I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Dr Jašin Laletin: „Mentalna bolest nije zarazna i nije prenosiva, ali ravnodušnost okoline jeste“

Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar, obeležen je uz podatak da je u 2018. godini u okviru Odeljenja psihijatrije i pripadajućeg Odseka dnevne bolnice Zrenjanin obavljeno 13.712 pregleda. S obzirom na činjenicu da je tema ovogodišnjeg Dana mentalnog zdravlja „Zajedno u prevenciji samoubistva“, saopšten je i poražavajući podatak da su od navedenog broja čak 182 slučaja bila pokušaji suicida.

– U prvih 10 meseci ove godine imali smo 10.650 ambulantnih pregleda, a od toga 125 pokušaja samoubistva. Dakle, svaki 85 pacijent je imao pokušaj ili je čak izvršio samoubistvo. Najveći procenat pokušaja samoubistva imamo među mladom i među starijom populacijom. Najčešće su to mladi od 15 do 29 godina, a mnogo je i naših starijih sugrađana koji u trećoj dobi svog života, nažalost, zbog različitih situacija, ne vide više razlog za život, kaže na početku razgovora dr Vesela Jašin Laletin, šef Odseka dnevne bolnice Psihijatrije u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“.

Svesni činjenice da na porast mentalnih oboljenja, samim tim i suicida, poslednjih godina izuzetno utiču stres, loša materijalno-ekonomska situacija, a zatim i lični problemi poput gubitka posla i razvoda, doktorku Jašin Laletin pitali smo koliki je problem odliv stanovništva, odnosno iseljavanje sve većeg broja mladih i radno sposobnih lica.

I Taxi Zrenjanin

– Upravo je to jedan od okidača zbog kojeg stari ljudi dižu ruku na sebe. Poslednjih godina smo svedoci velike migracije stanovništva iz Zrenjanina. Dok oni mlađi odlaze, ostaje nam veliki broj starih i nemoćnih, bolesnih, dementnih osoba, koje zahtevaju negu od strane porodice. A ta nega ne postoji, više je nema. Stare osobe koje su fizički nemoćne, smeštene su u bolnicama ili češće u domovima. Ali osobe koje su teško pokretne ali svesne, postaju negde teške same sebi jer „ne trebaju nikome“. Nema više dece, komšija, prijatelja. U takvoj situaciji skloni su da dignu ruku na sebe misleći da će time što će okončati svoj život, olakšati situaciju svojoj porodici. To su teški trenuci u kojima se oni pitaju „za koga da živim“, “kome ja sada trebam“, „kome ću da padnem na teret“. Iz takvog uvida u sopstvenu nemoć, osobe su sklone da popiju sve lekove, da se samopovrede, nakon čega završe na odeljenju psihijatrije. Mi njima pružimo pomoć, ojačamo ih, ali se oni ponovo vraćaju praznim kućama, i to je ono što predstavlja teškoću, priča dr Jašin Laletin.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Kada je reč o najčešćim sredstvima i načinima, najčešće je to trovanje pesticidima, lekovima, alkoholom, kombinacijom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Najčešće izvršenje samoubistva je vešanjem i upotrebom vatrenog oružja. Jedna od preventivnih mera takvih situacija leži u tome da nam opasna sredstva i oružja ne budu dostupna.

Izraz „ubiću se!“ danas nije uopšte redak, naprotiv. Nismo ni svesni koliko je ova grozomorna fraza iza koje najčešće ne stoji nikakva samoubilačka pobuda, duboko uvrežena u našem društvu. Međutim, u onim situacijama kada se osoba povlači u sebe, izbegava društvo i opterećena raznim problemima najavljuje da „više ne želi da živi“ i „da ništa više nema smisla za nju“, i kada otvoreno preti da će se ubiti, dobijamo jasan signal da situacija nije naivna i da je neophodna reakcija.

