I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Devetogodišnji virtuoz i njegov nastup u dvorcu u Ečki

Mali umetnik, „čudo od deteta”, imao je zadatak da iznenadi prisutne goste svojom virtuoznošću na klaviru. Već posle prvih akorda u sali je nastao tajac i usklici odobravanja. Prisutni su shvatili da se pred njima nalazi budući genije.

Početkom avgusta 1820. brzo su napredovali radovi na izgradnji novog velelepnog dvorca porodice Lazar u Ečki. Radovima je rukovodio čuveni vlastelin naprednog imanja Agošton Lazar (1768-1833). Cela porodica vlastelina s nestrpljenjem je očekivala dan kada će se useliti u nove raskošne prostorije. Bilo je to 30. avgusta 1820, dan proslave desetog rođendana Emilije Lazar (1810-1871), kćerke Agoštona Lazara (1781-1841) i Elizabet Edelspaher (1781-1841).

Franc List

Svečanom otvaranju prethodile su obimne pripreme u kojima je učestvovalo celo selo. Nekoliko nedelja pre određenog datuma uređivao se svaki kutak naselja i doterivale kuće. Najteže je bilo vlastelinskoj posluzi. Sve nove prostorije dvorca trebalo je pripremiti za doček visokih gostiju iz cele zemlje. Najviše posla i briga imala je Agoštonova supruga, koja je pored pripremanja spiska za blizu trista zvanica davala poslednja uputstva posluzi i upućivala svakog od njih u bontonsko ponašanje.

PerSu marketi

Hiljadu čarolija

Na spisku pozvanih gostiju bio je najpoznatiji i najbogatiji vlastelin u tadašnjoj Ugarskoj – grof Esterhazi, koji je sa brojnom raskošnom pratnjom svečano dočekan uveče 29. avgusta.  Iste večeri priređena je svečana povorka, tj. bakljada uz učešće svih stanovnika sela.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Kulminacija svečanosti bila je predviđena posle bakljade u vidu tradicionalnog ečanskog bala. Divna avgustovska noć pretvorila se u parku dvorca u hiljade čarolija, počev od divnih damskih haljina i raskošnih uniformi, sve do bengalske vatre koja je treperila celu noć duž mnogobrojnih staza u parku.

Sutradan, tačno u 11 časova, mesni paroh Josif Nađ obavio je osveštanje dvorca, a posle raskošnog ručka priređen je lov za gospodu, dok je za šarmantne gošće priređena šetnja gondolama po jezeru i Begeju.

Međutim, najznačajniji događaj u okviru cele svečanosti odigrao se posle podne. U svečanom salonu dvorca priređen je koncert najmlađeg člana pratnje grofa Esterhazija – devetogodišnjeg Franca Lista. Mali umetnik, „čudo od deteta”, imao je zadatak da iznenadi prisutne goste svojom virtuoznošću na klaviru. Već posle prvih akorda u sali je nastao tajac i usklici odobravanja. Prisutni su shvatili da se pred njima nalazi budući genije. I kada su se stišali poslednji akordi, oduševljanju i ovacijama nije bilo kraja. Svi su pohitali da čestitaju malom dečaku i grofu Esterhaziju.

Bio je to jedan od prvih nastupa budućeg nenadmašnog pijaniste i muzičkog genija koji je s godinama postao jedan od najznačajnijih i najistaknutijih muzičara devetnaestog veka.

Tradicionalni koncerti

Zanimljivo je napomenuti da je Ludvig Grifel, dugogodišnji paroh u Ečki i talentovani violinista, čuvao nasleđenu zbirku pisama iz prepiske Lista sa malom Emilijom Lazar. Zbirku je prilikom napuštanja Ečke, oktobra 1944, odneo u Nemačku, gde je i umro. Iz sadržaja pisama daje se zaključiti da je između Lista i Emilije postojala uzajamna simpatija.

Posebno valja napomenuti da je genijalni kompozitor boravio u našem gradu između 1842. i 1846. godine. Tom prilikom je odsedao u kući tadašnjeg podžupana Lasla Karačonija, gde je u prisustvu mnogobrojnih gostiju održao koncert. Činjenica da je posećivao naš grad najrečitije govori da je muzički život u tadašnjem Bečkereku bio na zavidnoj visini.

Davno minuli događaji u kulturnom životu našeg grada podstiču na razmišljanje o trajnom obeležavanju boravka Franca Lista u našoj sredini. Jedan od vidova takvog obeležavanja mogu biti tradicionalni koncerti svake godine 30. avgusta u velikom salonu dvorca u Ečki. Učesnici takvog međunarodnog koncerta bili bi talentovani mladi muzičari iz mnogih zemalja.

Ubeđeni smo da bogata muzička tradicija našeg grada zaslužuje manifestaciju pomenutog karaktera, koja bi naš grad uvrstila u red muzičkih centara međunarodnog značaja.

Napisao: Boris Pavlov

Izvor:  časopis „Zavičajac”, broj 3, septembar 2000.

(www.zrenjaninskizavicajac.com)

Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh