Takmičenje u vezu za decu i etno bazar na slavi sela u Aleksandrovu

Aleksandrovo obeležava slavu sela na Svetog Iliju. Tim povodom ove godine organizovan je i etno bazar na kojem su udruženja žena iz sela i iz drugih naseljenih mesta, prikazala svoje radove. Takođe, u okviru ove manifestacije organizovano je i takmičenje u vezu za decu. Publika, na žalost malobrojna, mogla je i da vidi i čuje šta deca znaju o tradiciji kroz folklorne igre i izvođenje narodnih i izvornih pesama. Celokupna manifestacija bi mnogo bolje prošla da je u jednom trentku nije prekinuo ozbiljan pljusak. Ipak, zahvaljujući raspoloženju dece i  organizatora, program je nakon kiše nastavljen.

Program obeležavanja slave sela u Aleksandrovu je do detalja bio isplaniran. U centru sela postavljene su bina i drvene kućice u etno stilu. A sve u skladu sa temom manifestacije tj. održavanjem Etno bazara. Na štandovima je bilo najrazličitijih ručnih radova. Od vezenih kuvarica i peškira, preko heklanih i štrikanih komada odeće, grnčarije, ručno slikanog stakla, nakita do domaćih kolača, kiflica, pa čak i slavskog kolača.

„Na današnju manifestaciju došlo je dosta udruženja iz različitih mesta. Tu su naše sugrađanke iz drugog udurženja iz sela, žene iz Krajišnika, Elemira, Spske Crnje, Tobe, Zrenjanina, Kumana, Novog Bečeja, kao i gosti iz Melenaca. Međutim, nisu došli svi koje smo zvali. Verovatno su odustali zbog vremena i zbog toga što je bila najavljena kiša. Mi smo se trudili da to lepo izgleda, ali na vreme ne možemo da utičemo“, kaže Ljubinka Miškov Ljupka, predsednica Udruženja žena Livađanke iz Aleksandrova.

Meštani sela nisu došli da vide šta su pripremila njihova deca i unuci

„Moram da kažem da sam veoma razočarana što ni poseta publike tj. meštana sela nije veća. Pored toliko truda koji smo mi, kao organizatori, uložili da ovo lepo izgleda većina stanovnika sela je ostala kod kuće. Ne znam šta treba da uradimo da malo trgnemo naše komšije. A mnogima deca i unuci učestvuju u programu koji je osmišljen. Tu su recitovanje, pevanje, nastup folklora, modna revija modela koje su sama deca šila, takmičenje u vezu za decu… Na radionicama koje držim se trudim da decu iz sela naučim tradiciji i ručnim radovima, da ih bar malo otrgnem od kompjutera. Cilj mi je da nauče nešto što će im trebati u svakodnevnom životu. Od pravljenja kolača do tkanja, šivenja, vezenja… I da gotovo niko ne dođe da vidi njihov trud, to mi nije jasno“, dodaje naša sagovornica.

Takmičenje u vezu za decu i Etno bazar prekinuo pljusak

Pokazalo se da su vremenske prilike tačnije neprilike bile najveći neprijatelj ove manifestacije. Jak pljusak pao je u trenutku dok su se deca nadmetala u vezu. Zbog toga su izmenjena prvobitna pravila za takmičenje u vezu. Plan je bio da deca vezu tri puta po 15 minuta uz pauze od po pet minuta. Međutim, žiri je morao da izabere najbolje radove samo na osnovu veza u privih 15 minuta.

„Takmičilo se 15-oro dece. Većinu su činila deca iz sela, a bilo je i onih koji su došli kao gosti. To su deca iz Elemira, Krajišnika… Žiri koji je ocenjivao dečje radove činile smo Slobodanka Ninković, Ljilja Opačić i ja. Gledale smo samo kvalitet rada. Nije uopšte bilo bitno ko je koliko izvezao, već kako je to uradio. Pravi vez podrazumeva da konac ide iza igle, nikako ispred. I mora da bude što sitniji“, objašnjava Miškov.

Nagrade za najbolje dečje radove u vezu

Proglašenje pobednika usledelo je nakon gotovo sat vremena od prekida programa, kada je kiša konačno stala.

„Ja vezem neke tri godine. Dolazim redovno na radionice koje se organzuju i baš sve što tu učimo mi se sviđa. Niko od mojih ukućana ne veze. Roditelji mi uvek, kada vide moje radove, kažu da su jako lepi. Kada započnem da vezem nešto trudim se da to završim, ali koliko će mi vremena trebati zavisi od slike. Najduže sam radila jednog zeca. Kod veza se dešava da se konac zamrsi, ali i za to ima rešenja. Jednostavno se konac preseče, ponovo uvuče u iglu i nastavi se sa radom. Drago mi je što je organizovano takmičenje u vezu i što sam učestovala“, kaže Milica Berar, 14 godina iz Aleksandrova koja je osvojila 3. mesto na takmičenju.

„Vezem možda godinu dana. Najteže mi je da naučim da popunjavam sliku koju radim. Ostalo mi je lako. Za vez sam se odlučila tako što sam videla kako to baka radi. I mogu da kažem da mi se baš sviđa“, objašnjava dobitnik druge nagrade Milica Đurasinović, 12 godina iz Elemira.

„Da vezem sam naučila pre tri godine. Najviše volim da vezem cvetiće. Najteže mi je bilo da izvezem sliku prirode, jer je tu bilo jako puno detalja“,kaže takmičarka koja je ovoga puta bila najbolja u vezu Marina Rakić, 14 godina iz Aleksandrova.

Nemanja jedini dečak na takmičenju u vezu

Među devojčicama koje su se takmičile pažnju je privukao i jedan dečak. Ravnopravno, rame uz rame sa njima vodio je konac i iglu po šablonu koji su svi dobili. Zbog toga je i nagrađen specijalnim priznanjem.

„Da vezem sam počeo pre neka dva meseca. Video sam kako to mama radi, pa sam imao želju da i ja to probam i da naučim. I onda sam krenuo na radionice koje Ljupka drži i tu sam naučio kako se to radi. Inače, ja sam jedini dečak na tim radionicama. I sve radim sam, kao i devojčice koje tu dolaze. Nisam imao dileme da li da se prijavim za takmičenje u vezu“, kaže devetogodišnji Nemanja Terzin iz Aleksandrova.

Nagrade za najbolje štandove na Etno bazaru

Pre kiše žiri je uspeo da oceni i izgled štandova koje su postavila udruženja, ali je uručenje i ovih nagrada moralo da sačeka da se oblaci raziđu.

Treću nagradu osvojile su žene iz Srpske Crnje.

„Mi trajemo više od 10 godina i trudimo se da očuvamo stare zanate, pa tako heklamo, vezemo, tkamo… Radimo i novije tehnike. Pravimo predmete od reciklažnog materijala i trudimo se da sve što možemo iskoristimo. Danas je na našem štandu bilo i starih radova i ovih modernijih. Iako mnogo toga radimo ovo je prvi put da smo osvojili neku nagradu“, kaže Katarina Jovandić iz Udruženja žena Etnonet iz Srpske Crnje.

Drugoplasirane su bile žene iz Tobe.

„Na našem štandu smo ovoga puta izložile radove dekupaža i oslikanog stakla. Ja se time bavim nekih 5-6 godina. Naše radove prodajemo na vašarima, manifestacijama… Najčešće slikamo neke starinske mađarske motive. Tu su obično i srca, golubi, cvetići… Radimo i slike za decu na staklu kao što crtanji junaci na tanjirima, šoljama… To se dosta traži pred praznike“, objašnjava Silvija Erdek iz Udruženja žena iz Tobe.

Najbolji štand po mišljenju žirija imale su žene iz Krajišnika.

„Na našem štandu je bilo dosta starina. Vezenih krpa, starinskih peškira, vunenih čarapa, nazuvaka… Rukotvorina koje su se nekada radile. Sve smo upakovale da odgovara nazivu festivala tj. da bude u etno stilu. Takođe, mi se uvek trudimo da predstavimo i našu bosansku kuhinju. Imamo mi mnogo toga sa čime možemo da se pohvalimo. Drenjine su obavezne na našem štandu gde god da idemo. A skoro uvek i osvojimo po neku nagradu“, kaže Mirajana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.

Dobro raspoloženje ne može ni kiša da pokvari

Uprkos lošem vremenu i varljivom letu koje ove godine ometa brojne manifestacije dobrog raspoloženja među učesnicima i malobrojnim posetiocima nije manjkalo. A za to je dokaz i to što je program nastavljen odmah nakon što su se pojavili prvi zraci sunca posle kiše.

Deca su recitovala stihove koje su sama pisala, pevala su tradicionalne pesme i igrala folklor. Za to su opravdano bila nagrađena velikim aplauzom onih koji su istrajali i ostali u centru sela i nakon nevremena.

Sve vreme trajanja manifestacije gosti i posetioci mogli su i da probaju domaće kolače, pite, proje, krofne koje su pripremili organizatori.