I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Drenjina, zaboravljeno voće, koje žene iz Krajišnika žele da ožive

Nemalo puta smo čuli izreku „Zdrav kao dren“. Dren se spominje i u epskim pesmama. Najpoznatiji stih je svakako onaj kada Marko Kraljević proverava svoju snagu cedeći suvu drenovinu. Iako drenjine nema mnogo u Srbiji, žene iz Krajišnika su rešene da „ožive“ ovo voće tj. da ga brendiraju. O tome kada je drenjina doneta u Krajišnik, kako se uzgaja i na koji način se prerađuje pitali smo članice Asocijacije žena iz Krajišnika.


Draja Pilipović je rodom iz Bosne. Drenjina je, kaže, dok je bila dete u njenoj kući bila obavezno voće. Selidba u Krajišnik za nju nije značio i trajni oproštaj od drenjina.

„Drenjine sam donela u Banat pre 40 godina iz mog rodnog mesta Veliko Očijevo. Drenjine sam nabrala i donela za jelo. Kada sam to donela kući, one što su bile lepše i slađe smo jeli. Od drugih sam pravila kompot. Koštice od drenjina koje smo jeli je moja pokojna svekrva posejala. Posle dve godine nikle su prve mladice drenjina. Mislim da je bilo oko 200 komada izdanaka. Onda je moja svekrva to rasadila po dvorištu i bašti. Ona je tada rekla: „ja ih sadim, a ko zna ko će ih jesti“. A boga mi, jela ih je i to onoliko i ona. I rakiju je pila od njih. I živela je 100 godina i dva meseca. Ne kaže se džabe „zdrav ko dren“, počinje priču Draja Pilipović iz Krajišnika.

I Taxi Zrenjanin

Draja Pilipović

U Krajišniku su većinom ljudi iz Bosne. Kada su videli da imamo drenjine mnogi su želeli da ih posade. Tako sada u selu sigurno ima 100 kuća koje imaju drenjinu. l u okolnim selima ima drenjina“, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Drenjina ne mora da se prska, traži samo vodu

Za razliku od mnogih voćnih vrsta, drenjina nije zahtevna za proizvodnju.

„Drenjina je voćka koja se ne prska. Samo joj treba vode. Drenjina je kao korov, to je divlja biljka. Ali je jako zdrava. Od nje se prave rakija, kompot, slatko, džem, liker. Ja imam 70 stabala drenjina. Neka su stara 38 godina, to su prva stabla koja smo rasadili, a i imam mladih. Kažu da drenjina može da živi 200 godina. Kada dobro rodi i ako je veliko stablo drenjina može da donese i 100 kilograma ploda. I sada drenjine koje padnu ispod drveta niknu i mogu da se rasade. Kod nas je dolazila i Sandra Bjelić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koja radi baš na drenjini. Od nas je nosila mnogo mladica kako bi ih kalemila. Suprug je kupio 10 kalemljenih drenjina, ali to kalemljeno nikada ne može da bude kao ovo divlje. Plod jeste krupniji, ali divlja drenjina je zdravija. I dugovečnija je“, objašnjava Pilipović.

„Drvo drenjine može dosta da poraste. Mi imamo drvo na ulazu u kuću koje je visoko sedam metara. Bolesti i insekti ne napadaju drenjinu. List drenjine žari, kao kopriva. To verovatno štiti biljku. Mi smo, kao deca, dok smo bili u Bosni uzimali to lišće i trljali smo lice dok ne pocrvenimo. Kažem, ništa drenjinu ne napada. To je posebna neka voćka“, dodaje naša sagovornica.

Zreli plodovi drenjine su crvene boje i imaju lep ukus

Drenjina  u Banatu pre sazreva nego u Bosni.

„Ovde već od sredine jula drenjina zri. U Bosni sazreva tek krajem avgusta. Negde oko Velike gospojine. Plod drenjine je zelene boje dok ne sazri. Kada sazri postaje crven. Kada su mekane onda su lepe za jelo, dok su zelene imaju opor ukus, kao trnjina. Kada su drenjine zrele, mi postavimo najlone ispod drveta i onda ih tresemo i skupljamo. One ne dozrevaju odjednom, već sazrevaju i do mesec dana. Dok se ne najedemo, mi drenjinu jedemo sa košticama, a posle je izbacujemo (smeh). Isto kao sa višnjama. Zdravo je to malo. Ne valja puno jesti sa košticama. Drenjine mogu i da se suše. A može i čaj da se sprema od njih. Drenjine su jako zdrave pogotovo kada imate stomačne probleme. Dobre su i za šećer. Imaju puno vitamina C. Deca slabo jedu drenjine. Više bi, verovatno jela, kada bi se kupovale u prodavnici“, kaže Pilipović.

Drenjina može da se preradi u kompot, slatko, liker, rakiju, džem…

Iako je dren zdrav malo je onih koji uopšte znaju kako on izgleda, a još su ređi oni koji koriste ovo voće u ishrani.

„Drenjinu nikome ne prodajemo, mi je prerađujemo. Niko nije zainteresovan da je kupi. Kada se prerađuje iz drenjine ne mora da se vadi koštica. I rakija i kompot i liker i slatko pravimo sa košticom. Mada može da se čisti od koštice mašinom kao za višnje. Kompot od drenjina se pravi tako što se stavi da voda proviri, doda se šećer i ostavi se da otopi. U to se ubace drenjine i puste se da se malo problanširaju. To se posle sipa u tegle koje se zatvore i to može da stoji i po nekoliko godina. Čak i bez konzervansa. U kompot od drenjina mora da se stavi malo više šećera nego kod drugog voća, jer su one oporog ukusa“, objašnjava naša sagovornica.

„Čovek ceo dan treba da skuplja drenjine da bi ispekao litru rakije. Za litru rakije treba oko 20 kilograma drenjine. Cena litre rakije od ovog voća je oko 1.200 dinara. U mojoj porodici uspemo da proizedemo godišnje oko 120 litara rakije od drenjina. Ona ima jako lep ukus. Nema da pali grlo kad se pije. Ljudi slabije kupuju, jer im je skupo“, dodaje Draja Pilipović.

Drenjina kao brend Krajišnika

Baš zbog toga što je drenjina zaboravljeno voće u Asocijaciji žena iz Krajišnika razmišljaju da od njega naprave brend.

„Naše udruženje je osnovano 27. januara 2017. godine. Kada smo počele da se okupljamo Draja Pilipović, naša članica, nam je pričala o drenjinama. Pomislili smo da bi bilo dobro da naš brend budu baš drenjine. I krenuli smo da radimo liker i slatko od ovog voća. Naravno, zahvaljujući porodici Pilipović, jer mi i dan danas, znači treću godinu koristimo njihve drenjine. Mi dolazimo tu, skupljamo drenjine, prerađujemo ih i plasiramo naše proizvode uglavnom na sajmovima, vašarima. Iskreno se nadam da ćemo u budućnosti zaista brendiradi drenjinu. Za sada, kažem, uglavnom od drenjine spramamo likere i slatko. Ne kažem da neće u budućnosti biti još nekog proizvoda od drenjina, ali za sada ovo spremamo“, kaže Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.

Članice Asocijacije žena iz Krajišnika

„U pripremu proizvoda od drenjina uključene su sve žene iz udruženja. Mi prvo pokupimo drenjine, preberemo ih i stavimo u zamrzivač. Nekoliko dana pre nego što idemo na neki sajam ili manifestaciju mi pripremamo likere i slatko. Tako da je to uvek sveže. Ovaj posao je najlepši kada se radi u društvu, zato se i okupljamo i sve zajendno učestvujemo u pripremi proizvoda od drenjina. Tu su šale, priče, smeh… Proizvodi od drenjina mogu da stoje godinama. Ženica koja proba proizvode, nije trenutno tu. Ona je u Nemačkoj. To je naša Dragica“, dodaje naša sagovornica.

Svoje proizvode od drenjine žene iz Krajišnika promovišu na manifestacijama

Žene iz ove asocijacije kažu da su zadovoljne onim što su do sada učinle, budući da su vrlo mlado udruženje.

„Mi godišnje proizvedemo solidne količine prerađevina od drenjina budući da to ne prodajemo nigde sem po sajmovima. Ove godine smo napravile sigurno preko 50 teglica slatkog i 30-ak flašica likera. Ljudi su zainteresovani, kupuju. Kažem, nije to neka velika količina, ali bitno je da se pročuje i da se sazna za nas. Nedavno su bili Tamiški dani u Sečnju i jedna koleginica je došla da me pita da li imamo liker na prodaju. Prošle godine je kupila liker od nas i jako joj se svideo. Mogli bismo da prerađujemo mnogo više drenjina, ali za sada nam je cilj da otvorimo svoj etno kutak gde ćemo moći da se okupljamo i gde će biti izloženo to što radimo. To bi trebalo da bude mali muzej. Kada to osposobimo onda ćemo pokušati da plasiramo više te naše prerađevine“, kaže Umićević.

Mirjana Umićević i još jedna članica Asocijacije žena Krajišnik

Liker i slatko od drenjina se brzo i lako prave

Tokom prireme slatkog i likera svaka žena iz Asocijacije ima svoje zaduženje. A recepti za ove proizvode, za sada, ostaju njihova tajna.

„Za desetak malih teglica slatkog od drenjina treba kilogram i po drenjina. Ono se jako brzo sprema. Ništa nije zahtevno, ništa nije teško. Od dva kilograma drenjina može da se dobije 6 litara likera. U liker obaveno ubacimo i koju celu voćku. Ona se ostavi da pliva i da se vidi od čega je pravljen liker. Ta drenjina posle može da se pojede, ali je puna alkohola. U njoj ima više alkohola, nego u likeru. Što se više tih drenića pojede budeš sve veseliji. Tako su mene prešli na Tamiškim danima. Rekli su mi da jedem pijano voće, sreća na vreme sam prekinula. Ali, to je toliko lepo i slatko da te prosto tera da jedeš i da jedeš. Inače, teglica slatkog od 250 grama košta 350 dinara, a flašica likera je 300 dinara“, priča naša sagovornica.

„Pilipovići su nam predložili da Asocijacija žena pokrene i u Krajišniku manifestaciju Dani drenjina, jer ona postoji u Drvaru. Da okupimo sve ljude koji se bave drenjinom. Pozdravljam tu ideju, ali za to nam treba vremena. Mi imamo našu manifestaciju Bosanski lonac koja se održava u septembru. Ove godine želimo da okupimo što više ljudi na njoj. Ako budemo imali podršku opštine, MZ i privrednika iz sela, kao što smo imali do sada, gledaćemo da organizujemo i ovu drugu manifestaciju“, zaključuje na kraju razgovora Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
Picerija Aquarius
Halo Taxi Zrenjanin
Diksi Picerija
  • Divider

  • Divider
Na vrh