Dug za mobilni biće vidljiv u kreditnom birou?

Zaduženja građana kod mobilnih operatera uskoro bi mogla da budu zabeležena i u Kreditnom birou. Portal „Potrošač” prenosi informacije iz  Udruženja banaka Srbije, prema kojima su u toku sastanci radne grupe, sastavljene od predstavnika sva tri mobilna operatera i Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Svi dugovi na jednom mestu – u Kreditnom birou

– U toku je izrada internih akata u vezi sa pripremom podataka o dospelim neizmirenim obavezama klijenata mobilnim operaterima, koji će biti osnov za izradu nove vrste izveštaja Kreditnog biroa, odnosno izveštaja o obavezama pravnih ili fizičkih lica prema mobilnim operaterima – kažu u UBS.

Sva tri mobilna operatera (Telekom, Telenor i VIP) već imaju potpisan ugovor sa Udruženjem banaka Srbije o saradnji po poslovima Kreditnog biroa i korisnici su izveštaja za fizička i pravna lica nakon dobijene potpisane saglasnosti svojih klijenata. Kako kažu nadležni, princip za preuzimanje izveštaja je isti kao kod svih ostalih korisnika izveštaja kao što su banke i lizing kompanije.

ŠTA SE SVE VIDI U KREDITNOM BIROU?

U izveštajima Kreditnog biroa za fizička lica sada se prikazuju podaci o tekućim obavezama, kao što su kreditne obaveze, lizing ugovori, obaveze na osnovu tekućih računa, debitnih i kreditnih kartica i aktiviranim jemstvima. Takođe, beleže se i potencijalne obaveze – kao podaci o pozajmicama po tekućim računima i datim jemstvima (žirantima) po kreditima drugih građana, preduzetnika i pravnih lica. Beleže se i neurednosti u izmirivanju dospelih obaveza koja uključuju iznos i vreme trajanja neizmirene obaveze. Kako je „Potrošač” pisao, svi korisnici neke od kategorija finansijskih usluga koji svoje obaveze nisu izmirili u roku od 60 dana u Kreditnom birou se vode kao neuredni dužnici.

Podaci iz Kreditnog biroa su apsolutno tačni i precizni jer većina institucija dnevno dostavlja potrebne podatke. Istovremeno Kreditni biro možemo nazvati i „čuvarem naših novčanika” jer nas čuva od prezaduženosti.

Prema informacijama portala Kamatica, podaci o nastaloj docnji čuvaju se tri godine nakon poslednje prijave docnje Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza. Ovo znači da su vam šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjene, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da vam odobri kredit, pozajmici ili karticu.

Pre odobrenja kredita, banke vrše strogu proveru u Kreditnom birou

Banke (finansijske institucije) obavezne su da pri odobravanju neke usluge procene kreditnu sposobnost građana, kao i kategoriju klijenta da je uredan ili neuredan platiša, a to je upravo ono što je svrha izveštaja iz Kreditnog biroa. Praksa banaka je pokazala da se plasmani neurednim dužnicima ne odobravaju. Dakle sve one koji imaju registrovane aktivne ili izmirene docnje odbiće banke ili finansijske institucije.

Odstupanje od ove prakse može da se desi u slučaju da je izveštaj Kreditnog biroa pokazao da je u pitanju materijalno beznačajna docnja (na primer do 1.000 dinara), jer su pojedine banke spremne izaći u susret klijentu i odobriti plasman – ovakve docnje su najčešće rezultat neusklađivanja sa kursom pri uplati obaveza.

Izvor : Potrošač info, Politika