Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležen je u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve kao i mnogim porodicama.
Prema narodnim običajima, Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve i jedna je od najčešćih slava Srba, a slave je i gotovo svi Romi.
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta i ima bezbroj prelepih običaja koji se prepričavaju iz generacije u generaciju, nažalost sve manje se i vide. – U dečačkim danima živeo sam u Banatskoj Dubici i sećam se mnoštva običaja vezanih za stoku kao i onih koji su se pridržavali uglavnom devojke i momci. Uoči Đurđevdana su se muzle ovce, a količina mleka značila je i kakva će domaćinu biti godina. Nakon toga usledilo bi druženje i gozba – kaže Tomislav Đurin koji Đurđevdan obeležava kao i njegovi preci čiji rodoslov seže skoro 4 veka unazad.
Đurđevdan je česta slava u Srba, obeležava se u krugu porodice ali starinski običaji sve su ređi
– U vreme moje mladosti devojke su na Đurđevdan plele vence od cveća da bi ih stavljale na glavu, a momci su ih zadirkivali. Kasnije se igralo i družilo uz gajde, jer orkestara kao što je to danas, nije bilo. U današnje vreme ove običaje, barem u gradu, teško je videti u praksi, a ja kao neko ko 45 godina radi u KUD „Veseli Banaćani“ trudio sam se da makar kroz takvu aktivnost očuvamo i običaje, nošnje, igre i instrumente – kaže Đurin. U našoj arhivi sačuvana je i ova video priča.
.gif)
.gif)
