I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Dr Đurin: Hipertenzija je tihi ubica – ovo su simptomi na koje treba reagovati

i love zrenjanin tv

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hipertenzije – 17. maja, načelnica Internog odeljenja Opšte bolnice “Djordje Joanović”, dala je odgovore na najčešće nedoumice o ovoj bolesti, s ciljem skretanja pažnje i informisanja građana o značaju otkrivanja bolesti na vreme.

Zašto se ceo svet bori protiv hipertenzije?

Povišen krvni pritisak (hipertenzija) je bolest sama za sebe, ali je i jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice i veliki faktor rizika za pojavu brojnih bolesti, među kojima su kardiovaskularne bolesti, infarkt miokarda, srčana slabost, nastanak šloga i periferne vaskularne bolesti.

Širom sveta je zabeležen porast broja osoba s hipertenzijom i predviđa se da će do 2025. godine taj broj iznositi neverovatnih 1,56 milijardi obolelih.

I-Taxi

Srbija se nalazi u grupi zemalja sa visokom učestalošću hipertenzije među odraslim stanovništvom. Skoro 50% odrasle populacije ima hipertenziju, a samo 50% obolelih znaju da je imaju, a od onih koji znaju da je imaju – tek 50% se leči.

Svetski dan borbe protiv hipertenzije ima za cilj da nizom manifestacija probudi svest građana o značaju redovnog merenja krvnog pritiska, kako bi se hipertenzija pravovremeno dijagnostikovala i lečila.

Šta je arterijska hipertenzija?

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije arterijska hipertenzija je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg.

Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina. Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, a najčešće su povišena oba pritiska.

Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu, hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema organa.

Šta utiče na krvni pritisak?

Na krvni pritisak mogu uticati mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega. Krvni pritisak povećava prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, neregulisani hronični stres.

Koji su simptomi hipertenzije?

Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipertenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi. Hipertenzija je vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju.

Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim pritiskom su zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca…

Možemo li da otkrijemo hipertenziju ?

Dijagnoza hipertenzije se postavlja relativno lako-merenjem krvnog pritiska. Merenje krvnog pritiska se vrši od strane medicinskih radnika u zdravstvenim ustanovama ili 24h ambulatornim monitoringom (Holter krvnog pritiska). Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju viši krvni pritisak kod lekara nego kod kuće.

Kako lečimo hipertenziju ?

Važno je što pre otkriti oboljenje i time sprečiti ili usporiti nastanak komplikacija. Povišeni krvni pritisak treba pravilnim lečenjem dovesti do normalnih vrednosti, i to održavati. U lečenju hipertnzije koristi se i više različitih grupa lekova: antagonisti kalcijuma, beta blokatori, ACE inhibitori, sartani, diuretici.

Šta svako može da uradi za sebe?

  • Održavati normalnu telesnu težinu – gubitak telesne težine, zajedno sa smanjenim unosom soli, snižava krvni pritisak. Visoki krvni pritisak i gojaznost odgovorni su za pojavu polovine svih bolesti srca i faktor je rizika broj jedan za pojavu moždanog udara.
  • Voditi računa o svojoj ishrani – jesti voće i povrće svakog dana – minimum 600g dnevno jer mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20% svih bolesti srca.
  • Koristiti manje soli (do 3 grama dnevno).
  • Biti fizički aktivan – i 30 minuta fizičke aktivnosti (brza šetnja) može pomoći u sprečavanju infarkta i šloga. Koristiti stepenice umesto lifta, ići u šetnju za vreme pauze, izaći iz autobusa nekoliko stanica ranije, a ostatak puta prepešačiti, voziti bicikl.
  • Reći NE duvanu i alkoholu, ograničiti unos kafe – rizik od bolesti srca i moždanog udara će se smanjiti u roku od godinu dana i vratiće se na normalan nivo tokom vremena.

Hipertenzija je tihi ubica. Moramo se informisati, otkriti je na vreme i doživotno lečiti. Neka zdrav način života bude naš životni stil da bismo bili zdravi i vitalni, poručila je dr Sanja Đurin, internista-kardiolog, načelnik Internog odeljenja.

Dr Sanja Đurin

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh