Zrenjanin je u prvom piku prvog talasa epidemije bio grad u Vojvodini sa najmanjim brojem pacijenata zaraženih korona virusom. Danas, u periodu koji se naziva trećim pikom, naš grad je drugi u Vojvodini po neslavnim brojkama. Kovid bolnica odnosno Specijalna bolnica za plućne bolesti „Dr Vasa Savić“ u Petefijevoj ulici, svakodnevno se puni novim pacijentima. U razgovoru sa zamenikom direktora i jednim od deset specijalista ove bolnice, dr Branislavom Martinovim, saznali smo između ostalog kako izgleda rad u takozvanoj crvenoj zoni bolnice, kako izgledaju pluća obolelih od virusa Covid19 i na koji način maska za lice štiti zdrave ljude. Jedna od rečenica koju bismo mi, Zrenjaninci, trebalo da upamtimo nakon ovog intervjua jeste da Plućna bolnica mimo postojećih 77 postelja nema više prostora da se širi. To shvatanje da sve ima svoj kraj pa i kapaciteti za lečenje u jednoj dugoj i iscrpljujućoj godini, vrlo je poželjno imati.
– Kovid bolnica u Zrenjaninu se polako puni. Svakog dana primimo po nekoliko kovid-pozitivnih pacijenata koji, nažalost, imaju teži oblik bolesti, odnosno zapaljenje pluća. Najčešće su to obostrana zapaljenja pluća koja zahtevaju složenu terapiju i nadzor iz sata u sat da bi predupredili sve moguće komplikacije, kaže na početku razgovora dr Branislav Martinov, specijalista pneumoftiziolog – onkolog.
Broj postelja u kovid bolnici je 77, od čega 25 ima mogućnost za terapiju kiseonikom. Iako Plućna bolnica ima i sopstvene respiratore, od početka epidemije najteži pacijenti su iz Zrenjanina upućivani na Kliniku za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine. Ukoliko epidemija „eksplodira“ i Novi Sad neće biti mesto sa bezgraničnim brojem postelja i respiratora. Tada ćemo morati da se oslonimo na sve raspoložive kapacitete u gradu.
Od onih koji su preležali infekciju korona virusom možemo čuti da su imali niz simptoma sličnih sezonskom gripu. Da li se klinička slika, analize i nalazi obolelih od korone razlikuju od pacijenata zaraženih sezonskim gripom?
Dr Branislav Martinov: Što se tiče simptoma jako je teško prepoznati da li je u pitanju infekcija sezonskim gripom ili korona virusom, gotovo je nemoguće. Međutim, primetili smo na osnovu radiografskog nalaza da se kod infekcije korona virusom kao komplikacija gotovo uvek javlja obostrano zapaljenja pluća. Rendgen-filmovi prikazuju vrlo karakterističan izgled pluća kovid-pacijenata i nakon tog nalaza mi smo sigurni u ono što je pokazao PCR test. Moram da kažem da imamo jednu posebnu grupu pacijenata sa zapaljenjem pluća kojima je PCR test negativan, ali po nekim kliničkim, laboratorijskim, radiografskim i epidemiološkim podacima koji se odnose na oboljenja porodice ili okoline, postoji verovatnoća da su ipak inficirani korona virusom. Tog trenutka mi ćemo ih lečiti na vrlo sličan način, kao da imamo kovid slučaj. To smo naučili od lekara specijalista iz Kine, da se sva zapaljenja unutar kovid epidemije smatraju kovid infekcijama, dok se ne dokaže suprotno. Ali, uprkos tome, mi se strogo držimo principa da te pacijente koji su negativni a samo sumnjamo da su pozitivni, ipak lečimo odvojeno u posebnom izolacionom bloku, ne dozvoljavajući da se mešaju sa onima kojima je PCR pozitivan. Znate i sami da se dešava da se neke osobe i dva-tri puta testiraju i da se tek nakon tih par testiranja pokaže pozitivnost. Već smo imali takve slučajeve, zato smo oprezni.
Kako lečite pacijente koji su pozitivni na korona virus i imaju zapaljenje pluća?
Dr Branislav Martinov: U početku primenjujemo takozvanu konzervativnu terapiju. Koristimo antibiotike, vitaminsku terapiju, antikoagulacionu terapiju jer korona virus često izaziva oštećenje krvnih sudova. Stvaraju se mikrotrombovi i mi pokušavamo to da sprečimo. Iz sata u sat kontrolišemo nivo kiseonika u krvi. U slučaju da dođe do pada vrednosti kiseonika ispod dozvoljenih granica, započinjemo kiseoničnu terapiju. Kiseonik se, shodno stanju pacijenta, može dati u različitim koncentracijama, ali ukoliko se efekat ne postiže, pacijenta moramo da priključimo na aparat odnosno neinvazivnu mehaničku ventilaciju pluća (NIV). Mehanička ventilacija se sprovodi preko maske koja dobro prijanja uz lice i preko nje se u pluća ubacuje određena količina vazduha sa visokom koncentracijom kiseonika. U slučaju da ne dođe do poboljšanja, sledeći korak je respirator, odnosno, zasad još imamo mogućnost da šaljemo pacijente u tercijarne ustanove ili eventualno u Opštu bolnicu „Đorđe Joanović“. Treba reći da o transportu teško obolelog pacijenta uvek odlučuju pulmolog, anesteziolog, često i kardiolog, koji donose procenu da li pacijent može da izdrži transport i koliko je to za njega problematično.
Lekari, medicinsko i nemedicinsko osoblje u celoj Srbiji već su preopterećeni jer ova situacija dugo traje. Kakva je situacija u Plućnoj bolnici?
Dr Branislav Martinov: Ovo je i za nas nešto novo. Postojala je jedna vrsta optimizma da će ovo biti sezonskog karaktera, odnosno da će korona kao i sezonski grip možda do maja ili juna nestati, međutim, to se nije desilo. Svedoci smo toga da smo baš u toplom periodu, julu i avgustu, imali teške situacije. Praveći neka poređenja sa ‘rođacima’ korona virusa, takozvanim SARS-om i MERS-om koji su izuzetno smrtonosni jer od ukupnog broja zaraženih premine oko 30 pa i do 40%, nadali smo se da će se i korona virus slično ponašati, ali nije. To je već bilo iznenađenje i za epidemiologe. U pravu ste, ovo predugo traje, a i zdravstveni radnici su ipak ljudi. Jednostavno, ako njih izgubimo, ko će lečiti stanovništvo. Od kada smo postali kovid bolnica imali smo blizu 240 pacijenata. Teško je objasniti stanovništvu šta preživljavaju pacijenti koji su u crvenoj zoni i bore se za život. Isto tako je teško objasniti i kako je lekarima koji su i po osam sati u skafanderu sa duplim maskama preko lica. Kada se obuče skafander, on se ne skida satima. Iako smo zaista dobro opremljeni i ne manjka ništa od opreme, svaki ulazak u crvenu zonu košta. Opremu moraju imati i medicinski tehničari, laboranti, rendgen tehničari, osoblje koje donosi hranu pacijentima, osoblje koje održava higijenu. Da me niko ne shvati pogrešno, sve je to u ovom trenutku minorna stvar, najvažnije je zdravlje. Nama je najteže kad vidimo da terapija ne daje rezultate, kada izgubimo pacijenta. Verujte mi da ne preterujem. To su najbolniji prizori. Zato bih voleo da se građani više čuvaju, sebe i jedni druge, da poslušaju naše apele. Možda je neko zdrav i samo će prenositi virus, ali možda onaj preko puta njega ima kobnu bolest u sebi koju će virus aktivirati. Mnogo toga je do ljudske volje i discipline. Plućna bolnica ima svoje kapacitete ali oni nisu beskonačni, ni u ljudstvu ni u broju kreveta. Mi jednostavno ne želimo da pređemo te brojke da ne možemo ljudima da pružimo pomoć. Želimo da svako ima pravo na lečenje, na kompletnu i dobru terapiju.
Koliko su efikasne zaštitne maske? Ima onih koji odbijaju njihovo nošenje, pa ne bi bilo zgoreg pojasniti.
Dr Branislav Martinov: Maske su jako važne. Ukoliko sam ja pozitivan a Vi ste negativni a nemamo ni Vi ni ja masku – Vi ćete skoro 100% dobiti korona virus. Ako Vi imate masku i zdravi ste a ja nemam masku i zaražen sam, rizik da se Vi zarazite smanjuje se sa 100% na 30%. Ako i Vi i ja nosimo maske, taj stepen zaražavanja je ispod 1%. Znači rizik za zaražavanje, ako se svi pridržavamo mera, smanjuje se i 100 puta.
Kada je osoba koja ima korona virus najzaraznija?
Dr Branislav Martinov: Najzaraznija je dva dana pre početka (ispoljavanja) bolesti i dva dana posle toga. To je period u kome zaraženi izbacuje najviše klica i opravdana je bojazan upravo za ta dva dana pre ispoljavanja bolesti, kada nema simptoma a zaražena osoba prenosi virus drugima i tako može da zarazi puno osoba.
Zašto se Vojvodina smatra rizičnijom regijom od ostalih?
Dr Branislav Martinov: U Srbiji živi starije stanovništvo – mi smo među najstarijim nacijama u svetu. Vojvodina je još jedna klasa iznad toga. A stariji su izuzetno rizična grupa. Druga stvar je učestalost šećerne bolesti, to je zaista veliki problem u ovoj epidemiji. Tako da mi u samom startu nažalost očekujemo veću smrtnost, pre svega kod starijih ljudi koji imaju komplikacije poput srčanih bolesti, dijabetes. To su osobe koje imaju „potrošene“ krvne sudove i napad korone na organizam po pravilu dodatno pogoršava stanje i uvodi pacijenta u opasnost. Imali smo i niz slučajeva u kojima su pacijenti bili naizgled zdravi. Ali, korona je otkrivala ono što je bilo pritajeno. Otkrivamo šećernu bolest i pritisak, srčana oboljenja, oštećenja bubrega, jetre. Ko zna koliko dugo su ta oboljenja prisutna a evo sada ih kod nekih pacijenata otkrivamo. To su mahom oni koji ne kontrolišu redovno svoje zdravstveno stanje. Korona otkriva slabosti društva, ali pokazalo se i pojedinaca.
Pored dijabetesa i srčanih oboljenja, koje plućne bolesti su faktor rizika?
Dr Branislav Martinov: Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) koja liči na astmu je jako veliki faktor rizika. Karcinom pluća takođe jeste rizik, ali daleko ispod onoga što nosi HOBP. Kod te bolesti dolazi do gubitka plemenitog plućnog tkiva i jednostavno, kako godine idu, sve ga manje ima, odnosno nema tog supstrata koji će izneti bolest i teško zapaljenje. Znači, već u samom startu postoji oštećenje plućnog parenhima. Postoji neka računica da je smrtnost kod HOBP-a veća i do pet puta nego kod ostalih plućnih bolesti. Karcinom pluća iscrpljuje organizam ali nije toliko u zoni rizika. Oni koji imaju plućnu bolest u većem su riziku za komplikacije od ostalih i njih moramo posebno čuvati. Zato smo i preduzeli određene mere u Plućnoj bolnici. Kada pacijenti dolaze u bolnicu, nema mešanja sa drugim pacijentima. Tek kada jedan pacijent izađe, tada drugi sme da uđe u ambulantu. Ne smeju da se nađu zajedno u čekaonici, ili ako je velika gužva, rastojanje između njih mora da bude veliko. Takođe, ako neko koristi aparat za dijagnostiku, za narednog pacijenta taj aparat mora da bude apsolutno sterilan. Ne sme da dođe do zaražavanja.
Koliko je pacijenata u Zrenjaninu koji su zaraženi kovidom ranije imali neke plućne komplikacije?
Dr Branislav Martinov: Otprilike 15-20% od ukupnog broja.
Gde se leče pacijenti koji imaju hronične plućne bolesti, tumore pluća?
Dr Branislav Martinov: U Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ imamo odeljenje pulmologije na kome primamo pacijente sa karcinomima, astmom, bronhitisom i ostalim plućnim oboljenjima. Radimo konsultacije i tamo gde nas pozovu – na kardiologiji, hirurgiji, infektivnom odeljenju. Za one pacijente kojima izabrani lekar indikuje pregled kod lekara specijaliste – pulmologa, otvorili smo posebnu ambulantu u Plućnoj bolnici, u takozvanoj zelenoj zoni. Posete pacijentima nisu dozvoljene do daljeg.
Kakva je saradnja sa ostalim zdravstvenim ustanovama u Zrenjaninu koje su takođe uključene u dijagnostiku i lečenje kovid pacijenata?
Dr Branislav Martinov: Plućna bolnica jeste važan segment borbe protiv korone u našem okrugu ali tu su i druge institucije koje čine sistem. Kovid ambulanta na Zelenom Polju odlično funkcioniše, Zavod za javno zdravlje, infektolozi opšte zrenjaninske bolnice koji su već mesecima na prvoj liniji udara – svi su oni važni. I naravno, naša nadležna ustanova – Klinika za infektivne bolesti u Novom Sadu. Imamo i dobru saradnju sa našim anesteziolozima. To je jedan mozaik specijalnosti i ljudi koji se bore protiv korone. Mi smo tu, specijalisti za plućne bolesti, najizloženiji, ali bilo bi strašno nezahvalno da se ne pomenu svi ostali koji mesecima neprekidno rade.
Šta bi bilo rešenje za situaciju u kojoj se nalazimo?
Dr Branislav Martinov: Ja sam duboko ubeđen da će samo jedna dobra, efikasna i sigurna vakcina moći da nam pomogne.
.gif)
.gif)
