Dr Dragana Dujin Bajat: Melanom sve češći kod mladih

Melanom odnosno maligni tumor kože ranije se obično pojavljivao kod osoba od 50 i više godina. U poslednje vreme, nažalost, sve je češći u mlađoj populaciji. Razlog tome je nekontrolisano izlaganje suncu i veštačkim UV zracima u solarijumu. Kako prepoznati melanom, zašto ne treba ignorisati promene na mladežima, koliko često treba kontrolisati kožu i kako smanjiti mogućnosti pojave melanoma pitali smo doktorku Draganu Dujin Bajat, dermatovenerologa.

„Spektar sunčevog zračenja je širok i deli se na vidljivi i nevidljivi. Nevidljivi obuhvata infracrveno i ultraljubičasto zračenje. Najveći uticaj na kožu ima upravo UV zračenje, koje se deli na UVA,UVB i UVC. Od UVC zraka nas štiti atmosfera, te je za nas bitna zaštita od UVB i UVA zračenja. UVB zračenje aktivira naše pigmentne ćelije, doprinosi stvaranju tamnijeg tena i aktivaciji prirodne odbrane kože, ali uzrokuje i opekotine i oštećenje genetskog materijala. UVA zraci se emituju podjednakom jačinom tokom cele godine i u toku celog dana. Prisutni su i tokom zime kao i kada je oblačno. Prodiru dublje u kožu, podstiču ubrzano starenje kože i dovode do alergija koje su znak intolerancije na sunce. Veštački UV zraci potiču iz solarijuma. Plava svetlost vidljivog dela spektra, takođe, je veoma važna jer ima značajan uticaj na nastanak hiperpigmentacija“, počinje priču dr Dragana Dujin Bajat, dermatovenerolog  Opšte bolnice Đorđe Joanović.

Koža pamti sva pregorevanja tokom života

„Koža pamti. Akumulira sva oštećenja tokom vremena. Smatra se da 50-80% celokupnog oštećenja kože nastaje u detinjstvu, te je prevencija u ovom dobu najbitnija. Dečija koža je osetljivija na spoljašnje faktore i na UV zračenje. Veoma je važno da se dete do navršenog šestog meseca ne izlaže direktnim sunčevim zracima. Bebe viđate na suncu, ne koristi se fotozaštita ili i ako se koristi ne koristi se onako kako treba. Ne koriste se šeširići, pamučna garderoba… Koža pregoreva i koža pamti. Tokom vremena dolazi do promene strukture tih pigmentnih ćelija i uz još neke druge faktore napravi se melanom. Znači, postepeno, uz zaštitu, treba krenuti sa izlaganjem suncu jer se tako aktivira prirodni odbrambeni sistem kože“, dodaje naša sagovornica.

Od mladeža do melanoma

Lekari upozoravaju da ne treba ignorisati promene na koži, kada ih primetimo.

„Mladež je pigmentna kožna mrlja koja se razvija iz melanocita. Kod odraslih nalazimo prosečno dvadesetak pigmentnih mrlja. Razvijaju se tokom života sa vrhuncem u doba adolescencije. Njihov broj zavisi od nasleđa, izloženosti suncu i nekih drugih favorizujućih faktora kao što je trudnoća. Takvi mladeži obično su dobroćudni, ali svaka promena izgleda, bez obzira na uzrast, može biti upozorenje da se možda radi o melanomu. Promena podrazumeva promene u veličini, boji, debljini. Zatim krvarenje iako nije došlo do povređivanja, nabreknuće, crvenilo, otvrdnuće, svrab…“, objašnjava Dujin Bajat.

Samopregled je prvi korak u zaštiti od pojave melanoma.

“Svi mi imamo neku mapu na koži, što znači da imamo sličnu strukturu – kakva nam je koža takvi su i mladeži. I onda se gledamo u ogledalu i tražimo tzv. ružno pače. Neki mladež koji je po veličini, obliku, boji malo drugačiji. Vi kao pojedinac to vidite, dođete kod nas, mi uradimo dermoskopiju i procenimo da li je to potrebno pratiti. Otprilike jednom godišnje se prati. Kod promena to je rutinska provera, ali sve što je sumnjivo kontrolišemo na tri, šest meseci ili šaljemo hirurgu da to skine, da se radi dalje pH analiza”, kaže naša sagovornica.

Melanom i mere prevencije

“Dakle, kada primetite bilo kakvu promenu – da li da mladež raste, da osećate da je mladež drugačiji, da svrbi, da ima ljuspice na površini, da gubi boju, treba da se javite lekaru. Takođe, treba obratiti pažnju na to da li mladež svrbi, krvari ili vlaži, izgleda perlasto ili kao ranica koja ne zarasta. Ponekad se promena oseti pod prstima pre nego što se uoči. Bilo kakva promena da vam se učini dođite na dermoskopiju. To je vrlo bezopasan pregled. Radi se aparatom koji uvećava 30 do 50 posto i omogućava nam da vidimo strukturu kože, dublje slojeve kože i procenimo o kakvim se promenama radi”, objašnjava Dujin Bajat.

Melanom se sve više javlja kod mlađih osoba

Ranije se melanom češće pojavljivao kod osoba starijih od 50 godina. Nažalost, sada mladi sve više obolevaju. Istraživanja su pokazala da je u čak 76 posto slučajeva pojava melanoma kod osoba mlađih od 30 godina posledica korišćenja solarijuma.

“Povećava se broj onih koji imaju melanom i to u uzrastu od 19 do 28-30 godina. Tu se značajno primetio porast melanoma. Melanom preko 50 godina je bio i ranije i ta pojava je i dalje prisutna. Postoje različiti tipovi i podkategorije raka kože. Najređi, ali i najopasniji od svih je melanom. Nastaje na postojećem mladežu ili kao novonastala promena. Ima sklonost da se širi u udaljene delove tela. Najčešće je pigmentovan. Veoma retko se može javiti u obliku ružičastih ili crvenih čvorića bez pigmentacije. Ovi tumori brže rastu i zahtevaju neodložnu terpiju. Nemelanomski rak kože je deset puta češći od melanoma. Posebno su zahvaćene regije kože koje su najizloženije suncu: lice, uši, nadladice, podlaktice, polja bez dlake na glavi. Postoje tri različita tipa nemelanomskog raka kože: aktinična keratoza, bazocelularni karcinom i spinocelularni karcinom. Rano lečenje je vrlo bitno za mogućnost ozdravljenja“, kaže doktorka.

„Riziku od pojave melanoma su izložene osobe svetle puti, svetlih oćiju i kože. One koje imaju mnogo mladeža – više od 50 i mladeže čiji se izgled menja. Takođe, veći rizik imaju osobe u čijoj su se porodici lečili od melanoma, koje su u detinjstvu ili mladosti imale više puta opekotine od sunca, koje često odlaze u solarijum i nezaštićene borave na otovrenom. U riziku su i oni koji su imali transplantaciju organa. Treba naglasiti da čak i osobe koje nisu pod velikim rizikom mogu oboleti od raka kože“, ističe naša sagovornica.

Nikakve promene na koži ne treba ignorisati

Ne znači nužno da je svaka promena istovremeno i melanom. Poblem je što ljudi često ignorišu promene na koži.

“Ljudi ili nisu upućeni ili nisu zainteresovani. Malo se toga zna. Mi pričamo o raku kože kroz kampanju Euromelanom, ali mislim da je to samo tada aktuelno i da se tada malo razmišlja o ovom problemu. Da ljudi dolaze na neke preglede. Ali, generalno ne vode računa i malo se zna o tome. Ljudi na pregled obično dođu ili ako neko iz porodice primeti promenu, pa ih natera ili kada mladež prokrvari ili toliko poraste da je očigledno da je melanom. I tada obično kažu da nisu znali, da nisu obraćali pažnju na promene na koži, da su videli da nešto nije u redu tek kada je mladež prokrvario. Rak kože se vidi. Ako pregledamo kožu možemo da ga uočimo i ako se na vreme otkrije može da se leči i izleči. Ako se melanom razvije u svom punom obliku može da bude vrlo opasan”, upozorava Dujin Bajat.

