Društvo Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin: Četvrt veka društva za ponos i primer

Retko koje udruženje može da se pohvali da postoji i uspešno funkcioniše dugih 25 godina. Upravo ovaj jubilej će obeležiti Društvo Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin svečanom akademijom u nedelju, 8. decembra, u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“. Posetioci će moći da se upoznaju sa radom ovog udruženja, ali i da pogledaju izložbu na kojoj će biti prikazani svi brojevi časopisa „Zavičajac“ koje ovo društvo izdaje. Društvo Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin je sačuvalo sećanja na mnoge poznate i manje poznate ličnosti našeg grada. Četvrt veka postojanja je samo početak rada ovog društva, jer članovi imaju velike planove za naredne godine. Pre svega, intenzivno će se raditi sa mladima koji će se uključivati u organizacione programe Društva. Takođe, pronalaziće se i različite mogućnosti očuvanja od propasti i zaborava naše vredne zavičajne građe, foto i video materijala, kaže Marija Čuka, osnivač i doživotni počasni predsednik Društva Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin. 

Sa kakvim emocijama dočekujete obeležavanje 25 godina Društva Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin?

Marija Čuka: Jubilej dočekujem sa mešovitim emocijama. Sa nostalgijom se sećam početaka. U moru priliva zavičajne građe koje je tada Zavičajna zbirka Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ prikupljala po bibliotečkim pravilima, stvarao se i krug autora darodavaca. Mnogi su prepoznali dugoročnu, vizionarsku nameru da se na jednom mestu, pored knjiga nađe i sitan bibliotečki materijal. Na taj način važna građa se spašavala od zaborava da bi budućim generacijama bila od neprocenjive vrednosti. Vreme od 25 godina pokazalo je da smo u tome uspeli. Stariji, iskusniji, sa već vrednovanim i priznatim istraživačkim radom, svoja iskustva prenosili su na mlađu generaciju na raznim susretima, aktivnostima Društva.

Dočekujem ovaj jubilej i sa setom jer mnogi zavičajci više nisu među nama, a bili su nam uzor, vodilja, pozitivan primer kako i zašto treba istrajno raditi. Dočekujem ga i sretno, jer nam se sve više mladih priključuje sa svojim predlozima, novim istraživačkim temama, realizovanim projektima. Značajan doprinos ovome vidimo svakako i u tome da smo od 2011. godine sa sedištem Društva u Zrenjaninskoj gimnaziji. Iskustvo i znanje starijih, ideje i entuzijazam mladih dobar su spoj, jer ćemo samo tako uspeti i ubuduće da istrajemo u duhu vodilje Društva: „Poštujući svoju prošlost, stvaramo sliku o sebi, za budućnost“.

Najveći uspesi Društva Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin do sada

Kako će i kada biti obeleženo 25 godina postojanja Društva Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin?

Marija Čuka: Četvrt veka Društva biće obeleženo Svečanom akademijom koja će biti održana 8. decembra u 18 časova u velikoj sali Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. U foajeu pozorišta već je aktuelna postavka – izložba dosadašnjih časopisa „Zavičajac“ koju će gosti akademije imati priliku da vide.

Koje trenutke biste naveli kao najveće uspehe Društva Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin tokom 25 godina rada?

Marija Čuka: Neprekidan rad neumornih zavičajaca koji su, u okviru svojih uskostručnih delatnosti, svojim vrednim i istrajnim volonterskim radom doprineli razvoju ove priče. Uspehom možemo računati i to što su mnogi izašli iz svoje senke i anonimnosti. Zatim, pamtimo nezaboravnu Nedelju Zrenjanina u Beogradu koja se održavala od 21. do 27. septembra 1997. godine sa bogatim i veličanstvenim programom u Ruskom domu kada smo sa pet autobusa što učesnika, što pratilaca, krenuli u Beograd i tu veličanstvenu Nedelju završili Zavičajnim balom u tada velelepnom hotelu „Jugoslavija“. Uspehom smatramo i to da smo mnogima tokom ovih godina postali uzor pri formiranju sličnih zavičajnih društava. Kako je Nikola Tesla davno zapisao, potvrđujem i ja kao osnivač s mnogim saradnicima, onu čuvenu rečenicu: „Nije mi žao što kradu moje ideje, već mi je žao što nemaju svoje“.

Serijal tekstova pod nazivom „Zavičajac“ počeo je da izlazi 9. decembra 1994. godine

Da li nakon četvrt veka od osnivanja možete da kažete da li je ostvarena prvobitna zamisao koju ste imali prilikom formiranja Društva Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin?

Marija Čuka: Da, svakako. U svojstvu autora tekstova pod naslovom „Zavičajci“ 9. decembra 1994. godine, u međuopštinskom listu „Zrenjanin“ otpočela sam serijal pisanja tekstova o poznatim i manje poznatim ličnostima našeg kraja. Ovaj datum od tada beležimo i smatramo datumom Dana Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin. Uredničkom podrškom novinarke Slavice Milin, za kratko vreme serijal je izazvao veliko interesovanje čitalaca, medija, javnosti. Stizali su predlozi, podrška, ideje – šta i kako dalje… I tako je od tada, pa evo i sve do danas. Na tome veliko hvala Zavičajcima, njihovim porodicama, prijateljima.

Koje trenutke biste izdvojili kao najdraže?

Marija Čuka: Stisak ruku, pismene i usmene pohvale, moralnu podršku pri realizaciji ideja, nezaboravna druženja sa našim zavičajcima u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Budimpetši. Izlete po Fruškogorskim manastirima, Viminacijumu, Kikindi. To su bile dragocene mogućnosti za međusobno upoznavanje i povezivanje ljudi sličnih interesovanja, razmenu istraživačke građe, širenje kruga saradnika višejezičnog časopisa „Zavičajac“. Iz nekog novijeg doba izdvojila bih radost i uspeh naših mladih priključenih saradnika.

„Vreme interneta, digitalizacije, dosta nas je otuđilo jedne od drugih“

Vremena su se značajno izmenila te se sa nostalgijom sećamo perioda pre dvadesetak godina. Koje stvari iz tog doba ne može da zameni sve ono što imamo danas?

Marija Čuka: Vreme interneta, digitalizacije, dosta nas je otuđilo jedne od drugih. Kako volimo da kažemo: brže se živi. Svi kojima se obraćate (bez obzira u kojoj oblasti tražite uslugu, pomoć, informaciju) mahom gledaju u monitor svog informativnog aparata, a ne u vas…Često nemamo osećaj povratne zainteresovanosti za naše pitanje, nema se vremena za razgovor i dogovor. A ranije se baš tako dolazilo do najboljih predloga, ideja, kroz razmenu mišljenja.

Šta je Društvo Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin dalo gradu u kome živimo?

Marija Čuka: Čini nam se mnogo, a često smo bili i neshvaćeni u našim naporima u radu. Ali, naša namera je bila i ostaje da afirmišemo mnoge zavičajce, događaje. I danas to činimo isključivo volonterskim radom. Mnogi su postali poznati i priznati i van našeg grada i tako su mu pronosili ime i dalje, van granica zemlje, na svim meridijanima. U postizanju tog cilja, mnogo prilika pruža naš časopis „Zavičajac“. Putem njega i našeg sajta Zrenjaninski zavičajac, pružaju se nemerljive mogućnosti povezivanja „naših sa nama“ (pod kojim nazivom je Društvo realizovalo brojne nezaboravne susrete i manifestacije). Prepoznajemo se i po serijalu susreta „Srce zove zavičaj, a mi zovemo vas“. Rad svih nas u Društvu čini nas ponosnim, ispunjenim, što umemo i znamo da damo. Ali često budemo i za taj napor i odricanje neshvaćeni i sputavani.

Da li postoji nešto što, kao Društvo, niste uspeli da ostvarite u prethodnih 25 godina?

