Kada je krajem prošlog veka osnovano, retki su bili oni koji su verovali da će Društvo zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin trajati ovoliko dugo. Među skepticima svakako nije bila Marija Čuka, osnivač i doživotni počasni predsednik Društva. Zahvaljujući njenom i radu velikog broja volontera od zaborava se čuvaju saznanja o životu i dostignućima brojnih poznatih i manje poznatih Zrenjaninaca iz različitih sfera života. Društvo postoji četvrt veka. Svečanom akademijom u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ obeležen je ovaj značajan jubilej. Jedan od većih uspeha Društva Zavčajaca Zrenjanina jeste to što ono privlači sve više mladih koji žele da očuvaju zavičajnu kulturu. Spoj znanja, iskustva i istrajnosti starijih i upornosti i entuzijazma mladih recept je za uspešno istrajavanje u ideji vodilji ovog Društva. A ona kaže da samo „poštujući svoju prošlost, stvaramo sliku o sebi za budućnost“.
Prvih 25 godina postojanja Društva zavičajaca Zrejanina i pozdrav gostima koji su došli na Svečanu akademiju upućen je na 25 različitih jezika. Simbolika koja pokazuje multikulturalnost ovog područja i podseća da su Zavičajci svuda po svetu. Nit koja ih spaja svakako je Zrenjanin, mesto odakle su potekli. A da se ne bi zaboravilo ko su Zavičajci i koliko su uspešni, pobrinula se Marija Čuka, osnivač i doživotni počasni predsednik Društva zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin.
„Verovali ili ne, za ovih 25 godina prvi put sam se suočila sa činjenicom šta da Vam kažem, a da to niste već mnogo puta čuli i videli. Često se misli da smo mi Društvo odabranih sa misijom da što bolje, tačnije, argumentovanije sačuvamo, beležimo i obnarodujemo rezultate mnogih događaja, istraživačkih poduhvata iz svih sfera stvaralaštva grada, naseljenih mesta opštine Zrenjanin, Srednjobanatskog okruga i da predstavimo ličnosti, a to su ustvari Zavičajci“, kaže Marija Čuka, osnivač i doživotni počasni predsednik Društva zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin.
Društvo zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin osnovano je 9. decembra 1994. godine
„Dan Zavičajaca obeležavamo svakog 9. decembra. Datum vezujemo za prvo pojavljivanje nas pod naslovom Zavičajci i to u međuopštinskom listu Zrenjanin davne 1994. godine. U svojstvu autora tih tekstova otpočela sam serijal predstavljanja ponaosob manje poznatih i priznatih ličnosti koji su vrednim i upornim radom darivali objektivne vrednosti u nauci, kulturi, sportu i javnom životu. Uredničkom podrškom novinarke Slavice Milin za kratko vreme serijal je izazvao veliko interesovanje čitalaca, medija, javnosti. Stizali su predlozi, podrška, ideje šta i kako dalje. Tako je to od tada pa do sada. Na tome veliko hvala Zavičajcima, njihovim porodicama, saradnicama, prijateljima. Nizali su se susreti pod nazivima „Srce zove zavičaj, a mi zovemo vas“, „Naši sa nama“… Obeležavali smo razne značajne jubileje“, priseća se naša sagovornica.
Kada je osnovano, Društvo zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin je bilo pri zavičajnoj zbirci Gradske narodne biblioteke. Od 2011. ono se nalazi pri Zrenjaninskoj gimnaziji.
„Iskustvo i istrajnost starijih i ideje i entuzijazam mladih dobar su spoj. Tako ćemo uspešno istrajati u duhu ideje vodilje Društva – „poštujući svoju prošlost, stvaramo sliku o sebi za budućnost“. Okupljali su se naši Zavičajci i u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Budimpešti, Torontu, Nemačkoj, Australiji. Putem međusobne saradnje i podrške širio se krug saznanja gde smo i šta radimo i koja su očekivaja od našeg Društva. Nizali su se susreti sa mnogima od njih. Podsećam na nedelju Zrenjanina u Beogradu od 21-27. septembra 1997. na kojoj je bio početak osnivanja lista Zavičajac. Prvi broj je izašao već 1998, a list je kasnije prerastao u časopis Zavičajac“, objašnajva Čuka.
