Gotovo preko noći, pandemija korona virusa je poremetila ritam života na celoj planeti. U Srbiji je u roku od nekoliko dana od prvog potvrđenog zaraženog slučaja, populacija pozvana da obustavi svoje obaveze i da na prvo mesto stavi disciplinu u ponašanju koja pre svega podrazumeva izbegavanje kontakata odnosno izolaciju u kućnim uslovima. Tako su se u istoj situaciji našli penzioneri, učenici, studenti i deo radno sposobnog stanovništva čije su firme zbog novonastale situacije prekinule rad. U tom procesu naglih promena, od brojnih obaveza do „praznog hoda“, mnogi su osetili zabrinutost, uznemirenost, strah, pa i paniku. Oni koji su se i ranije borili sa anksioznim napadima i depresijom teško se nose sa informacijama koje iz minuta u minut „iskaču“ na internetu i televiziji, a još teže sa brojnim neosnovanim teorijama (zavere) i dezinformacijama.
„Vanredna situacija koja nas je sve zadesila, pokazatelj je toga koliko biološka sredstva mogu da budu jaka i koliko mogu da se otmu kontroli uprkos svom znanju koje savremena populacija ima. Priroda je još jednom pokazala da ima veću snagu i moć u odnosu na ljude i nauku“, kaže za portal I love Zrenjanin dr Vesela Jašin Laletin, šef Odseka dnevne bolnice Psihijatrije u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“.
Vest o pojavi prvih zaraženih stanovnika u Srbiji izazvala je pojavu straha. Prvi put smo se susreli sa „neprijateljem“ o čijim osobinama i ponašanju ne znamo puno, što se zapravo i nalazi u osnovi straha – nemoć da razvijemo efikasnu odbranu.
-Strah je očekivana reakcija u ovakvoj situaciji. Međutim, nije prirodno ulaziti u stanje povišene anksioznosti i panike, jer ćemo tako još više pogoršati psihičko stanje i narušiti svoj unutrašnji sklad. Zbog toga, najbolje je da se sa strahom suočimo, a nakon toga da napravimo plan kako da se reorganizujemo i kako da najbolje prebrodimo ovaj period. Mnogi su sada sa svojim porodicama, škole ne rade, brojni zaposleni rade od svojih kuća, usmereni smo jedni na druge. Porodica sada mora da se reorganizuje, da napravimo plan kako ćemo da provedemo dan, nedelju, da svaki član ravnopravno dobije svoje zadatke i da te zadatke ispuni. S obzirom na mere kućne izolacije, kompletnu komunikaciju sa prijateljima, kolegama, rodbinom, treba prebaciti na internet i socijalne mreže, ali ni tu ne treba preterivati. Naročito ne treba širiti dezinformacije, unutrašnje strahove jer u nekima možemo izazvati osećaj panike. Treba pisati pozitivne poruke, razmišljati pozitivno i držati se onog starog pravila „kako zračim – tako i privlačim“. Mislim da ćemo lakše prebroditi ovu situaciju ako iz sebe budemo izvukli ono najpozitivnije, kaže dr Jašin Laletin.
RASPOREDITE OBAVEZE, SAMIM TIM I BRIGU
Prema rečima naše sagovornice, stanje šoka koje smo doživeli u prvim danima trebalo bi postepeno da se smanjuje. Gorepomenuto reorganizovanje obaveza može da stavi psihičke tegobe pod kontrolu. Sada imamo mogućnost da se bavimo hobijima za koje dugo nismo imali vremena, da preuredimo životni prostor, da se edukujemo.
– Upravo tako. Taj vid radne terapije u kućnim uslovima može da nas oslobodi anksioznosti koja se javlja u kriznim stanjima. U ovoj situaciji je svaka populacija osetljiva na drugačiji način. Mladima ovo veoma teško pada, nisu se ranije susretali sa velikim katastrofama, odjednom su izolovani, izloženi monotoniji, ne mogu da imaju socijalne kontakte koji su im u ovom periodu veoma bitni. Nema kafića, bioskopa, ali im se zato pružaju neke druge stvari koje mogu da rade u krugu porodice. Zaboravili smo na društvene igre koje uvek donesu dobro raspoloženje, to je jedan od izbora. Zatim, oni koji su stariji i koji žive sami, sigurno su uplašeni i osećaju se nemoćno. Njima savetujem da se okrenu pozitivom stavu prema zdravstvu, lekarima. Treba da znaju da nisu napušteni i da ćemo ih zbrinuti u svakom trenutku ako to bude potrebno. Pitali ste me i za starija lica kojima deca žive u inostranstvu i istu sudbinu dele u nekoj drugoj državi.. Pored samoće koju često osećaju, sada imaju i veliku brigu i to je normalno. Porodica, najbliži, naročito deca, uvek su na prvom mestu. Međutim, u situaciji u kojoj malo toga bilo ko od nas može da promeni, ne treba da prizivaju osećaj krivice jer samo će pogoršati i sebi i deci koja su u inostranstvu. Prosto, sada svi moramo da prihvatimo situaciju realno na način koji se ona postavlja ispred nas, kaže dr Jašin Laletin.
Posebnu težinu u ovim danima mogu da osete psihijatrijski pacijenti.
– Naše pacijente bih posebno izdvojila, oni su rizičnija grupa i ovim putem bih molila članove porodice da imaju strpljenja i vremena da im se više posvete jer je taj strah u njihovim očima znatno od straha koji oseća preostala populacija. Na prvom mestu bih istakla da ih ne isključuju iz dnevnih dešavanja, da redovno uzimaju terapiju, da se pridržavaju svih saveta lekara koje im dajemo prilikom svakog susreta. Želim ovim putem da ih pozdravim i da im poručim da ukoliko dalje ne budu mogli sami, mi smo tu za njih i bićemo im podrška, poručila je doktorka na kraju razgovora.