U Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ je trenutno hospitalizovano 12 lica sa korona virusom, a celokupna situacija u ovoj ustanovi uz kovid režim je, prema rečima v.d. direktora dr Igora Kitareskua, mnogo bolja nego što je bila pre godinu i po do dve.
– Danas, uz povećan broj zaposlenih, omogućeno je da bolnica uz kovid režim funkcioniše sasvim normalno i bez opterećenja. Sada specijalisti iz mnogih oblasti nisu opterećeni radom u kovidu, već oni svi rade u svojim oblastima, a posebni lekari su u kovidu, oni koji nisu specijalisti i njima rukovode i pacijente vode specijalisti iz interne medicine koji su za kovid ključni, kao i anesteziolozi za šok sobe, kaže dr Kitaresku.
Navodi da su u početku morali da šalju specijaliste svih oblasti u kovid, jer nisu imali dovoljan broj maldih lekara izvršilaca.
– Prijemom novih mladih lekara uspeli smo da to popunimo, organizujemo službe i danas pre svega kardiolozi, internisti i anesteziolozi vode kovid. Ostali lekari ulaze u kovid samo konsultativno kada je potrebno nešto iz njihove oblasti da se uradi, recimo iz oblasti hirurgije, ORL,… nisu kontinuirano i permanentno tu, jer ne dobijate više tim specijalistom od bilo kog drugog lekara koji radi pod patronatom kardiologa ili interniste koji vode smenu.
Dr Kitaresku ističe da je kovid bolnica u novosadskom naselju Mišeluk slično organizovana i da je zrenjaninska bolnica preuzela takav model rada.
– Mislimo da to jako dobro funkcioniše. Vremenom smo se menjali, kako je epidemija odmakla i videli šta je to što najbolje radi posao, a da pritom građanima, odnosno pacijentima omogućimo da sve druge službe što manje trpe.
U Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ u proteklih par dana broj hospitalizovanih lica sa korona virisom se kretao između 12 i 15 pacijenata, uglavnom, starijih od 70 godina.
– To su najteži bolesnici, sugrađani koji imaju, uglavnom, preko 70 godina i koji imaju više teških bolesti u osnovi (moždani i srčani udar). Te bolesti su one koje ih više ugrožavaju, pa vrlo često na tim pregledima otkrijemo i koronu, jer nemaju njene ključne simptome. Bez obzira na to, moraju biti u kovidu jer su pozitivni. Time izbegavamo mogućnost ugrožavanja drugih bolesnika, navodi naš sagovornik i dodaje da je veoma teško davati prognoze za dalji razvoj korone.
– Voleo bih da korona jednog trenutka nestane i da nemamo potrebu za tim odeljenjem uopšte, da se ono rasformira i da se svi bavimo specijalnostima za koje smo stručni, ali nažalost ono što se dešava kod nas, a pratim i situaciju u svetu, moje je mišljenje da će to da potraje još neko vreme u nekoliko talasa. Nadamo se da će ti talasi biti što manji i da neće biti ono što je bilo oko Nove godine ili pre toga u tih par većih talasa koji zaista iscrpljuju osoblje, ističe v.d. direktor Opšte bolnice u Zrenjaninu.
Dodaje da je situacija bila veoma teška, zahtevna i iscrpljujuća, ali da je organizacija na nivou cele zemlje bila dobra, bolja od mnogih drugih modela u Evropi.
– Kada imate preko sto bolesnika iste bolesti u bolnici to je neverovatna brojka. Do tada smo od nekih učestalih bolesti imali najviše hospitalizovanih 10 do 15 bolesnika, a desila se bolest koje je dovela preko 100 bolesnika koji moraju da budu hospitalizovani, a pritom imate još 250 ambulantnih pregleda gde rade tri ambulante, u nekim trenucima u isto vreme. Iskreno, mislim da bi mnoge zemlje u Evropi mogle da nam pozaviden na tome kako smo radili i rukovodili sa svime što je ova pandemija donela. Nisu se svi snašli i tako dobro organizovali kao medicinski sitem u našoj zemlji. Imam informacije za neke zemlje gde su nekada bolesnici sa koronom ležali sa bolesnicima koji nemaju koronu u istim sobama. Mi smo u svakom trenutku naše bolesnike koji nemaju koronu imali izolovane u odnosu na bolesnike koji je imaju, što nije mala stvar ako imamo na umu kapacitete i brojke ljudi u tim momentima.
Dr Kitaresku kaže da je način organizacije bio takav da se nikada ne ugrozi lice koje nema koronu. Navodi da je uvek postojala narandžasta zona gde je neko testiran i gde čeka PCR test, crvena zona gde su smešteni pozitivni bolesnici i zelene zone za redovno funkcionisanje zdravstvenog sistema.