“Dobroćudne promene su simetrične. One su uglanom kružne promene, homogene boje, sa jasnim konturama ivice… Sve mimo toga upućuje na to da se nešto menja. Izlaganjem UV zracima mladež je stimulisan i on raste. Dolazi do nekontrolisanog bujanja i to upućuje na melanom. UV zraci su ti koji oštećuju našu kožu, a solarijum je izvor veštačkih UV zraka. Solarijum je vrlo opasan i ne treba ga koristiti”, kaže naša sagovornica.

Zaštita od sunca

Da bi se sprečila pojava melanoma veoma je važno da se na pravi način štitimo od sunca.

„Zaštita od sunca podrazumeva izbegavanje direktnog izlaganja suncu između 10 i 16 sati, upotrebu preparata sa veoma visokim stepenom zaštite – najmanje 30, a idealno 50, nanošenje dovoljne količine preparata uz čekanje bar 20 minuta da ga koža upije. Tretman treba ponavljati svaka dva sata ili odmah nakon izlaska iz vode. Preporučuje se nošenje svetle odeće, šešira sa širokim obodom, naočara za sunce sa UV zaštitom… Zaštita od sunca je obavezna u svakodnevnim aktivnostima na otvorenom , a ne samo na plaži. Posebno je važno izbegavati korišćenje solarijuma. Samo umerenim i odgovornim izlaganjem sunčevom zračenju možemo očekivati da sunce bude naš prijatelj“, objašnjava Dujin Bajat.

„Nije broj dana izloženosti suncu kriterijum koji određuje da li će neko dobiti melanom. Ako volimo da smo na suncu, treba pametno da mu se izlažemo. Postepenim izlaganjem koža se privikava i sunce postaje prijatelj. Sunce prija našoj koži, treba nam zbog D vitamina i drugih procesa, a nikako se ne savetuje naglo pregorevanje. Da ne izlazimo uopšte i odemo na more dve nedelje tokom kojih ćemo da se „pržimo“. To je jako opasno za našu kožu. Kontinuiranim, ali kontrolisanim izlaganjem suncu mi čuvamo svoju kožu“, kaže naša sagovornica.

Nije lako reći pacijentu da ima melanom

Kožu treba štititi tokom čitave godine i u svim prilikama.

„Ne znači da kada se namažemo kremom možemo nekontrolisano da boravimo na suncu. Ne. Krema nas samo čuva od štetnog dejstva, ali mi i dalje treba da se čuvamo od sunca. Da se mažemo, da smo u hladovini, pod suncobranom, da smo izloženi suncu samo kada smo u vodi… To nije samo kada smo na moru, već i na planini tokom zimovanja. Tamo gde je reflekcija velika tamo posebno treba da obratimo pažnju“, ističe Dujin Bajat.

Najteže je, kaže doktorka Dujin Bajat, pacijentu saopštiti dijagnozu melanoma.

„To je vrlo traumatično. I kada pišemo dijagnozu pišemo je vrlo obazrivo. Kada melanom vidimo pod dermatoskopom ne možemo odmah to samo tako i da kažemo. Kažemo da je to promena koja se menja, da pacijent mora da ide kod hirurga i šalje se kao hitan pregled, radi se biopsija brzo i pacijent ulazi u dalju proceduru.  Nisu svi melanomi jako opasni, sa metastazama. Ima melanoma koji su površnošireći, koji mogu da se razvijaju 3,4 godine. Ali, modularni, crni iznad nivoa kože su vrlo opasni. Kada se pojavi u tom obliku, melanom je već metastazirao“, zaključuje na kraju razgovora doktorka Dragana Dujin Bajat.