Dijabetes je masovna nezarazna bolest koja od 2006. godine ima karakter epidemije. Oko 8 posto svetske populacije je registrovano sa ovom boloešću, ali se pretpostavlja da je obolelih značajno više. Preko 12 posto. Statistika je slična i u našoj zemlji, pa i u Zrenjaninu. O tome šta su uzroci dijabetesa, ko je u riziku da oboli, kako se leči ova bolest i da li se broj dijabetičara u našem gradu povećava razgovarali smo sa doktorkom Biljanom Sekulić Reljin, načelnicom Službe opšte medicine i lekarem Savetovališta za dijabet.
Koliko ljudi u Zrenjaninju ima dijabetes?
Biljana Sekulić Reljin: Dijabetes je masovna nezarazna bolest. To je prva nezarazna bolest od 2006. godine koja je proglašena sa epidemijskim karakterom. Ovo je vrlo bitno istaći, jer joj se na tome i daje značaj i vidi se kolike su njene mere širenja u svetu. Smatra se da je oko 8,1 posto dijagnostifikovanih dijabetičara u svetu, ali da je broj obolelih preko 12 posto, jer je veliki broj neregistrovanih pacijenata. Tu negde su i Srbija, kao i Zrenjanin. Možemo sa sigurnošću da kažemo da oko 10 posto stanovništva ima dijabetes tj. šećernu bolest.
Oko 13.000 Zrenjaninaca ima dijabetes
Da li se poslednjih godina povećava broj obolelih?
Biljana Sekulić Reljin: Poslednjih godina se povećava broj pacijenata koji boluju od dijabetesa zbog tempa života, smanjene fizičke aktivnosti, stresa, loših životnih navika u ishrani i zbog dobrih mera prevencije koje sprovodimo. Kroz razne akcije nalazimo pacijente koji su još u ranom stadijumu tj. u stadijumu predijabetesa. Tako da na početku bolesti odmah možemo da reagujemo. Mi u savetovalištu imamo oko 13.000 registrovanih dijabetičara i oko 1.000 kartona predijabetičara. Te predijabetičare mi kategorišemo kao poremećaj glukozne tolerancije ili povećana glukoza našte. U tim preventivnim akcijama mi ih otkrivamo slučajnim pregledom, jer dobijemo rezultat da je povećana glikemija. Te pacijente upućujemo na izabranog lekara da on utvrdi zašto i kako se to desilo.
Ako u tom momentu odreagujemo, a reagujemo jer nam je dozvoljeno da uključimo neke od oralnih preparata, pacijent dobija svoju terapiju kao i savete o pravilnim životnim navikama. Ako je gojazan, savetuje mu se smanjenje telesne težine, uključivanje fizičke aktivnosti, smanjenje koncentrovanih šećera… Na taj način tu fazu predijabetesa pacijent može dosta dugo da prolongira do uključenja u dijabetes. Samim tim što je prolngira štiti svoje krvne sudove i ima manje šanse za stvaranje komplikacija. Ako ne otkrijemo pacijenta u toj prvoj fazi ili ako on ne prihvati savete, pa se javi za nekoliko godine kod njega su se komplikacije na krvnim sudovima znatno izrazile i tu su veće šanse za nastanak infarkta, šloga, slepila, bubrežnih oštećenja…
Godišnje se u Zrenjaninu otkrije 500 novih dijabetičara
Koliko se godišnje registruje dijabetičara u Zrenjaninu?
Biljana Sekulić Reljin: Mi godišnje otkrijemo oko 500 pravih dijabetičara. Registrovanih. To su samo oni koji dođu kod nas. Ne znači da ih je u populaciji baš toliko. Ja verujem da ih je i više, ali nam se nisu javili. Što se tiče predijbetičnog stanja, na godišnjem nivou nama se javi oko 30-50 ljudi. Takođe i tu smatram da ih je u populaciji znatno više. Javljaju nam se i mladi i stariji. Problem sa mladima je što mislim da nednovoljno ozbiljno shvataju svoju bolest. Oni misle da će sami to da iskoriguju. Da se to desilo samo zbog jedne rođendanske žurke, samo zato što su poslednjih dana pili koka kolu i na tome ostane, a godine jako brzo prođu. I kad se neko od njih javi posle nekoliko godina onda vidimo da se taj neko već ranije javljao, ali nije ozbiljno shvatio upozorenja i savete.
Kada za nekog sa sigurnošću možemo da kažemo da ima dijagnozu dijabetes?
Biljana Sekulić Reljin: Da se sa sigurnošću kaže da osoba ima dijabetes potrebno je da ima dve vrednosti glikemije preko 7 našte ili da se u bilo koje doba dana otkrije samo jedna vrednost glikemije preko 11,1. Ako se javljaju vrednosti između 6 i 7 onda je to sumnja na dijabet. Mi šaljemo pacijenta na test opterećenja glukozom i dalje radimo pretrage. Na testu opterećenja možemo da imamo fazu kada je glikemija u drugom satu između 7,8 i 11,1. Ako je tu u porastu onda kažemo da ima smanjenu glukoznu toleranciju tj. povećanu glikemiju u drugom satu. To je stanje predijabetesa.
