U našoj zemlji je do sada bila registrovana samo jedna rasa magaraca – balkanski magarac, koji dostiže težinu od 50 do 60 kilograma. Međutim, primećeno je da u Banatu žive jedinke koje su duplo veće, a koje mogu da teže do čak 150 i 200 kilograma i daju mnogo više mleka, što je i jedina fizička razlika – nedavno je izjavio Slobodan Simić upravnik Specijalnog rezervata „Zasavica“.
Ovaj rezervat kao i Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“ i Centar za očuvanje autohtonih rasa sproveli su istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji „Prikaz uzgoja i pokazatelja genetskog i zdravstvenog stanja i dobrobiti banatskog magarca koji se uzgaja u specijalnom rezervatu prirode Zasavica”.
Rezultati dvogodišnjeg projekta su pokazali da se na Zasavici nalazi jedan veliki broj jedinki banatskog magarca, koji se razlikuje od balkanskog magarca, koji je do sada jedini bio registrovan u našoj zemlji.
Banatski magarac je dva puta veći od balkanskog magarca ima klempavije uši i daje više mleka. Popularizacija korišćenja magarećeg mleka u ishrani i lečenju ljudi je značajna, jer bi se istim brojem magaraca dobijala veća količina mleka.
Ova životinja u Banatu se ne gaji u većem obimu, a i tamo gde postoje služe za ukras i zabavu dece. Na području Zrenjanina odnosno Mužljanskih ritova postoji malo stado banatskog magarca u vlasništvu Zoltana Budaija. Za tek sedam jedinki koje poseduje možemo reći i da je najveće stado u Banatu.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se uzgaja između 850 i 900 magaraca. Na Zasavici se gaji banatski magarac. Paradoksalno zvuči podatak da i na Staroj planini živi isključivo ova rasa magarca tj. da ih ima više nego u celom Banatu zajedno. Naredni korak biće registracija ove rase.
Magareće mleko odnosno mleko magarica može imati višestruke namene, prvenstveno za tretiranje nekih oblika bolesti.