Dr Stevanović: Kako smo izbegli epidemiju malih boginja

Borba koja se 2017. i 2018. godine odvijala između grupe antivakcinaša i pokreta iz Zrenjanina koji se zalagao za vakcinaciju, danas nam može poslužiti za nauk. Pre svega da ne zaboravimo koliko su poverenje i svest ljudi osetljiva stvar, kao i to da se vrlo lakomisleno zdravlje populacije, naročito dece, može dovesti u stanje rizika i opasnosti. Na kraju, ono što se desilo na vrhuncu te borbe – podnošenje krivičnih prijava protiv antivakcinaša koji su širili strah i paniku među roditeljima, dokazalo je da se za pojedine stvari kao društvo ipak možemo boriti. Nakon nimalo naivne situacije koja je mogla da dovede do epidemije malih boginja, Dr Tomislav Stevanović, pedijatar iz Zrenjanina koji je predvodio pokret za vakcinaciju, priseća se kako je negativan uticaj počeo da se širi putem društvenih mreža, sve do momenta kulminacije kada je postojala ozbiljna pretnja da će antivakcinaši svojim uticajem oboriti procenat vakcinisane dece, te da se kao moguć scenario može pojaviti epidemija. Tada je, kaže, bio poslednji čas da se preduzmu drastičnije mere od pukog argumentovanja dokazima o dobrobiti vakcine. Zato je pokret iz Zrenjanina najpre prikupio peticiju za sprečavanje delovanja antivakcinaša, da bi, početkom 2018. godine oko 270 roditelja i lekara potpisalo krivične prijave protiv 43 osobe u Srbiji koje su širile strah i paniku od MMR vakcine.

– Mislim da smo uspeli da sprečimo pojavu epidemije malih boginja u Zrenjaninu i šire, na jedan neuobičajen način, najpre angažovanjem na društvenim mrežama, a zatim podnošenjem krivičnih prijava. Polovinom 2017, društvenim mrežama počeo je da se širi strah, ljudi su bili ozbiljno poljuljani pričom da vakcina protiv malih boginja izaziva autizam. Taj strah je bio naglašen, roditelji su dolazili ovde, u moju ordinaciju, želeći da odlože vakcinaciju ili da uopšte ne vakcinišu decu. Videli smo da će, ukoliko se nešto ne učini, taj strah prerasti u paniku, pa smo se okupili u pokret i počeli da prikupljamo peticiju. U isto vreme stizale su informacije iz Rumunije, pretilo je da epidemija pređe i kod nas. Tada smo se organizovali i potpisali oko 270 prijava protiv onih koji su kroz društvene mreže širili strah od vakcina. Morbili su se ipak u znatnoj meri pojavili – njih 6.000 je obolelo, a 15 umrlo. Tako smo u jednom momnetu imali situaciju straha od vakcine, koji je zatim smenio strah od morbila. Među 43 osobe protiv kojih su podnete krivične prijave, je Dr Jovana Stojković, psihijatar iz Beograda, koja je bila na čelu te antivakcinalne kampanje, pa Jelena Karleuša, Miroljub Petrović koji je pokazao čitav spektar šarlatanskog delovanja, a ima u toj grupi i dosta zdravstvenih radnika, kaže dr Stevanović za portal I love Zrenjanin.

Pred upis dece u školsku godinu 2019/20, saopšteno je da oni koji nisu primili DT, OPV i MMR vakcine, neće moći da se upišu, a da će roditelji biti kažnjeni sa po 100.000 dinara.

Dr Stevanović: I u Nemačkoj, Francuskoj, Australiji, u Njujorku, sada kažnjavaju roditelje koji ne vakcinišu svoju decu. Veliko je pitanje to pravo pacijenta da odbije bilo kakvu intervenciju. To se smatra nekim civilizacijskim usponom, ali se zaboravlja na žrtve. Tako roditelji imaju pravo da kažu „ne, je ne želim da lečim svoje dete, bez obzira što ono može da umre“. Onda se to prenosi na vakcinaciju u smislu „to je moje pravo i neću da vakcinišem dete“. A šta tim pravom dobijamo? Ukoliko ne vakcinišete decu i ako se ne postigne taj kolektivni imunitet preko 90 posto, ugrožavate drugu decu koja ne smeju da prime vakcinu, ili, čak i ako su vakcinisana – a procenat vakcinisanih u kolektivu je ispod 80%, ipak mogu da obole. Ova naša prijava protiv četrdeset troje je u suštini možda preteča nekih pravnih izmena u zaštiti vakcinacije i van Srbije. Mi ćemo pokušati da pokrenemo to pitanje preko zvaničnih institucija i organizacija kao što su UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija. Borimo se i dalje. Antivakcinaši su apsolutno poraženi, bar kroz ovu borbu koju smo mi vodili protiv njih. Posle pojave morbila shvatili smo o čemu se tu radi, šta je uticaj, a šta odgovornost. Podsetiću da je 2017. godine počela da se potpisuje onlajn peticija protiv vakcinacije. Kada je Jelena Karleuša pozvala svoje obožavaoce da ne vakcinišu svoju decu, za samo dva dana peticiju je potpisalo njih 7.000. Prema tome, javne ličnosti imaju veliku odgovornost za ono što su uradile.

