 (1).gif)
Izmene zakona o trgovini, najavljeno formiranje socijalnih korpi na koje su se veliki trgovci obavezali, ukidanje važenja Uredbe o ograničavanju trgovinskih marži na osnovne životne namirnice, liberalizacija uvoza brojnih namirnica iz EU, najavljeno zakonsko ograničavanje rokova plaćanja, samo su neke od tema o kojima govori Goran Kovačević, predsednik Odbora za trgovinu Unije poslodavaca Srbije i generalni direktor kompanije Gomex iz Zrenjanina.
Trgovinski lanci su uz učešće resornog ministarstva potpisali deklaraciju o društveno odgovornom poslovanju, čime su se praktično obavezali da će u svojim objektima napraviti socijalne korpe kako bi se pomoglo najsiromašnijim potrošačima. Kada će to početi da funkcioniše i na kojim principima?
Smisao potpisane deklaracije jeste da su se trgovci obavezali na društveno odgovorno ponašanje, odnosno da će u svom poslovanju pored svojih interesa poštovati i interese drugih, pre svega potrošača, i da neće koristiti svoju eventualno jaku poziciju za neodgovorno i sebično ostvarivanje ekstra profita. Dakle, nije bilo govora o potrošačkoj korpi pošto to pitanje ulazi u domen socijalne zaštite, a to je u nadležnosti države. Svi mi već imamo formirane neke vrste socijalnih korpi, odnosno svi smo već odabrali ključne artikle na kojima primenjujemo minimalne marže, ali konkretni proizvodi tog tipa razlikuju se od trgovca do trgovca i to je jedini realni način. Kada bismo se, na primer, svi dogovorili da držimo određeni broj istih artikala po istim cenama, to bi dovelo do favorizovanja određenih proizvođača, što ne bi bilo u skladu s propisima koji regulišu konkurenciju na tržištu.
Da li je to pravi način da se reši socijalni status potrošača ili je bilo i drugih mera i kojih?
Jedini pravi način vođenja socijalne politike jeste onaj koji sprovode državni organi na bazi stvarno snimljenih potreba (socijalna karta) i na način da se pomaže onima kojima je potrebno. Na ovaj način štede se sredstva poreskih obveznika, ali s druge strane, socijalno ugrožene osobe dobijaju mnogo više. Trgovci će sigurno, bez obzira na državnu politiku, i dalje kreirati neku vrstu svoje socijalne korpe, ali razlog će, pre svega, biti poboljšanje njihove konkurentnosti na tržištu. Sinergija ta dva sistema (privatnog i državnog) doneće dobrobit svima, a pre svega socijalno ugroženima, ali posao je čist i svako zna šta je njegova dužnost i ko snosi koje troškove.
Od Nove godine počela je primena nižih carinskih tarifa na uvoz brojnih proizvoda iz EU. Da li će posledice toga po trgovinu u Srbiji biti niže cene, bolji izbor, smanjenje monopola?
Otvaranje tržišta je lekovita mera, ali kao i svaki lek, pomaže u odgovarajućoj dozi, ali u prevelikoj ubija. Dakle, nije pitanje da li tržište treba otvarati i uklanjati carinske zaštite već tačno, apotekarski odmeriti kada, kako i koliko. Uklanjanje carinskih zaštita a da ta privredna grana nije prethodno barem minimalno pripremljena za fer tržišnu utakmicu, liči na boks meč između Pere iz Mokrina i Mohameda Alija. Rezultat je unapred poznat. Trgovci će uvoziti robu u skladu sa svojim interesima jer svaki uvoz je klasična privredna aktivnost i onaj ko uvozi ne radi to zbog dobročinstva, već zato što očekuje određenu dobit. Cena će ići nadole taman toliko koliko je potrebno da bi privukla kupca da kupi robu, a tek u drugom koraku, kada se pojavi više uvoznika iste robe, cena dolazi na realan nivo baziran na nabavnoj ceni proizvoda. To je uvek tako, oni koji prvi uđu u posao dobijaju ekstra profit koji s vremenom pada i protiv toga se ne može boriti administrativnim merama već samo omogućavanjem što šireg kruga preduzetnika, tj. da oni mogu da uđu u posao i povećaju konkurenciju.
Resorno ministarstvo najavljuje izmene Zakona o trgovini. Šta će biti menjano, uz kakva obrazloženja, i kakvi su očekivani efekti?
