Defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović: Štetnost mobilnih telefona na razvoj mozga kod dece

Današnje vreme je, između ostalog, karakteristično po tome što je korišćenje savremenih tehnologija – mobilnih uređaja, tableta, računara postala svakodnevnica do te mere da nam je nezamislivo da neka osoba nema nešto od ovih uređaja konstantno kraj sebe. U veoma kratkom periodu otišlo se i korak dalje, pa nije neuobičajeno da vidimo i decu da već od druge, treće godine života koriste mobilni telefon ili tablet.

U tim momentima želimo da zabavimo dete, da ga umirimo, da „kupimo“ sebi malo mira i tišine, vremena da završimo sve obaveze. U tim momentima, ističe naša sagovornica defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović, dolazi do poremećaja u razvoju detetovog mozga i inteligencije, do usporenog razvoja govora, gubitka pažnje, finih motoričkih veština, krupne motorike, slabi komunikacija…

– Kada se dete rodi ono dobija inteligenciju kao jednu naslednu osobinu od svojih roditelja, međutim da bi se ta inteligencija razvila, potrebno je da osposobimo dete da koristi taj svoj intelektualni potencijal, a to se dešava tako što se u svim tim fazama razvoja stvaraju veze između neurona. Te veze zvane sinapse su jako važne, objašnjava Mirjana Mladenović.

Navodi naučne podatke koji, kako kaže, jasno pokazuju da deca do pete godine imaju 50% izgrađenih sinapsi, do sedme godine 70 posto, a da se do dvanaeste godine taj period završava.

– To je jako značajno da se zna, jer nam ukazuje da na taj rani razvoj, od rođenja do pete godine, traba posebno da obratimo pažnju. To se ne odnosi samo na roditelje, već i na bake i deke, tetke, teče i sve nas koji čuvamo dete i provodimo vreme sa njim.

Mirjana Mladenović podseća da se govor i motorika razvijaju do druge godine života, da dete sa godinu dana prohoda, a da je ključni momenat kada dete počne da koristi prste.

– Prsti imaju najveću reprezentaciju u našem mozgu što znači da deca moraju da rade sa prstima što više različitih stvari: da mese plastilin, crtaju, ređaju bockalice, da se igraju kockama… Takođe, moraju i mnogo da se kreću, jer kada se kreću razvijaju inteligenciju, uče o prostoru – šta je levo, desno, gore, dole, između… Na taj način prave neuronske mreže koje spajaju sve te neurone da lepo mogu da funkcionišu.

Mala deca i mobilni telefoni – tableti

Naša sagovornica kaže da je problem što sve veći broj male dece koristi ove uređaje na kojima najčešće gledaju različite sadržaje, uglavnom muzičke spotove ili igrice gde je sve šareno i živopisno, a to je, kako ona kaže, mač sa dve oštrice.

– Šta se dešava kada mi detetu damo mobilni telefon ili, recimo, tablet… Dete tada ima jednosmernu komunikaciju. Gleda isključivo taj neki sadržaj u vidu crtaća ili muzičkog spota i onda se uglavnom aktiviraju samo oči, i detetu na taj način onemogućavamo razvoj ostalih struktura mozga. Kada imate jednu zdravu igru dete koristi razne rekvizite – igračke, da igračku drugom detetu, pa mu ono vrati igraču, počinju da se sporazumevaju govorom, mimikom ili facijalnom ekspresijom i na taj način uče povratne reakcije i stvaraju interakciju i to od malih nogu.

Kroz interakciju sa drugima, kroz igru, pesmu deca koriste ritam, govor i finu motoriku i tako mozak koristi sve svoje potencijale, objašnjava naša sagovornica.

Gubitak fokusa kod dece

– Kada detetu damo mobilni telefon ili tablet stičemo utisak da je ono fokusirano na to što gleda, da upija sve informacije, a zapravo je stimulisan samo vizuelni deo, dete je u nekom svom virtuelnom svetu gde gubi fokus.

Defektolog Mladenović se poziva na naučna istraživanja za koja kaže da pokazuju da ljudi, pa tako i deca, ne mogu da koriste takozvani „multitasking“.

– Gledamo željeni sadržaj na uređaju, pa iskoci jedna reklama, pa druga, sadržaji se brzo smenjuju i mislimo da sve istovremeno gledamo i upijamo, međutim, to nije tačno. Mi možemo samo jednu stvar da radimo, a tako je i kod dece. Prebacivanjem fokusa sa jedne stvari na drugu, pažnja je ometana i to zamara mozak, a zamislite dete koje treba da razvija mozak i govor, a koje je bombardovano svim tim sadržajem, neretko i satima. Em nisu uključeni svi aspekti koji su potrebni za razvoj mozga, em dete gubi fokus i logično povezivanje stvari.

Apstinencijalna kriza kod dece

– Istraživanja pokazuju da roditelji često zabrnjuju upotrebu tableta, mobilnih telefona, računara i da ih ograničavaju na 30 minuta što takođe nije dobro po dete i razvoj njegovog mozga. Dete gleda pola sata neki sadržaj i onda jedva čeka da završi sve ostale obaveze kako bi ponovo dobilo telefon. Mnogi doktori koji se bave neuronaukama kažu da se u toku gledanja tih sadržaja luče hormoni sreće, endorfini, dopamini, razni neurotransmiteri i oni detetu stvaraju osećaj prijatnosti i zadovoljstva. Dete uređaj počinje da doživljava kao igračku i jedva čeka da se ponovo igra. I šta se onda dešava kada detetu oduzmemo telefon – dolazi do apstinencijalnih kriza kao kod zavisnika (alkohol, droga, cigarete, kocka). Kod deteta imamo simptome preznojavanja, razdrazljivosti, plakanja i onda roditelj u toj nemogućnosti da smiri dete ponovo mu da uređaj u ruke i tako nastaje i tako se održava taj začarani krug, pojašnjava defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović.

Navodi da bi najpametnije bilo da se detetu do 5 godina ne daje mobilni telefon, tablet u ruke.

– Mi još uvek nismo u mogućnosti naučno da dokažemo šta se sve tačno dešava u mozgu deteta kada koristi ove uređaje i možda bi najpametnije da im se onemogući pristup istima u prvih 5 godina njihovog života. Naravno, realnost je drugačija i ukoliko im dajete uređaj da koriste pustite im neki crtani ili pesmicu ne duže od 10 do 15 minuta, ali tada morate biti posvećeni detetu objašnjavajući mu o čemu se radi u crtaću ili spotu, jer taj govor, dvosmerna komunikacija koju tako dobija su ključni.

Saveti za pravilan razvoj mozga kod deteta

Naša sagovornica savetuje da ukoliko gledate neke životinje na telefonu deci kažete koja je to životinja, kakav zvuk vezujemo za nju i da je povežemo sa svetom u kojem je dete.

– Produbite priču da maca kaže mjau, da li i dete ima macu, podsetie dete da komšija ima žutu kucu, a da je pricu videlo na grani u parku kada ste se šetali. Čak i da dete nema razvijen govor u tom trenutku ono će slušati šta mu vi govorite, pratiće mimiku, počeće da usvaja i povezuje pojmove. Iskoristite da to kratko vreme kada se koristi uređaj bude edukativno za dete.

Mladenović navodi da je veoma važno da dete formira osnovne pojmove do treće godine ćivota, jer će mu to biti osnova u pisanju, čitanju, računanju i zdravom emocijalnom odnosu prema životu.

– Savet je da igra bude ta kojom ćete decu odvući od uređaja, što znači da i roditelji moraju više da se aktiviraju – da se igraju sa decom, da ga vode u park, da se druži i igra sa drugom decom, da koriste igračke, da se vrate starim igrama popu hodanja po ivici trotoara i da se izbaci iz upotrebe „Pazi, pašćeš.“. Dete istražuje, razvija ravnotežu, uči da balansira, razvija motorne veštine i pustite ga da to radi bez da ispoljavate svoje strahove o njegovom padu ili nekoj mogućoj povredi. Ključno je da ohrabrimo dete da otkriva svet i sebe u tom svetu.

Još jedan od saveta roditeljima je i da izbegavaju podelu na plave i roze sobe, igračke, odeću…

– Dr Ranko Rajević koji se bavi neuroendokrinologijom kaže da grešimo kada devočicama okrečimo sobu u roze i sve im kupimo u toj boju, a dečacima u plavu, jer dete kada razvija vizuelni korteks i vizuelne funkcije u tom najranijem uzrastu samo vidi kontraste, dakle trebali bismo da stavimo akcenat na svetlo-tamno, a ne na roze ili plavo.

Defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović podseća da je igra ključna u razvoju deteta i apeluje da se koriste svi mogući resursi koje nudi mesto u kojem odgajate dete.

– Koristite parkove, sportska zabavišta, muzičke radionice, folklor… neka u igru bude uključena muzika, pevanje, ritam, pokret i ono najvažnije, osmeh. Ako dete previše sedi, ako je statično, stvara se nervoza kod deteta, jer se ne kreće, što mu nije u prirodi. Dete mora da ima optimum kretanja u toku dana da bi se razvijalo bez obzira da li je dan sunčan, hladan ili kišovit.

Manje je više

– Kada deca dođu kod nas, jer imaju problem u govoru i komunikaciji, tada im roditelji oduzmu sve te urađaje i oni već nakon nedelju do dve dana, kada prođe apstinencijalna kriza, počinju da se reorganizuju i traže društvo. To im je u prirodi da žele da se igraju i tako uključuju svoj mozak i počinju da razmišljaju na koji način bi mogli da se zabave. Tada dolazi do maštanja, interakcije sa drugom decom, manipuliše se igračkama, počinje sa crtanjem…

Problem je i kod velikog broja igračaka koje jedno dete ima u želji roditelja i porodice da detetu obezbedi više, misleći da time doprinose razvoju deteta, ali to nije slučaj, kaže naša sagovornica.

– Veliki broj igračaka kod dece rasipa pažnju. Ona treba da bude usmerena na dve do tri igračke i da se prave kombinacije, različite priče i igre od tih igračaka. U tom procesu deca sama sebi naprave zabavu i razvijaju svoju maštu. A još je delotvornije kada nešto sami naprave – mese testo, plastelin, prave kolaž, seku makazama… Tada povezuju stvari, razvijaju logiku i maštu, ali imaju osećaj da rade i nešto korisno.

Za kraj razgovora defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović kaže da sve što je šareno, što peva svira, skače bila to igračka, mobilni telefon ili tablet, kompromituje čula deteta i da je neophodno da se sa toga pređe na logičke stvari, gde je potrebno razmišljanje, jer se tako vežba i razvija mozak.

– To su nekad najprostije i najeftinije stvari koje mogu da se rade sa decom. Recimo u šetnji sa detetom igrajte se čitanja brojeva kuća pored kojih prolazite, govorite koje su boje, brojite drveće… Deci je važno da uočavaju stvari oko sebe, da ih povezuju međusobno i u odnosu na sebe.