Danas je moguće otkriti dijabetes i pre pojave simptoma
Koji su simptomi dijabetesa?
Biljana Sekulić Reljin: Simptomi koji se uglavnom vezuju za šećernu bolest su pojačana glad, pojačan osećaj žeđi, pojačano mokrenje, znojenje… To su simptomi kada je dijabetes već odmakao. I to smo ranije tako učili po knjigma. Međutim, mi danas nalazimo dijabetičare u mnogo ranijoj fazi, kada oni ni ne osećaju simptome. Jer kada mi otkrijemo sigurni porast glikemije, da je šećer našte preko 7 onda se obično kaže da je dijabetes prisutan već 10-ak godina unazad. Tada postoji šansa da je na krvnim sudovima te osobe napravljeno oštećenje, a koje je ostalo neprimećeno.
Šta su najčešći uzroci dijabetesa kod odraslih ljudi?
Biljana Sekulić Reljin: Savremeni tempo života nas je doveo do toga da nam je najveći deo dana na poslu sedeteran. Jako malo imamo fizičke aktivnosti, jako malo šetnje i kretanja. Ishrana je dosta neumerena, jer se malo krećemo i to što pojedemo ne možemo da potrošimo. Ishrana je kalorijska, bogata ugljenim hidratima, mastima… To je ta brza hrana. Tu su i sokovi gazirani, negazirani, obojeni, sa dosta konzervansa i šećera. Naravno, jedan od uzroka je i stres.
Kako se leči dijabetes?
Biljana Sekulić Reljin: Dijabetes se leči oralnim tabletama, insulinom i promenom životnog stila, zdravim navikama. Pravilna ishrana i fizička aktivnost su ključini. Problem se ne može rešiti bez toga. Nije dovoljna samo oralna ili insulinska terapija ako pacijent neće sam po sebi da se promeni i da promeni neke životne navike.
Promena načina života ključna u lečenju dijabetesa
Jesu li ljudi spremni da menjaju svoj način života kako bi ozdravili?
Biljana Sekulić Reljin: U praksi srećemo i jedno i drugo. Ima onih koji ozbiljno pristupaju svojoj bolesti i strogo se pridržavaju svega onoga što mi savetujemo. I što se tiče ishrane i što se tiče fizičke aktivnosti i samokontrole dijabetesa kroz dnevnike koje mi preporučujemo. Sami sebe kontrolišu i donose to na uvid, pa onda sve zajedno korigujemo. Ima i onih koji apsolutno negiraju svoju bolest i ne prihvataju ni savete, ni promenu stila života. To se nikada ne odrazi dobro na njihovo zdravlje.
Na koji način se smanjuje rizik od dijabetesa?
Biljana Sekulić Reljin: Ne možemo da utičemo na genetiku, pol, godine… Sa starošću je rizik od obolevanja veći. Na varijabilne faktore možemo da utičemo i tu možemo dosta toga da promenimo i da poboljšamo svoj život.
Dijabetes jednako preti i mlađima i starijima
Koliko je prevencija bitna i šta ona podrazumeva?
Biljana Sekulić Reljin: Prevencija je jako bitna. Od malih nogu, kroz porodicu treba da se steknu pravilne životne navike što se tiče ishrane. Ishrana mora da bude kvalitetna i mora da se poštuje piramida ishrane. Da se izbegavaju koncentrovani ugljeni hidrati. Da se na prvo mesto stave žitarice, meso, riba, mlečne prerađevine, mleko, voće i povrće, a da se minimalno ostavi mesto koncentrovanim ugljenim hidratima i zasićenim mastima. Ishrana mora da bude uobročena. To je nešto što nam dosta manjka, jer nam uvek manjka vremena. Pa smo tako i decu naučili. Moraju da postoje tri osnovna obroka i eventualno dve užine. Moramo da znamo da doručak nosi dan, da je posle toga potreban ručak i neka lakša večera.
Fizičku aktivnost moramo da stavimo u prvi plan još od detinjstva, kako se ne bi dešavalo da deca izbegavaju časove fizičke kulture. Da ne kažem da se retko koje dete danas bavi rekreativno ili aktivno sportom. Većina ih vreme provodi uz kompjutere.
Šta svako od nas može sam da uradi da rizik od obolevanja svede na minimum?
Biljana Sekulić Reljin: Svi imaju šansu da obole od dijabetesa. Kao što sam rekla, jedino zdravim načinom života taj rizik se smanjuje. Tu mislim na pravilnu ishranu i fizičku aktivnost. Takođe, treba da promenimo i navike po kojima nam se Nove godine, proslave, slave vezuju isključivo za veliku količinu hrane, pića, alkohola. To treba staviti u drugi plan, a primat dati onome što te proslave zaista jesu. A to su porodična okupljanja, tradicija, druženje…
.gif)
.gif)