– Na nivou Srbije postoji SOS telefon u okviru Psihijatrijske klinike „Laza Lazarević“ i ta linija je otvorena od 0-24. Broj 011/7777-000 bi trebalo svi da imamo. Tu rade stručna lica, psihijatri, psiholozi i svaki razgovor je jedna vrsta terapije. Čovek kome se u trenutku čini sve crno, strašno i nerešivo, ne vidi rešenje, a ono uvek postoji. On ne vidi, ne oseća, ali je tu ta okolina koja treba da ga povuče za rukav, da mu bude podrška. Niko ne treba da ga pita: „zašto se ti tako osećaš“ ili „tvoj problem nije ozbiljan“, nego mu treba pružiti razumevanje. Potrebno je da budete dobar slušalac, da slušate šta priča, kakav god da je problem u pitanju. A ako nema poverenje u vas, onda ga uputite na stručnu pomoć, odnosno psihijatra. Mi u Zrenjaninu imamo ambulantu u specijalističkoj poliklinici, prijemnu ambulantu za hitne slučajeve i na kraju tu je Dnevna bolnica. Naš je zadatak da tu osobu ojačamo, da joj vratimo poverenje u život. Na kraju krajeva – pomisao na samoubistvo je samo jedno stanje koje nakon terapije i lekova postaje prošlost. Taj momenat i krizni trenutak u kome se pomišlja na samoubistvo, nije trajan i doživotan, to je samo momenat očaja, kaže dr Vesela Jašin Laletin apelujući da ljudi ne okreću glavu:

– Naši sugrađani treba da znaju da mentalna bolest nije zarazna i nije prenosiva, ali ravnodušnost okoline jeste. Mi stručnjaci imamo razumevanja, načina i mogućnosti da pomognemo. Optimizam je nešto što svi u sebi treba da gradimo svakodnevno, i onda kada je ovakav, kišovit dan, treba da kažemo: sinuće sunce. Nedajmo da nam neke stvari na koje ne možemo da utičemo pokvare radni dan, elan i budućnost da budemo srećni i zadovoljni, jer jedino takvi možemo da budemo korisni i sebi i društvu. Da bismo bili srećni, treba da odbacimo reči „kad bih samo“ i zamenimo ih rečima „sledeći put“. To „sledeći put“ je nada, to „sledeći put“ je rešenje, poručila je doktorka.

Svaki pokušaj suicida završi se na Odeljenju psihijatrije. Ukoliko je pacijent vitalno ugrožen, biva prebačen na intenzivnu terapiju. Nakon toga dolazi na Odeljenje psihijatrije. Nakon terapije, pokušaj samoubistva, ako se pravilno leči, retko biva ponovljen. Međutim, ako familija pacijenta zbog sramote zataška i prikrije događaj praveći se da je sve u redu, nakon jednog pokušaja bude drugi, treći, pa često i izvršenje. Iz tog razloga pokušaj samoubistva tretira se kao hitno, urgentno stanje u psihijatriji koje zahteva ozbiljan pristup i tretman, ali i bolničko lečenje.

Odsek dnevne bolnice

Jedan od pacijenata Dnevne bolnice u Zrenjaninu podelio je svoje lično iskustvo.

– U ovoj bolnici sam treći ili četvrti put. Iz svog ličnog iskustva mogu reći da bolest duše nije bolest koja se vidi. Zato je i teška za lečenje. Postoji jedna predrasuda kod našeg naroda da dolazak na psihijatriju, pregled kod psihijatra, zanči da su ljudi „skrenuli“. Zato se mnogi i ne obraćaju, što je sasvim pogrešno. Ljudi koji su ovde zaposleni – od psihologa, psihijatra, psihoterapeuta, svim srcem se trude da pomognu svima kojima je pomoć potrebna. Meni su svaki boravak ovde, onda kada sam došao do trenutka da ne mogu sam da rešim problem a imao sam ih raznih vrsta, izuzetno olakšali. Odavde sam odlazio mnogo svežiji i lakše sam se nosio sa problemima koje sam imao. Problemi se nisu sami od sebe rešavali, morao sam ja da ih rešim, ali boraveći ovde, u Dnevnoj bolnici, uvek sam odlazio kući smiren i mnogo sam se bolje osećao. Suština je da vi sami želite da rešite problem, to je prvi uslov. A drugi je da ljudi koji su stručni i koji su školovani za to, prepoznaju sa vama taj problem i pomognu vam kako da ga najbolje rešite, rekao nam je naš sugrađanin.

Samoubistvo je problem koji se poslednjih godina često koristi kao senzacionalistički momenat u tabloidnim medijima. O samoubistvu izbegavamo da govorimo na ozbiljan način usmeren u pravcu svih vidova prevencije. Samoubistvo ne pogađa samo pojedinca, već celu porodicu. Statistike govore da se na svake četiri sekunde u svetu odvije pokušaj ili pak izvršenje samoubistva. Podatak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) govori da svake godine oko 800.000 ljudi izvrši samoubistvo, a da je taj broj na nivou pokušaja mnogo veći.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh