Dr Dejan Bakić, maksilofacijalni hirurg: Nije teško proveriti ko sme da se bavi estetskom medicinom

Iako su se još početkom godine na društvenoj mreži Twitter prvi put pojavile aluzije o tome da u Beogradu jedno lice protivzakonito i nestručno izvodi estetske korekcije i operacije, slučaj “Dr Sauvage” je široj javnosti postao poznat tek u aprilu. Nedugo nakon što su društvene mreže i medije preplavile fotografije nestručno izvedenih intervencija i svedočenja oštećenih pacijenata, 24. maja je uhapšen S.K. (23) pod sumnjom da je izvršio krivično delo neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, što se u narodu smatra nadrilekarstvom.

Preventivna reakcija društva, struke i države je i ovaj put izostala jer nagla ekspanzija klinika i lekara kao odgovor na sve veću potrebu za estetskim korekcijama očito nije bila dovoljna da izazove pretpostavke ili sumnje da bi se takva situacija mogla i zloupotrebiti.

Kako smo došli do toga da se danas bavimo posledicama odnosno dokazima da su pojedina lica u Srbiji nezakonitim i nestručnim radom dovela u pitanje tuđe zdravlje i život, pitali smo maksilofacijalnog hirurga dr Dejana Bakića.

– Situacija u kojoj smo se našli nastala je kao kombinacija više faktora. Na jednoj strani imamo one koji su kao primarni motiv imali novac i potrebu za što lakšom zaradom, a na drugoj veliku zdravstvenu neprosvećenost. Nikada nismo imali ovako apsurdnu situaciju u kojoj se brojni sadržaji objavljuju na društvenim mrežama i u medijima kojima se slepo veruje. Pored toliko informacija koje su putem interneta svakome od nas dostupne više nego ikad ranije, stičemo utisak da se danas manje zna i da se ljudi u manjoj meri informišu i edukuju. Prema svemu se razvija jedan površan, ‘instant’ odnos, pa nažalost i prema zdravlju. Potpuna zaluđenost društvenim mrežama u kombinaciji sa nedovoljnom zdravstvenom prosvećenošću odličan su teren za one koji su bombastičnim reklamama, sloganima i efektnim fotografijama uspeli da prodaju i svoju ’stručnost’, kaže dr Bakić.

Kažete da je kod onih koji su optuženi da su se bez kvalifikacija i nestručno bavili estetskom medicinom verovatno postojao motiv za brzom i velikom zaradom, a da li je cena intervencija faktor koji je opredeljivao pacijente da se obrate baš tim lekarima ili su pak ključni bili dobra reklama i preporuka?

– Najinteresantnije je to što kod tih osoba koje nisu obučene za estetsku medicinu, intervencije nisu nimalo jeftinije. Cena nije njihov adut za privlačenje klijenata. Osobe koje se bave nadrilekarstvom dobro znaju da ne mogu da privuku ljude time što će sniziti cenu jer će na taj način izazvati sumnju. Upravo u tome i leži jedna od zamki, jer nakon što klijent biva privučen fotografijama radova i preporukama, cena koja je u opsegu u kojem rade i ostali lekari i klinike, može samo da pruži dodatnu sigurnost.

Šta treba da znamo i da pitamo kao pacijenti da bismo bili sigurni u stručnost i obučenost onog ko izvodi estetske korekcije i operacije?

– Sve osim uvida u Registar Lekarske Komore Srbije koji sadrži spisak svih lekara u Srbiji i podatak o stepenu njihove obučenosti odnosno specijalizacije, gotovo da može da se krivotvori. To je spisak lekara koji imaju licencu za rad. Registar se redovno ažurira te su podaci koji su dostupni javnosti uvek aktuelni.

Da bi se neko bavio estetskom medicinom trebalo bi bar da ima završen medicinski fakultet, bilo da je u pitanju opšti ili stomatološki smer. To je zapravo osnova i tek nakon određenog staža lekar opšte medicine ili stomatologije može da krene dalje na obuku koja će mu omogućiti da vrši estetske korekcije. Dakle, sam završetak fakulteta nije dovoljan.

Diploma ne može da bude potvrda da je neko obučen, što smo i videli u slučaju uhapšenog S.K. koji je u svojoj ordinaciji imao niz lažnih diploma. Preporuke takođe nisu merilo, jer se pokazalo da su ih i nadrilekari uredno imali.

Dr Dejan Bakić je studirao šest godina na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu (opšti smer), a zatim i tri godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu (stomatološki smer). Nakon toga je završio specijalizaciju iz oblasti maksilofacijalne hirurgije u trajanju od pet godina. I pored toga nije bio kvalifikovan za izvođenje određenih usluga iz oblasti estetske medicine zbog čega se na ovlašćenim klinikama dodatno obučavao i doškolovavao. Lekarsku licencu obnavlja kroz kontinuiranu stručnu edukaciju.

Koliko je ova situacija napravila problem svima vama koji ste se školovali, stekli titulu lekara i radite u okvirima zakona i struke?

– Otkrivanje nekoliko slučaja nadrilekarstva može značajno da utiče na poverenje u struku, da izazove sumnjičavost i tamo gde za to nema osnova. Jer, ne treba zaboraviti mlade lekare koji tek sada izlaze na tržište i pokušavaju da uđu u konkurenciju povoljnijim cenama, što je njihovo apsolutno pravo. Oni mogu izazvati sumnju i cenom, ali i činjenicom da su mladi. Imamo uhapšenog nadrilekara čije godine nisu izazivale sumnju, a sada bi to mogao biti faktor na koji će klijenti obraćati pažnju. Stoga je potrebno da se i državne i esnafske organizacije potrude da zaštite one koji su obučeni od onih koji to nisu, jer će u suprotnom svako sumnjati u svakoga.

Kakva oštećenja mogu da nastanu pri estetskim intervencijama koje rade osobe koje nisu stručne i obučene?

– Pre svega trajno naruženje ako govorimo o estetskom izgledu a često i trajno ošetećenje u smislu funkcije. Posledice mogu da budu nesagledive. Ukoliko je oštećenje veliko, određeni stepen ožiljka odnosno naruženja, mora da ostane. Neke stvari je nemoguće vratiti u prvobitno stanje. Kod operacija nosa u kojima klijentkinje traže drastičnu promenu u izgledu i postizanje popularnog „barbi“ nosa, može se trajno poremetiti funkcija disanja. Nos nema samo ulogu disanja već i mirisnu funkciju, ali i funkciju vlaženja i grejanja vazduha koji prolazi kroz njega. Međutim, veliki broj osoba je spreman da žrtvuje funkciju zarad izgleda i slave. Pored fizičkih, postoje i psihičke traume koje će se u određenom stepenu odraziti na pacijenta i možda do kraja života ostaviti trag. Psihičke traume najčešće utiču na socijalni odnos, to jest socijalnu distancu koju će ta osoba gubitkom samopouzdanja kasnije zauzeti.

Koliko su lekari spremni da isprave nečiju grešku ili nestručno obavljenu intervenciju koja je ostavila naruženje?

– Niko ne voli da ispravlja tuđe greške tog tipa. Ali, s druge strane, diploma nam nalaže da moramo svakome da pomognemo u okviru sopstvenih mogućnosti. Ako se neko opredelio za posao lekara i položio Hipokratovu zakletvu, dužan je da pruži pomoć svakome, ma šta mislio o toj osobi i kakvu god predrasudu imao zbog toga što je osoba prethodno pristala da ide na tako rizične zahvate. Druga je stvar to kakve su nam mogućnosti da popravimo stanje posle velikih grešaka i propusta. To su uglavnom trajna oštećenja kod kojih možemo govoriti samo o korekciji onoga što je upropašćeno, a nikako o vraćanju u prvobitno stanje.

Na kraju, koji su najčešći odgovori koje dobijate od pacijenata – da li se za estetske korekcije i operacije odlučuju da bi se dopali sebi ili drugima?

– Što se tiče mog ličnog iskustva i mojih pacijentkinja, za sada je najveći procenat onih koje žele da se dopadnu sebi. Moguće je i da osobe koje više žele da se dopadnu drugima biraju drugi tip lekara kakav je uhapšeni S.K. Neko ko se na taj način eksponira i reklamira, vrlo verovatno i privlači takvu vrstu klijenata, dok neko ko radi sa manje publiciteta sigurno i privlači osobe koje ne žele da se ističu, već da se, jednostavno, dopadnu same sebi.