Marija Čuka: Objavljivanje knjige „Zavičajnog leksikona ličnosti“ pomenutog serijala sa dopunama novih (koja je prošla i stručne recenzije) ali uvek je tu ono „ali“… Sredstva su ta koja utiču na ostvarenje mnogih ciljeva.

Većina članova Društva su autori-istraživači časopisa „Zavičajac“

Da li je Društvo Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin među retkim aktivnim zavičajnim društvima u Srbiji?

Marija Čuka: Nažalost, u poslednje vreme na ovu temu nisam imala sagovornika. U gradskim sredinama starije kolege polako posustaju u radu, mlađi često ne bivaju prihvaćeni, dovoljno cenjeni. Oni posle završenog školovanja odlaze dalje na usavršavanje u inostranstvo gde često i ostaju. Prioriteti su im posao, porodica. U manjim mestima možda još postoji navika i potreba okupljanja pri mesnim zajednicama gde su još aktivne neke od sekcija za očuvanje baštine.

Ko danas čini Društvo Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin i koliko članova okupljate? Kako oni doprinose razvoju zavičajne ideje?

Marija Čuka: Danas Društvo čine aktivni i povremeni saradnici na negovanju, istraživanju i promovisanju svih segmenata zavičajne kulture. Većina njih su autori – istraživači časopisa „Zavičajac“. Svojim idejama, predlozima i potrebama, često se povezuju među sobom i u rad uključuju nova imena. Veliko im hvala za to. Bilo je pokušaja prikupljanja i evidentiranja članova i članarine, ali se odustalo od toga jer, ima li smisla naplaćivati onima koji već rade ogroman i odgovoran posao volonterski? Bio bi to nonsens, zar ne.

Kakvi su planovi Društva Zavičajaca Zrenjanina – Zrenjanin u narednom periodu?

Marija Čuka: Intenzivniji rad sa mladima, njihovo uključivanje u organizacione programe Društva i što brže osamostaljivanje u bilo kom obliku rada. Pronalaziti razne mogućnosti očuvanja od propasti i zaborava naše vredne zavičajne građe, foto i video materijale. Podsticaj za prezentovanje i publikovanje istih… Negovati što više timski rad, jer se tako brže stiže do željenog cilja (koautorstvo i slično).

Časopis „Zavičajac“ opstaje u štampanom obliku, ali se može čitati i na internetu

Uprkos prodoru informacionih tehnologija, časopis „Zavičajac“ kao jedna od aktivnosti Društva Zavičajaca uspeo je da opstane. U kojoj formi i tiražu, sa koliko saradnika? Da li osećate dominaciju interneta nad štampom?

Marija Čuka: Časopis opstaje verovatno zahvaljujući svojoj krajnje korektnoj, stručnoj koncepciji koji je za života postavio idejni pokretač i prvi glavni i odgovorni urednik Petar Damjanov (Zrenjaninac u Beogradu, novinar i urednik publikacija i periodike pri vojsci). Pod današnjim uredničkim perom, književnice Marina S. Grujić, časopis se obraća čitaocima na jezicima sredine kao i na mnogim svetskim jezicima (rezimei čak na 8 svetskih jezika). Oko redakcije časopisa okupljen je tim profesionalaca u svojim oblastima koji rade iz čistog entuzijazma.

O materijalnoj podršci pak brine grad Zrenjanin i povremeni sponzori, i od tih mogućnosti tiraž varira od 500 do 1.000 primeraka. U okviru obeležavanja ovog jubileja, poseban događaj će biti promocija novog broja 36/37 koji je upravo u štampi. Internet ne smeta, štaviše, i naš časopis se može čitati putem interneta na sajtu Društva.

Kakva budućnost čeka časopis „Zavičajac“?

– I časopis, kao i Društvo, ide u korak s vremenom… Prati i implementira mogućnost inovacija, sadržajno i vizuelno, ali ne menjajući potvrđenu, dobro postavljenu koncepciju. To je prepoznatljivo i u radu Društva, i zbog toga s ponosom gledamo u budućnost, jer nismo izneverili bogatu i ispravnu prošlost, zaključuje na kraju razgovora Marija Čuka.