Mnogi volonteri i danas rade na očuvanju zavičajne kulture
„Neprekidan, istrajan, stručan volonerski rad neumornih Zavičajaca traje i danas. Nadam se da imaju svoju dobro postavljenu koncepciju i prepoznatljivu viziju. Pismene i usmene pohvale dali su mnogi gosti i domaćini na našim susretima i gostovanjima. Nezaboravna su nam putovanja u Budimpeštu, Suboticu, Viminacijm, Kikindu… To su bile dragocene mogućnosti za međusobno upoznavanje i povezivanje ljudi sličnih interesovanja, razmenu istraživačke građe i širenje kruga saradnika“, dodaje naša sagovornica.
Svoje obraćanje prisutnima na Svečanoj akademiji Marija Čuka je završila mišlju poznate Zavičajke iz Zrenjanina, karatistkinje Snežane Perić Pantić: „Formula uspeha je isključivo veliki rad, upornost, sposobnost da posle velikih padova nastaviš dalje, i naravno, ogromna vera u sopstvene mogućnosti“.
Pozdrav za Društvo zavičajaca Zrenjanina od Zavičajaca koji nisu u Zrenjaninu
Osim onih koji su bili prisutni na obeležavanju ovog važnog jubileja za Društvo zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin, poruku podrške radu Društva poslali su i oni koji su zbog obaveza i daljine bili sprečeni da dođu. Poruke su pročitale voditelj programa Olivera Grujić i novinarka mr Branka Jajić
„Dragi zavičajci, poslednjih godina mnogo preturam po spisima i uspomenama pa sam hteo da podelim sa vama jednu uspomenu iz Amerike od pre pola veka. Dosta sam stvari naučio kao student na Harvardu. Naučio sam i to da Amerikanci znaju daleko manje o Evropi nego mi o Americi. Jednom prilikom bio sam na nekoj večeri gde je bilo dosta ljudi, ne samo studenata, pa sam jednoj koleginici pored mene – ne znam više kojim povodom – pomenuo Ženevske ugovore. U razgovor se umešao jedan malo stariji čovek, koji je sedeo preko puta – A gde je ta Ženeva? – pitao je. Da bih ga obavestio, rekao sam – Nešto zapadno od Bečkereka – A, tako… – rekao je Amerikanac. Njegov izraz lica je pokazivao da je čovek sada upućen. Ja sam naravno znao da pojma nema.
Ali, pošto sam Bečkerek naglašeno postavio kao opšte poznati orijentir, nije mogao sebi dozvoliti da prizna da ne samo da ne zna gde je Ženeva, već ne zna čak ni to gde je Bečkerek, a ja sam na neki način bio ponosan što sam uspeo da postignem da Amerikanac poveruje da je u svetu osnovni red da se zna gde je Bečkerek. Da dodam i to da je meni Ženeva stvarno „neki grad zapadno od Bečkereka, Atina neki grad južno od Bečkereka, Prag neki grad severno od Bečkereka“. Orijentišem se onako kako mi se to uvrežilo u mom zavičaju. Mislim da je to prava perspektiva – i u to me uverava i Zavičajac“, poručio je iz Budimpešte akademik profesor dr Tibor Varadi.
Daljina nije prepreka za Zavičajce
Gordana Ćuk, doktor psihijatrije, sa sinom Vukom Veličkovićem, više od 20 godina živi i radi u inostranstvu, od čega poslednjih 17 godina u Pertu u Australiji. Pokojni roditelji vode poreklo iz Banatskog Karađorđeva, a sestre Branka i Gordana rođene su, živele i školovale se u Zrenjaninu. Gordana je nedavno boravila u Zrenjaninu i u Srbiji četiri meseca. Pre dva dana otputovala je na Floridu gde njen sin Vuk završava doktorsku disertaciju. Pozdravljajući Zavičajce, ona je poručila da nijedna zemlja ne može da zameni zavičaj i da je njeno iskustvo takvo da „jedino uzdignuta glava i dostojanstvo o svom poreklu i zavičaju može da održi čoveka. Da sačuva svest o svojim korenima“.
„Mnogopoštovani Zavičajci našeg divnog grada Zrenjanina, sa velikim uvažavanjem i ogromnom setom koristimo priliku povodom ovog četvrtvekovnog jubileja vašeg i našeg postojanja da čestitamo na trudu i požrtvovanom radu naših neumornih Zavičajaca, te da vam poželimo da još dudo dugo opstanete i da damo priliku i našim sledbenicima da proslave 50, pa i 100 godina od osnivanja. Zahvaljujemo se što niste zaboravili mnoge od nas, otisnute na sve strane sveta, šaljući nam informacije i povremeno nas uključujući u rad Zavičajaca što nas je činilo srećnima da možemo i sa ove daljine biti zajedno“, poručili su iz Vankuvera u Kanadi Luminica Filip, Miorika Marušić i Liviu Lapadat.
Društvo zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin povezuje ljude iz banatske ravnice na svim kontinentima
„Jubilej i današnje slavlje uveravaju nas u to da povremeno treba povezati ljude naše ravnice, a naročito one koji su predaleko i one koji su samo čuli od svojih predaka za ovaj lepi grad. Za to je potrebna jedna vredna ruka i toplo srce koje ima Marija Čuka i njeni saradnici. Ovde mislim naravno na saradnike koji uređuju časopis Zavičajac, kao i na to kako je Marija organizovala susrete, sastanke, istraživanja, vrbovala saradnike, slala pisma, pozive i dopremala časopis. Mi smo danas ovde da dokažemo da je vredelo truda i da se zahvalimo svima koji su joj tokom niza godina pomagali“, navela je Žužana Draxler Kunkin iz Subotice.
„Zaista želimo da časopis i društvo ne samo opstanu, već da moćno napreduju i dožive zlatne trenutke jer svi to zaslužuju. Uloženo je puno truda, rada, ljubavi i želje da svaki put izađe novi broj. Sve vas volimo i potrudićemo se da vam pomognemo koliko je to moguće. Uvek ćemo biti tu tu uz vas, iako nas deli 1.250 kilometara“, čulo se od Sandre Potkonjak, supruga Marčela Bedonija i Sandrine majke Mladenke iz Nemačke.
Zahvalnice onima koji prate i pomažu rad Društva
Na Svečanoj akademiji uručene su i zahvalnice onima koji su doprineli radu Društva, a to su Milan Livada, Grad Zrenjanin, Slavica Milin, gradski internet portal I love Zrenjanin, Adam Jonaš, Dejan Vorgić i Turistička organizacija grada Zrenjanina. U ime dobitnika organizatorima se zahvalio novinar Milan Livada.
„Posebna mi je čast što sam među vama. Zahvaljujem se Društvu zavičajaca Zrenjanina za ovo priznanje koje smo dobili za naš rad. Setio sam se anegdote kako je to počelo. Davno, to je bilo sedamdesetih godina prošlog veka, kada je formirano zavičajno odeljenje u Gradskoj narodnoj biblioteci. Sada već pokojni kolega i ja, on je bio dopisnik Radio Novog Sada, a ja dopisnik Dnevnika, smo došli kod Marije i ona je počela da objašnjava. Mi smo gledali da li je to novinarski zanimljivo, jer se u ono vreme naše, zavičajna kultura nije nešto cenila. I evo sad posle 25 godina imamo Društvo koje je istrajalo. Posebno je značajno što se to ovekovečava časopisom Zavičajac. Ja sam 50 godina u novinarstvu i mogu reći da je čovek svedok zapisanog dokumenta. Ono što nije zapisano, nije se ni dogodilo“, kaže Milan Livada.
Prijatelji Zavičajaca koji su pomogli održavanje Svečane akademije
Obeležavanje prvih 25 godina Društva pomogli su direktor Milan Radaković, profesorka književnosti Natalija Ludoški i učenici Zrenjaninske gimnazije Helena Novaković, Marija Poučki, Teodora Šiklošić, Nikola Ribar, Ivana Mutavdžić, Svasja Polaček, Erika Kurunci i Milica Stanković. Osim njih u programu su učestvovali i David Pruginić, učenik 4. razreda Muzičke škole, u klasi profesorke Vilme Dutina i profesorke Muzičke škole Aniko Gardinovački, Vilma Dutina, Tatjana Ivanica i Zorica Kozlovački koje čine kvartet.
Za ples su bile zadužene devojčice iz plesne grupe „Free Dance“ Nikolete Vidaković. Nastupao je i maestro Ivica Petrov sa njegovim muzičkim centrom „Bolero“. Solisti Mirjana Mladenović i Ondrej Goda izveli su pesme Santa Lucija, Rjabinuška i Vinske pesme iz Travijate.
Zavičajnu pesmu koju je napisala Marina S. Grujić, urednica časopisa Zavičajac, govorio je Vojin Topalović.
Posebno iznenađenje večeri bila je devetogodišnja Katarina Mišić koja ume da govori unazad.
U foajeu pozorišta posetioci Svečane akademije su mogli da pogledaju izložbu na kojoj su bili izloženi svi brojevi časopisa Zavičajac.