Defektološka ambulanta: Modernizovani uslovi za rad sa najmlađima

Pomoćnik direktora Opšte bolnice „Đorđe Joanović“ dr Vanja Kunkin i defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović su na današnjoj konferenciji za medije predstaviti rad Defektološke ambulante, koja funkcioniše u sklopu Odeljenja neurologije, kao i donacije koje su dobili za njeno opremanje.

– Radi se o vrlo osetljivoj populaciji svih uzrasta, od najmlađih do najstarijih sa motoričkim poremećajima, poremećajima sa govorom, sa pažnjom. Treba da pokažemo gradu da imamo i ovu opciju, da se trudimo da pomognemo deci pre svega, ali i svim starijima kojima je potrebna pomoć. Kao što vidite, ovde ima dosta sredstava, prvo smo obezbedili jedan veći prostor za koji mislimo da je dovoljno adekvatan da pruži sve neophodne usluge. Pacijenti ovde u nekom svom režimu rada prave neka pomagala koja im svakako koriste u vežbama, zaposleni sami učestvuju u donacijama u svakom obliku, kako je god moguće. Zahvalio bih se i firmama koje su donirale rekvizite. Ovo iako ne deluje veliko, predstavlja moderan koncept lečenja. Nadam se da ćemo izaći u susret građanima koji nemaju neku drugu opciju lečenja i mislim da je ovim iskorakom Služba defektologije napravila značajan pomak i da ćemo pružiti svima najsavremenije lečenje, rekoa je dr Kunkin.

Kako ističe defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović, sasvim mala deca u ambulantu obično dolaze zbog indikacija koje procene pedijatri ili roditelji kada u toku razvoja shvate da nešto nije u redu sa detetom.

– To se često manifestuje lošijim motoričkim veštinama, finom motorikom, govorom, ili problemom komunikacije koji je veoma aktuelan u današnje vreme. A deca koja su nešto starija, na primer predškolskog uzrasta, oni često dolaze zbog problema pažnje, dok dece školskog uzrasta nižeg i višeg, najčešće dolaze zbog problema u čitanju. To je ta takozvana disleksija ili disgrafija odnosno poremećaj pisanja, ili problem pažnje i često taj uspeh u školi u njima stvara velike teškoće. A to su teškoće kao što je anksioznost, strah od škole, mucanje, tikovi, grickanje noktiju, noćno umokravanje.

Navodi da dece ima mnogo, naročito posle post-kovid situacije kada je komunikacija bila kompromitovana.

– Imamo takođe i problem, koji moramo naglasiti, da danas sasvim mala deca do treće godine koriste tablet računare, mobilne uređaje, i na taj način imaju jednosmernu komunikaciju. Tako da nekako dolazimo do situacije da se možda sporije razvijaju i to je današnjim studijama i dokazano. Ono što je veoma bitno, to je što mi ovde koristimo najčešće terapiju pokretom odnosno reedukacija psihomotorike. Ona se oslanja na telo zato što dete u stvari svojim telom upoznaje svet oko sebe. Uvek krećemo od tela da bismo naučili pojmove, da bismo dete naučili koja je leva, koja desna strana, da bi imalo osećaj telesne celovitosti. Tako da nam te terapije veoma pomažu i imali smo određene rekvizite i sredstva ali smo sada donacijom Iron sporta dodatno obogatili tu terapiju tako što imamo razne balansere, grede, sredstva za poligone, loptice za šake.

Mirjana Mladenović kaže da su u želji da implementiraju i nešto novo, kako bi bili u korak sa vremenom, počeli da koriste multimediju.

– Zato što deca koja su stalno u virtuelnom svetu veoma teško usvajaju vežbe koje su ranije bile sasvim jednostavne u vidu govora, glasa. Tako da mi pored toga što koristimo facijalnu ekspresiju, pokret kao sredstvo komunikacije, moramo da imamo i neka audio-vizuelna sredstva koja će preko slušalica njima da pruže neki novi doživljaj. Dakle da slušaju i da razvijaju slušnu pažnju. Set koji smo izabrali to je takozvani slušni-integrativni trening koji je patentitran na Fakultetu za rehabilitaciju i integraciju u Zagrebu i koristi se nekih 15-ak godina u radu. Pokazao je izuzetno dobre efekte jer je ražena evaluacija. U pitanju je muzika koja je iz žanra popularne, klasične i ambijentalne muziike i tu su zvuci iz prirode koji su specijalno frekvencijski isfiltrirani i dodatno su intenzitetom prilagođeni da to bude prijatno za dečije uho. Koristi se i kod odraslih i korisno je za opuštanje. Nadamo se da će ovaj tretman biti dobro dočekan i da će pokazati dobre efekte.

Rad Defektološke ambulante prilagođen je i za odrasla lica koja dolaze najčešće nakon doživljenog moždanog udara.

– Naime, naši pacijenti sa neurologije ako imaju problem govora i deficit u motoričkim smetnjama, odlaze najčešće u Banju Rusandu ali postoji veliki broj pacijenata koji nemaju deficit u motoričkom smislu ali ne mogu da govore, ne mogu da pišu, da se snađu na poslu i oni ovde dolaze na neuro-kognitivni trening koji je veoma koristan jer pisanjem, čitanjem, ponovo uspostavljamo kognitivnu ravnotežu, a naročito u tom nekom motivacijskom smislu da nisu sami, napomenula je defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović.