Divan gest četrnaestogodišnjaka: Marko Varga donirao kosu deci oboleloj od raka

Nije neobično da devojčice, devojke, žene nakon odluke da kosu skrate istu doniraju u humanitarne svrhe. Najčešće za izradu perike za decu obolelu od raka. Međutim, iznenađujuće je kada se pojavi dečak koji je spreman isto to da uradi. Četrnaestogodišnji Zrenjaninac Marko Varga svojom odlukom da kosu donira deci oboleloj od raka zatekao je čak i svoje roditelje.  

Poslednjih 4-4,5 godine Marko Varga je puštao kosu, jer mu se, kaže, sviđalo da ima dugu kosu. A onda je odlučio da se ošiša i da kosu donira u humanitarne svrhe.

„Šišao sam se malo pre 2-3 meseca i to zato što pre toga nisam mnogo održavao kosu, iako sam je puštao godinama. Uvek sam voleo dugu kosu. Kada sam se sada ošišao došao sam na ideju da doniram nekome kosu. Roditelji su hteli da rep zadržimo za uspomenu, ali ja sam od starta bio za to da kosu doniram. Od četvrtog razreda osnovne škole želim da budem doktor ili da radim nešto u medicini. Sada završavam osmi razred i želim da upišem medicinsku školu, smer medicinski tehničar. Od malena želim da doniram krv ili bilo šta što bi nekome moglo da pomogne. To je za mene nešto najlepše što čovek može da uradi. Da nekom pomogne“, počinje priču četrnaestogodišnji Marko Varga.

„Znam ljude koji su donirali krv deci i na taj način im spasili život. Kada sam išao kod lekara, u dispanzeru sam viđao plakate za dobrovoljno davanje krvi. Čitao sam da svake sekunde krv može da se donira i da nekome spasi život. Kada sam rešio da se ošišam došao sam, kažem, na ideju da vidim da li negde može da se donira kosa i znao sam da bi to jako zančilo deci oboleloj od raka“, dodaje naš mladi sagovornik.

Marko želi da ponovo pušta kosu, kako bi je opet donirao

Marko kaže da se neće zaustaviti na ovoj jednoj donaciji kose.

„Rep koji sam odsekao bio je dužine između 20 i 25 centimetara. Ja sam veoma srećan što sam kosu donirao. Odlučio sam da opet puštam kosu, ali da je više održavam, jer hoću da je ponovo doniram nekom detetu koje je obolelo od raka. Svima bih poručio da ako imaju mogućnost nekome i pomognu. Čak i ako ne žele da budu lekari. Neko će sigurno biti srećan ako mu spasite život ili učinite nešto što može da mu pomogne. Drugari još ne znaju ništa o mojoj odluci, jer sam se ošišao tokom vikenda. Kada budu saznali verujem da će biti ponosni i srećni“, objašnjava Marko.

Roditelji iznenađeni odlukom sina da kosu donira deci oboleloj od raka

Markova mama Tanja kaže da su i ona i Markov otac bili iznenađeni sinovljevom odlukom.

„Uopšte nismo imali uticaj na njega da donira kosu. Mi o tome nikada nismo ni razgovarali. Ja sam bila iznenađena kada je Marko rekao da kosu koju je ošišao želi da donira deci oboleloj od karcinoma. Ne znam odakle mu takva ideja. Zaista ne znam. Marko je imao dugu nekoliko godina. Iskreno, meni se nije dopadalo to što nosi dugu kosu. Često sam insistirala da se ošiša, međutim, on to nije želeo. Nedavno je sa ocem otišao, ja to nisam ni znala, i ošišao se. Zašto se ošišao ni to ne znam. Suprug mi je rekao da je u toku noći ustao, probudio ga i rekao da hoće da ide da se ošiša. On ga je odveo na šišanje i doneli su kući taj rep. Markov otac je predložio da to čuvamo kao uspomenu, ali je Marko rekao da želi kosu da donira“, objašnjava Tanja Varga, Markova mama.

„Ova odluka moga sina je po meni, pre svega, humana. Ja sam preponosna majka. Da dete koje ima 14 godina uradi tako nešto bez ičijeg nagovora, samostalno. Posavetovala bih decu da sa namerom puštaju kosu kako bi kroz neko vreme neko dete usrećili“, dodaje naša sagovornica.

Kako je izgledala procedura doniranja kose objašnjava Markova mama

Pošto o proceduri donacije kose nisu ništa znali usledilo je traženje informacija na internetnu.

„Kada je Marko rekao da želi da donira kosu ja zaista nisam znala kome da se obratim, koga da zovem. Na internetu smo tražili da li postoji neka organizacija za doniranje kose. Zvali smo razne frizerske salone. U jednom frizerskom salonu iz Loznice, koji sam kontaktirala preko fejsbuka, su mi rekli da kontaktiram dve neke organizacija. Mi smo kontaktirali organizaciju Uvek sa decom. Tu mi se javila jedna žena i kada sam joj objasnila o čemu se radi, rekla mi je da sam na pravoj adresi“, kaže Tanja.

„Reči koje mi je ona uputila su bile zaista dirljive. Rekla mi je da sam rodila humano dete. Da je neverovatno da je kosu donirao dečak, jer se to jako retko dešava. Devojčice doniraju češće kosu. Rekla mi je i da ćemo biti obavešteni kada bude napravljena perika od kose koju je Marko donirao i da će nam biti prosleđena fotografija deteta koje će dobiti tu periku. Ja sam, ponavljam, preponosna. Mi smo kosu poslali poštom. Iz organizacije su nam se zahvalili preko fejsbuka i sada čekamo da nam se jave kad sve bude gotovo“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.