 (1).gif)
Spas od visokih temperatura obično se traži na nekom kupalištu. Savet je da se uvek ide na ona koja su uređena i gde postoje stručna lica koja će pružiti prvu pomoć, ukoliko je to neophodno. Na Peskari već godinama o kupačima brinu profesionalni spasioci. Među njima je, već drugu sezonu Dunja Brankovan. O tome kakav je posao spasioca, gde posetioci Peskare najviše greše i zbog čega ona i njene kolege najčešće moraju da reaguju govorila je za portal I love Zrenjanin.
Dunja Brankovan je o sigurnosti kupača na Peskari prvi put brinula prošle godine. Za ovo leto nije imala dileme, pa je od početka sezone opet na jednom od najpopularnijih kupališta u gradu.
„Prošle godine sam završila obuku, položila sam i to me je privuklo da budem spasilac. Odradila sam tu sezonu i ove godine sam pristala da dođem da budem spasilac na Peskari. Da bi neko bio spasilac potrebno je da je dobar plivač, da nema strah od vode i da prođe obuku. Onaj ko prođe obuku, ako je spreman može da radi ovaj posao. Obuka podrazumeva teoriju i praktični deo izvlačenja na bazenu, prvu pomoć… Prva pomoć je najbitnija. I, naravno, da ste dobar plivač. Plivanje nisam trenirala, ali sam aktivan sportista već 16 godina. Nikada nisam mislila da ću raditi kao spasilac. Spasilac je, pre svega, tu da brine o bezbednosti kupača i da interveniše ako je potrebno u vodi i van vode. Recimo, kada su u pitanju posekotinice… Ovde nema Hitne pomoći, lekara, tu smo mi kao odgovorna lica na kupalištu“, kaže na početku razgovora Dunja Brankovan, spasilac.
Spasioci apeluju na kupače da se pridržavaju pravila koja važe na plaži
Najveće probleme, kaže, spasioci imaju oko bova.
„Peskara je ograđena novim bovama. Ko pređe preko ide na svoju odgovornost. Imamo problema sa kačenjem ljudi na bovama. To je, ipak, sajla i to ako pukne može da naprvi veliki problem. Da se neko iseče, ubode, ne daj Bože. Mi smo tu, opominjemo, skrećemo pažnju. Uprkos opomenama, ljudi nas ne slušaju. I ovim putem bih da apelujem da kupači ne prelaze bove i da se na njih ne kače. Ko god bude dolazio na ovo kupalište je dobrodošao, ali mora da se pridržava pravila koja važe, a koja su navedena na svakom ulazu u kupalište. Ako mi opomenemo da ne može nešto, onda to stvarno ne može. Izborićemo se mi sa svima, kao što smo to i do sada činili“, objašnjava naša sagovornica.
„Veliki problem je i to što ljudi najveći deo vremena provode na suncu. Jako malo ulaze u vodu. Takođe, ima i onih koji dođu i odmah utrče u vodu, a to nije nikako dobro. Treba se prvo pokvasiti da se temperatura tela prilagodi temperaturi vode. Evo sada su najavili velike vrućine i treba se kloniti sunca kada je zračenje najveće. Treba piti puno tečnosti. Organizam dehidrira kada ste na suncu i tu jedino pomažu pijenje vode i ulazak u vodu tj. kvašenje. Sa decom nemamo problema, ona su uglavnom tu u plićaku, igraju se. Ali sa onima od 16, pa čak i do 30 godina bude problema. Ali, kažem, nisu to ozbiljni problemi. Nadam se da ćemo do kraja sezone naći zajednički jezik“, kaže Brankovan.
Pravila za bezbedan boravak na kupalištu
Od početka sezone, ističe, nije bilo većih intervencija.
„Bilo je intervencija u plićaku. Ništa ozbiljno. Dešavalo se da deca ne znaju gde je duboko, pa se zalete u vodu i onda moramo da reagujemo. Sve se završi dobro. I nadamo se da će tako biti do kraja sezone. Ni prošle godine nije bilo većih problema. Bilo je više posekotina, padanja u nesvest, ali to je, kao što sam rekla, zato što ljudi provode puno vremena na suncu direktno“, kaže naša sagovornica.
Da bi svi bili bezbedni tokom kupanja potrebno je ispoštovati pravila za ulaženje i boravak u vodu.
„Jedno od pravila jeste da se ne ulazi u vodu odmah posle jela. Naš savet je da se u vodu ide bar 45 minuta nakon obroka. Kada se najedete i odmah uđete može da vam bude loše, da se stegne nešto u stomaku, da vam pozli dok ste u vodi i to je problem. Dešavalo se da ulaze u Peskaru u alkoholisanom stanju. Onda ulaze sa limenkama piva, flašom rakije… Mi u tim situacijama moramo da priđemo da intervenišemo. Mi smo tu kao spasioci, ali nije primereno i dobro da neko ulazi sa alkoholom u vodu. Imali smo slučaj prošle godine da je zbog toga i policija morala da reaguje“, priseća se Brankovan.
„Ja sam prva izgorela u prvih nedelju dana, jer nisam koristila zaštitnu kremu. Ali, koliko vidim posetioci masovno koriste različita zaštitna sredstva. Stvarno se mažu kremama, čuvaju se. Mnogi nose šeširiće, ima ih koliko hoćete. Vetar često zna da odnese šeširić, dušek, loptu… Nema šta ne ide u vodu. Imali smo slučajeve da smo spašavali te stvari. Pogotovo lopte… Za sve što treba mi smo na Peskari i mama i tata i tetka…“, dodaje naša sagovornica.
Spasioci su tri meseca na plaži, pa im nije do odlaska na more
Spasioci su na Peskari od 8 ujutru do 20 sati.
„Trenutno nas ovde ima osmoro i mislim da treba da nam se priključi još dvoje kolega. Imamo dve smene. Svakog dana najmanje mora da nas bude troje. Deca nam prilaze. Pogotovo kada zviždimo zbog bova. Onda dolaze da pitaju zašto zviždimo, da li se nešto desilo, da li se neko udavio… Mi im onda objašnjavamo šta smeju, a šta ne. I to dopre do njih. Onda oni prenose društvu… Kažem, više nas oni slušaju nego odrasli. Penzioneri se stvarno pridržavaju saveta lekara. Uglavnom su tu ujutru do 11-11:30 i posle tek oko 18 sati. Tada je najlepše za kupanje. Pošto sam ovde druga sezonu, mogu da kažem da se povećao broj kupača. Ne samo iz Zrenjanina, već iz svih krajeva zemlje. Iz Loznice, Kragujevca, Inđije, Beograda, Novog Sada… Čuli su za Peskaru i rešili su da dođu da vide i pošto im se dopadne onda počnu da dolaze svakog vikenda“, kaže Brankovan.
„Prednost toga što ste spasilac je to što ste 3 meseca u kondiciji što se tiče plivanja i što dobijete baš dobru i lepu boju. Kad nije sezona većina nas se bavi sportom. Ja treniram rukomet, imamo troje kolega koji treniraju vaterpolo, imamo i fudbalera. Mislim da niko od nas neće ići na more po završetku sezone. Više smo za zimovanje. Nama je ovih 3 meseca ovde lepo, ali nam je istovremeno dosta vrućine, toplote… Ali, mi smo to sami birali“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
.gif)
.gif)