Šta je „antivakcinašima“ dalo mogućnost da budu toliko uticajni – slava koju su postigli, prostor u medijima, ili nedovoljna zdravstvena prosvećenost dela stanovništva?

Dr Stevanović: Pre 7-8 godina pisao sam o tome, o „šašavim“ ljudima. Pokušao sam da objasnim odakle taj pokret u Srbiji, pokret koji nije deo naše kulture. To je sve uvezeno iz Amerike – šarlatanstvo i pokret protiv vakcinacije su „ruku pod ruku“. Iza toga stoji alternativna medicina koja je čisto šarlatanstvo, bez obzira što je ušla u naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Ono što je dostiglo vrhunac jeste to da su roditelji dovodili svoju autističnu decu pred kamere. I kad vi to kao roditelj vidite, pa još znate u svojoj okolini osobu koja ima dete sa autizmom, onda to deluje iracionalno, vi ne možete da se odbranite od tog straha da je vakcina zaista deo toga. To su ti momenti koji su se povezali. A iza toga svega stoje svesna manipulacija, veliki biznis i veliki novac.

Da li mislite da je javnost bila svesna opasnosti koja je mogla da se desi?

Dr Stevanović: Nije bila svesna, jer se kroz društvene mreže konstantno širio iracionalni strah. To je bio strah od nepoznatog. Uprkos serijama tribina na kojima su naši profesori pokušali da objasne da vakcina nema veze sa autizmom, prikazivanju dokaza, prostoru koji su dobili u medijima, to sve nije moglo da pruži veliki rezultat upravo zbog tog iracionalnog straha. Roditelji su bili izloženi manipulacijama antivakcinaša.

Da li ste zadovoljni kako su na celu tu situaciju odgovorile država i institucije?

Dr Stevanović: Nismo zadovoljni, iako je pitanje da li su oni nešto mogli da urade pravnim sankcionisanjem pre pojave morbila. I opet, imate to pravo na lečenje koje sam pomenuo. Nakon intervjua koji sam dao za BBC, zaključili smo da je to što smo radili sa krivičnim prijavama, zapravo bio posao zvaničnih institucija. Mi smo se organizovali i u suštini radili njihov posao. Sigurno je da je velika odgovornost na Institutu „Batut“ koji u tom momentu nije ništa posebno uradio u smislu edukacije ili pravne zaštite vakcinacije. Nisu dovoljno uradili, osim što su prebrojavali bolesne i umrle.

Kakve posledice su mogle da nastanu obaranjem procenta vakcinacije?

Dr Stevanović:  Mislim da bi broj obolelih bio znatno veći od 6.000, i smrtnost bi sigurno bila brojnija od 15. Preležane boginje kod dece i odraslih, sledeće dve godine mogu da prouzrokuju neke imunološke zaokrete i da te osobe obole od encefalitisa, epilepsije. Nije nemoguće ni da se desi epidemija difterije, kao što se to desilo u Rusiji. Dakle, u toj situaciji je realna pojava nekih bolesti koje su praktično davno iščezle sa ovih prostora.

Kome roditelji da veruju u ovakvim situacijama kada imamo dve suprotstavljene strane, i na obe imamo lekare, intelektualce? Javnost je bila svesna da je u „antivakcinaškom“ lobiju bilo par lekara, što ih je i motivisalo, intrigiralo da saslušaju tu stranu priče protiv vakcinacije.

Dr Stevanović: Roditelji su izgubili poverenje. Imate tu priču o uvoznim vakcinama za koje kažu „ko zna šta oni nama ubacuju“, pa priču o tome zašto Torlak ne proizvodi te vakcine. Sve je to uticalo na roditelje u smislu obaranja poverenja u klasičnu medicinu uopšte, i u lekare. Kako tim roditeljima vratiti poverenje? Na osnovu dokaza, rekao bih, ali vidite da dokazi nisu ništa učinili onda kada smo njima pokušavali da objasnimo da između vakcina i teških komplikacija nema veze. To je taj iracionalni momenat, i u tim situacijama moraju da reaguju Ministarstvo zdravlja i država, moraju da imaju pravne mehanizme da zaustave te ljude koji šire strah i paniku. Dakle, sistem je taj koji mora da prelomi stvar kada se dođe u stanje te javne dileme. Recimo, u Kaliforniji je troje Amiša donelo morbile sa hodočašća na Filipinima. Rezultat toga je bio 644 obolelih od morbila, a 382 su bili upravo Amiši. Bilo je jasno gde je izvor. Setimo se slučaja u Diznilendu kada je obolelo preko 600 osoba, i posle toga je vlast rekla: nema više izuzeća – religioznog, filozofskog, čak ni medicisnkog. Sad imate morbile u Njujorku gde roditelje kažnjavaju novčano, i zabranjuje se deci da idu u kolektiv i na javne skupove, ukoliko nisu vakcinisana. Treba reći još nešto. Oni koji su zagovornici protiv vakcinacije, to su posebne psihološke, emotivne strukture. Oni ili imaju novčane koristi ili su njihovi karakteri problematični. Imaju psihopatološke crte, mesijanske crte, žele da spase čovečanstvo, propagiraju kanabis, i tako dalje. I zato stalno govorim ljudima, roditeljima, da dobro pogledaju ko su ličnosti koje su spremni da poslušaju. Ima tu raznih uticaja. Nekadašnji ministar, dr Tomica Milosavljević, dozvolio je da se u Zakon o zdravstvenoj zaštiti ubaci alternativna medicina. U prvim članovima tog zakona navodi se da je lekar dužan da leči samo na osnovu dokaza. A onda imate alternativnu medicinu gde se kaže da mogu da se koriste samo proverne alternativne metode. Nijedna alternativna metoda nije proverena naučno. Tako da je sada razvijen taj sistem šarlatanstva. To su velika lobiranja.

Da li mislite da će krivične prijave koje su podnete protiv 43 osobe biti dovoljan primer u budućnosti da se više niko ne upusti u takve kampanje?

Dr Stevanović: Kako da ne. Posle naše krivične prijave, od te 43 osobe, skoro tri četvrtine njih je zanemelo, nigde ih više nema. Dakle, sama prijava je imala efekta, a da su oni kažnjeni i da je to obelodanjeno, onda bi sigurno efekti bili mnogo veći i ubuduće bismo imali mehanizam kako da sprečimo neke nove bolesti koje se kontrolišu vakcinacijom.

Zašto roditelji treba da imaju poverenje u vakcinaciju?

Dr Stevanović: Pre svega, ako veruju tradicionalnoj medicini, treba da veruju i u vakcine, jer medicina je zasnovana na dokazima, a ne na špekulacijama. Dokazi su apsolutno na strani toga da su vakcine potpuno bezbedne, i da sprečavaju bolesti koje su smrtonosne. Poslednja studija iz Danske od pre par meseci, rađena na preko 80.000 ljudi, potvrdila je još jednom da nema nikakve veze između vakcina i teških komplikacija.

Dr Tomislav Stevanović je pedijatar sa dugogodišnjim iskustvom. Počeo je da radi 1979. godine u Dečijem dispanzeru u Zrenjaninu. Nakon toga, deset godina radio je na Odeljenju pedijatrije u zrenjaninskoj bolnici, četiri godine u porodilištu, da bi 2000. prešao u privatnu praksu otvorivši svoju ordinaciju. Mnoge porodice iz Zrenjanina i okoline danas imaju veliko poverenje u znanje i iskustvo dr Stevanovića.

Vakcinacija dece MMR vakcinom je obavezna prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti . Isti zakon predviđa novčanu kaznu u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara, u slučaju odbijanja imunizacije lica određenog uzrasta. MMR vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole, dobija se u periodu između 12. i 15. meseca, a revakcinacija sledi pred polazak u školu.

Tekst dr Stevanovića „Šašavi ljudi“, pročitajte OVDE