U pet gradova Vojvodine među kojima je i Zrenjanin postavljene su aeropalinolške merne stanice za merenje polena u vazduhu u tzv. “klopkama” za polen. Osim Zrenjanina ove uređaje Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljsvo i zaštitu životne sredine postavio je još u Kikindi, Somboru, Vrbasu i Sremskoj Mitrovici. Trenutno su najintenzivniji poleni korova, među kojima se ističe ambrozija. Koji simptomi ukazuju da je neko alergičan na polen, kako se dijagnostifikuje ova bolest i na koji način je moguće imati kvalitetan život uprkos alergiji pitali smo doktorku Dubravku Medić, pneumoftiziologa Specijalne bolnice za plućne bolesti Zrenjanin.
Koliko je tačno ljudi u Zrenjaninu alergično na polen nije poznato, ali je činjenica da se iz godine u godinu broj alergičnih povećava.
“Tačan broj ljudi koji su alergični na polen se ne zna, ali 20 posto stanovništva ima neki vid alergije. Od toga je 10 posto alergično na polen. I od toga je više od 60 posto alergično na polen korova. Poslednjih godina taj broj je konstantno u porastu zbog aerozagađenja i velike količine alergena u vazduhu. Alergija može da se javi u bilo kom dobu života. Češće je u mlađem dobu, ali se javlja i u srednjim godinama i to baš zbog aerozagađenja i povećanja alergena u vazduhu”, počinje priču doktorka Dubravka Medić, pneumoftiziolog.
Da bi se utvrdila alergija na polen važno je obratiti se lekaru pri pojavi prvih simptnoma
Pri pojavi prvih simptoma veoma je bitno da se osoba obrati lekaru.
“Dosta dugo se to kod kuće leči nekim prirodnim metodama i lekovima. Veoma je važno da se pri pojavi prvih simtoma – kašlja, gušenja, curenja iz nosa jave lekaru, da se uradi dijagnostika i da dobiju adekvatnu terapiju. Jako je bitno da se to ne zapusti da ne dođe do daljih komplikacija. Najčešće se greši u tome što se ne uzima adekvatna terapija. Terapija mora da se uzima pri potvrđenoj bolesti. Nekoliko meseci unapred se uzimaju inhalacije ili kortikosteroidi. Zatim postoje antihistaminici i druga terapija koja treba da pripremi sluzokožu za dolazak alergena pogotovo kod pacijenata kod kojih smo potvrdili senzibilizaciju na određene alergene. I muškarci i žene podjednako su alergični na polen. Alergija se javlja i kod dece i kod odraslih i tu zaista nema razlike”, dodaje naša sagovornica.
“Za utvrđivanje alergije rade se alergotestovi. Na kožu se stavljaju male koncentracije alergena i gledaju se reakcije koje se javljaju. To je potpuno bezopasan test i tu nam se pokazuje alergija na standardne inhalacione alergene kao što su polen, prašina, životinjska dlaka… Ono što je u vazduhu”, objašnjava Medić.
Pored propisane terapije alergične osobe treba da se pridržavaju i opštih mera zaštite.
“Treba da se prati kalendar polinacije, da se u delu dana kada je koncentracija polena najviša u vazduhu boravi u kući, da se koriste klima uređaji, da se posteljina ne suši napolju, da se koriste zaštitne naočare, da se nose maske, ove koje se sada koriste i zbog kovida, kako bi se polen što manje inhalirao… Alergijski rinitis je najblaži vid reakcije. Nakon toga ide astma – to su teški asmatični napadi. Imamo i anafilaktički šok koji je najteža alergijska reakcija. To je životno ugrožavajuće stanje”, ističe naša sagovornica.
Alrgija ne može da se izleči, ali može da se stavi pod kontrolu
“Svaka osoba različito reaguje na alergene. Neko ima izraženiju reakciju na polen, neko blažu, pa tako imaju i različite simptome. Trenutno je aktuelan polen korova. Najveću pažnju treba obratiti na ambroziju. Pacijenti moraju da koriste redovno terapiju. U slučaju pogoršanja stanja treba da se jave lekaru. Mi pratimo pacijente i u slučaju pogoršanja stanja terapija se povećava i suprotno, ako se stanje poboljšava terapija se smanjuje. Na taj način se potpuno kontrolišu simptomi i ne dovode do težeg pogoršanja bolesti. Alergija ne može da se izleči, ali može da se stavi pod kontrolu. Da pacijent ima normalan kvalitet života, da ga to ne ometa u svakodnevnom radu. U suštini ta alergijska predispozicija je i genetska, ali se i godinama pojavljuje zbog uticaja spoljašnje sredine i promena u samom organizmu”, objašnjava Medić.
Kao i kod mnogih drugih bolesti i kod alergija je veoma važno da pacijenti vode zdrav život.
“Podizanje imuniteta i sprovođenja redovne higijene su izuzetno bitni. Takođe, psihosomatski faktor može da utiče na alergije, kao i na sve ostale bolesti. Potreban je normalan režim ishrane, sna, odmora, rada”, zaključuje na kraju razgovora doktorka Dubravka Medić.
Monitoring polena u vazduhu na teritoriji AP Vojvodine sprovodi Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno–matematički fakultet – Departman za biologiju i ekologiju, Laboratorija za palinologiju, sa podizvođačem Institutom BioSens iz Novog Sada. Rezultati merenja su javno dostupni na sajtu.
.gif)
.gif)
