šalju decu koja bi vam pravila probleme. Tu su jako stroga pravila. Deca ne smeju da rade ništa što ima veze sa kršenjem zakona, jer će biti poslata kući i oni stvarno vode računa što se toga tiče“, kaže Reljin.

Sa Džereninom porodicom Reljini se uglavnom pozdravljaju osmehom i mahanjem.

„Mi smo se čuli, ali oni ne govore ni engleski, ni srpski, ni neki drugi jezik kojim bismo mogli da komuniciramo. Tako da smo se samo smeškali jedni drugima. Džeren i njen brat, koji, takođe, govori engleski su nam prevodili šta kažu. Kada se čujemo mašemo jedni dugima, ali ne možemo baš da komuniciramo pošto je problem jezik“, dodaje naša sagovornica.

Osim Džeren, u Zrenjaninu je trenutno na razmeni i jedna Italijanka.

Deo fotografija: Lična arhiva Džeren Gulgen

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh