 (1).gif)
Nekada su se stari zanati visoko vrednovali, a danas se mladi sve ređe opredeljuju za zanatski posao. Postoje mnoge predrasude prema starim zanatima, ali uprkos tome naše zanatlije nam dokazuju da je moguće živeti od zanatsva, posla koji vole i žele da neguju i prenesu na mlađe naraštaje.
Pre godinu dana smo razgovarali sa poznatim obućarom iz Zrenjanina, Dušanom Praštalom, koji uvodi i svog sina, Marka Praštala u obućarski zanat. Zanimalo nas je kako stari zanati opstaju u ovoj teškoj situaciji i da li se išta promenilo u odnosu na ovih godinu dana kada još uvek nije bilo nikog da se prijavi za obuku kod obućara.
Sve je manje zanatlija
„Ostaje sve manje zanatlija koji se bave obućarstvom. Ja se već 30 godima bavim ovim poslom i živim od njega, on mi je jedini izvor prihoda. Počeo sam da radim, doduše, sasvim slučajno. Moj ujak je otvorio obućarsku radnju u kojoj je radio jedan deda, od kojeg sam ja naučio ovaj zanat. Kada sam ga bolje izučio i kada je deda prestao da radi, ja sam nastavio. Sin će me naslediti, s obzirom na to da nema škola niti obuka za obućare, ja ga podučavam. Drago mi je da će se u našoj porodici nastaviti tradicija pošto je i moj deda bio obućar“, kaže obućar Dušan Praštalo.
Ima nade da će zanat opstati
„Do sada me još uvek niko nije pitao da ga obučim, nema zainteresovanih među mladima, a mislim i da se generalno gubi zainteresovanost za stare zanate. Mladi su okrenuti više ka tehnologijama i onome što je aktuelno na svetskom tržištu rada. I dalje smatram da je važno negovati tradiciju i da će naši zanati opstati dok god ima nas koji ćemo da ih prenesemo i dok bar imamo kome da ih prenesemo.
Popravljamo sve vrste obuće, mada najčešće patike. U periodu kada su mature, često popravljamo i ženske cipele. Uvek ima posla, i iako ima oscilacija, na primer, leti ima malo manje posla zbog godišnjih odmora, ne primeti se značajna razlika i moj posao ne ispašta toliko jer ljudima uvek treba neka popravka obuće. Imamo vrlo pristupačne cene i stalne mušterije čije poverenje smo dugo gradili. Imam nade da će naš zanat još uvek opstati, dok god ima i nas. Žao mi je što zanati nestaju, volim ovaj posao i želeo bi da opstane u našem gradu“, dodaje naš sagovornik.
Dušan i Marko Praštalo su, kako komentarišu njihove mušterije, „odlični i daleko poznati majstori“ jer dolaze mušterije do njih iz svih delova grada i okolnih sela. Mušterije odlaze zadovoljne, što našim zanatlijama daje motivaciju da se trude i veruju da će se neke tradicije i zanati ipak sačuvati.
.gif)
.gif)
