I love Zrenjanin portal

  • Basicline
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Drugi pišu

Kad propadne privreda, propada grad

Kad propadne privreda, propada grad
IZVOR: BLIC
Zrenjanin — Rezultati popisa pokazuju da je u Zrenjaninu i okolnim mestima posle devet godina 9.337 žitelja manje. U zrenjaninskom okrugu živi 122.714 stanovnika.

U samom gradu je 75.743 stanovnika, a u 22 okolna naselja živi 46.971 osoba.

Na prethodnom popisu, u tadašnjoj opštini Zrenjanin, živelo je 132.051 stanovnik, a u gradu 81.316. U Gradskoj upravi sa zabrinutošću prate statističke podatke pa je i pre potpisa bilo poznato da je natalitet u velikom padu. Prošle godine bilo je dva puta više umrlih od rođenih.

Fordomanija

„Od 1. januara do polovine avgusta ove godine podneto je 615 zahteva za roditeljski dodatak, što je približno broju rođenih. Nažalost, u isto vreme, umrlo je duplo više Zrenjaninaca. Mnogo manje je i dečjih dodataka. Nekada ih je bilo 10.000, a sada tek nešto iznad 5.500“, kaže Stevica Petrić, šef odseka za društvenu brigu o deci u Gradskoj upravi Zrenjanina.

Književnik Uglješa Šajtinac kaže da mladi nastavljaju da odlaze u velike centre. „Tamo formiraju životne planove, a posle završenih studija nemaju stimulans da se vrate“, kaže Šajtinac i napominje da će se to teško promeniti, dokle god se priča o obrazovanju u Zrenjaninu bude završavala sa srednjom školom.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Godinama zabrinjava i što se u škole upisuje manje đaka. Ove godine bilo je 9.648 osnovaca, a 2002. godine blizu dvanaest hiljada. Natalitet je u padu, a presušio je i srednjobanatski basen iz kojeg se Zrenjanin decenijama popunjavao. Reč je o mladim ljudima iz Nove Crnje, Žitišta i Sečnja, koji su se doseljavali u veću i razvijeniju sredinu.

Upućeni potvrđuju da je u Zrenjaninu manje stanovnika i zato što studenti, kao i u drugim sredinama, kada diplomiraju ostaju u Novom Sadu i Beogradu. Računaju da u većim gradovima imaju više šansi nego u gradu koji je bio moćni industrijski centar, a poslednjih godina preživljava teške dane kao žrtva loših privatizacija. U poslednje vreme ređali su se štrajkovi u GIK Banatu, Ipoku, Luksolu, a odavno su ugašene pivara i tepihara.

Dr Mileta Mihajlov, gradonačelnik Zrenjanina, kaže da se u poslednje vreme stanje poboljšava, bar kada je reč o novim zapošljavanjima. U lokalnoj samoupravi nadaju se da će to zaustaviti odlazak mladih u veće gradove.

Branislav Gagić, profesor u Muzičkoj školi „Josif Marinković“, smatra da je uništavanje industrije smanjilo šanse mladih da dobiju posao i ostanu u gradu. „Osim toga, u Srbiji je trend odlaska u veće centre, pa ni Zrenjanin nije izuzetak. Neminovno je da moji učenici nastavljaju školovanje, ali je porazno što se vraća desetak odsto njih“, kaže Gagić.

„Beogradska firma Kartonval zakupila je pogone Ipoka i zaposlila 200 radnika, Slovenci su zakupili Žitoprodukt, Radijator i Pompea su proširili pogone i primili nove zaposlene. Gradi se pogon francuske kompanije Mekaplast, a Drekslmajer širi kapacitete u industrijskoj zoni. Uskoro će pogon otvoriti nemački Meler baps, a naredne godine i Pharmas iz Hrvatske. Dolaskom tih firmi posao je dobilo 450 radnika“, kaže Mihajlov.

U lokalnoj samoupravi najavljuju privlačenje novih investitora jer je to jedini način da mladi ostanu u gradu. U opozicionim strankama drugačije gledaju na nove investicije i tvrde da zapošljavanje finansira država, jer stranci dobijaju 5.000 evra po novom radnom mestu.

I vlast i opozicija se zalažu za mere koje podstiču rađanje. Od ove godine za prvo, drugo i treće dete, roditelji dobijaju 30.000 dinara. Pokrenuta je i inicijativa da se trudnicama od 1. januara, iz budžeta isplaćuje razlika do punog iznosa plate, a nezaposlenim porodiljama mesečna nadoknada u visini minimalne zarade u državi.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh