"Domaći" kinezi i second hand

Jedan turista koji je nedavno boravio u našem gradu, prokomentarisao je „kako smo mi, Zrenjaninci, dobro odeveni i kako se vidi da držimo do sebe“. Verovatno se nije pozabavio načinom kojim dolazimo do „dobrog odevanja“, a kamoli pomislio na second hand šopove, kineske robne kuće, Limundo, Kupindo, zrenjaninska pijaca…I tu robu kupuju svi, ne samo oni koji imaju manje novca nego i imućniji građani, jer se očigledno vrednom potragom mogu naći i kvalitetni komadi odeće.

Nedavno je jedna naša sugrađanka, dobrostojećeg imovinskog statusa, iskreno rekla da se „kompletno oblači u second hand prodavnicama“. Ne treba biti hrabar i priznati to, a većina baš to radi, nego realan u svojim potrebama. Veliki broj Zrenjaninaca redovno licitira odeću i obuću na online shopu Limundo jer se tu mnogo toga interesantnog može pronaći, a neki su se toliko izveštili i napravili pametan biznis. Biznis se pravi i tako što se obilaze buvljaci i pronalazi se roba koja je markirana ali polovna i koja se ubacuje u sistem licitacije upravo na online shopovima. Ima i onih koji s vremena na vreme odlaze u susednu Mađarsku gde je “ druga ruka “ mnogo jeftinija nego kod nas i odande donose robu kako za sebe tako i za prodaju “ po kućama „. I to je jedan od interesantnog i korisnog primera dopune kućnog budžeta.

„Domaći“ Kinezi

Ni roba u kineskim buticima više nije jeftina kao pre desetak godina kada smo od jedne plate mogli da kupimo garderobu za celu jednu sezonu. Iako su primetno povećali cene(a kvalitet zadržali), Kinezi i dalje važe za “ lidere “ u prodaji obuće i odeće(ponekad za jedno nošenje). Zanimljiva je i situacija da se u jednom od kineskih butika u naselju Bagljaš, među robom „made in China“ prodaje i roba iz Pančeva. Dakle, otišli smo stepenik više…

Ima i ko ima

Ne oblače se, međutim, svi baš u „sekendicama“. Da situacija baš i nije toliko crna za jedan broj sugrađana, saznajemo u par “ ekskluzivnijih “ butika u centru grada gde kažu da bez obzira na trenutnu situaciju ima i onih koji su spremni i mogu da izdvoje novac za kvalitetnu robu i skupe modele. To su uglavnom stalne mušterije.

Situacija je u svakom slučaju jasna – neki su primorani da nose polovnu odeću dok drugi imaju averziju prema već nošenim stvarima i smatraju da je to otpad koji sa zapada stiže kod nas i koji je uništio domaću tekstilnu proizvodnju. Kako god, ovim gradom šetaju na oko dobro odeveni ljudi a na koji način stižu do takvog stajlinga- njihova je tajna!