Novi Zakon o trgovini u najvećem delu donosi uklanjanje nekih nejasnoća u tumačenju odredaba, omogućava sprovođenje nekih odredaba koje su do sada bile tehnički nesprovodive, ukida neke institucije koje su prošlim zakonom predviđene (Centar za trgovinu), ali koje nikada nisu stvarno i zaživele. Omogućava se lakši ulazak velikih trgovinskih formata po užim gradskim zonama, gde im, prema mom mišljenju, i nije mesto, ali s druge strane, do sada smo imali neka formalna ograničenja koja u realnosti nisu funkcionisala. Sve u svemu, mislim da je ovo preambiciozno nazvati novim zakonom pošto zakon suštinski nije promenjen. Ne znam zbog čega se požurilo sa skupštinskom procedurom pošto smatram da postoji ozbiljna potreba za bitnim promenama zakona koje bi dovele do poboljšavanja poslovne klime za trgovce, ali i odgovorile na neka bitna državna pitanja kao što je regionalni razvoj Srbije.
Od marta će se primenjivati propis koji ograničava rokove plaćanja na maksimalno 60 dana. Koliko je to sada dobra mera i da li će poboljšati likvidnost u trgovinskom sektoru?
Ograničavanje rokova plaćanja je razumljiva mera, ali veliko je pitanje koliko će biti efikasna. Mislim da ovaj zakon pre svega treba da reguliše oblast gde je država kupac, pošto za razliku od privatnih preduzeća, državni organi opravdano ili neopravdano troše velike sume, ali ne postoji realna odgovornost ovlašćenih lica da budu efikasni. Šta god da se desi, na kraju će ceh platiti poreski obveznici. Kod privatnih preduzeća, osim onih koja imaju dominantnu snagu ili neku vrstu monopola, nije tako. Ako ne plaćate svoje račune u nekom razumnom roku, pre ili kasnije ostaćete bez poslovnih partnera, robe, radnika, a time i egzistencije. Dakle, ograničavanje rokova potrebno je svuda gde postoji dominantan privredni subjekt koji je sposoban da svoju volju nametne drugim tržišnim učesnicima. Tamo gde vladaju zakoni tržišta nema potrebe za intervencijom države.
Koliko će ta mera otežati poslovanje trgovaca zbog zadržavanja odloženog plaćanja za potrošače?
Uvođenje ovog zakona sigurno neće ugroziti nijednog ozbiljnog trgovca. Čak bi se moglo desiti da kolateralna šteta budu mali proizvođači u čije je ime ovaj zakon i donet. Naime, ako se plaća u istom roku, verovatnije je da će se svaki ozbiljan trgovac opredeliti za većeg (sigurnijeg) dobavljača nego za manjeg. Ponovo dolazimo do činjenice da je teško administrirati na tržištu. Postoje druge, sistemske mere koje bi sigurno pomogle male proizvođače, ali to je već drugo pitanje.
Država najavljuje nove propise i mere kojima bi se obezbedilo povećanje konkurentnosti u sektoru trgovine. Šta udruženje trgovaca misli o tim merama?
Iskreno, nisam upoznat s budućim merama koje bi trebalo da poboljšaju konkurentnost trgovine. Mislim da ne treba otkrivati toplu vodu. U trgovini je čist privatni kapital, i koliko ja znam, niko od trgovaca nije na državnim jaslama. To znači da nama treba samo dobro uređeno tržište s jasnim pravilima igre, ostalo je naša dužnost, pa kom obojci, kom opanci.
Gomex je prošlu godinu završio s dobrim poslovnim rezultatima. U čemu je tajna takvog uspeha u godini u kojoj je trgovina generalno loše prošla?
Gomexu je prošla godina bila najbolja od osnivanja, ali to nije iznenađenje niti rezultat nekih spektakularnih mera. Od kada znam za sebe, mi uvek poslujemo u nekoj krizi, tako da smo postali stručnjaci za rad u nemogućim uslovima. Već deceniju Gomex svake godine podiže standarde svoga poslovanja, ulaže veliki novac u razumnu modernizaciju sistema i rezultati nisu izostali. Trgovina je ozbiljan zanat i najčešće je dovoljno poštovati pravila struke i ponašati se razumno, pa da se ostvare pristojni rezultati.
Kakvi su planovi za 2013. godinu?
U 2013. nastavljamo po istom receptu. Glavni pravac je dalje stvarno i efikasno uvođenje kategori menadžmenta, konstantno i dosledno praćenje efikasnosti svake prodajne police, smanjenje troškova, povećanje prepoznatljivosti naše specifične ponude, širenje prodajne mreže, i naravno, dalji razvoj palete naših robnih maraka po principu dobra cena za dobar proizvod.
Izvor : Market Network
.gif)
.gif)
