Deca i sport: Odbojka jača telo i duh najmlađih

U poslednje vreme sve je više izveštaja i upozorenja zdravstvenih radnika i institucija na probleme koje imaju deca svuda u svetu. Od krive kičme, viška kilograma, nedovoljne razvijenosti… Kao glavni razlozi navode se nedovoljna aktivnost dece i predugo sedenje za kompjuterom. Do pre samo dve decenije roditelji su imali problem da zadrže decu u kući. Danas gotovo da ne mogu da ih nateraju da vreme provode družeći se u prirodi. Košarka, fudbal, odbojka, tenis, rukomet čini se nisu toliko interesantni kao ćaskanje na društvenim mrežama i video igre. Koliko je bavljenje sportom važno za decu pitali smo trenera odbojke Bojanu Novaković i njene pretpionirke.

Kada jednom zavolite neki sport od njega teško možete da se odvojite. Čak i kada prestanete njime aktivno da se bavite. To potvrđuje i Bojana Novaković, trener odbojke u klubu MD Zrenjanin.

„Trenerskim poslom se bavim 2 godine. Pre toga sam odbojku trenirala 18 godina. Igrala sam na poziciji tehničara za naš odbojkaški klub u prvom timu. Osim u Zrenjaninu igrala sam i u Topolovcu, Kleku, Novom Sadu, Mitrovici… Volim odbojku i kada sam prestala da igram, počela sam da se bavim trenerskim poslom. Trenutno treniram pretpionirke. Mogu da kažem da su to dve potpuno različite stvari. Jedno je biti igrač, a nešto sasvim drugo biti trener“, kaže Bojana Novaković, trener odbojke u klubu MD Zrenjanin.

Kompjuteri „drže“ decu dalje od sportskih terena

Gojaznost je sve veći problem dece. Ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu.

„To što tehnologija napreduje je s jedne strane pozitivno, a s druge negativno. Deca sve više sede za kompjuterom, igraju igrice, ne kreću se. Ne hrane se zdravo. Iz tog razloga je jako bitno da se deca bave sportom. Ne moraju oni biti neki profesionalci kasnije. Bitno je da imaju fizičku aktivnost bar 3 puta nedeljno. Kasnije, kako budu rasli i razvijali se, oni će sami odlučiti da li će i šta da treniraju“, objašnjava Bojana.

Sport jača i razvija decu

Kako bi pokrenuli decu da se više bave sportom, a samim tim i da poboljšaju svoje zdravlje od sledeće školske godine u školama će biti uvedeno svakodnevno petnaestominutno vežbanje. Fizička aktivnost je i te kako značajna za razvoj dece.

„Jako je važno da se deca bave sportom, pre svega, zbog njihovog razvoja i zdravlja. Dete kroz sport razvija svoje motoričke sposobnosti, koordinaciju, ravnotežu, preciznost. Posle dolazi i snaga. I duhovno se razvija. Dete koje se bavi sportom ima i bolje radne navike. Deca se na treninzima i druže, razvijaju komunikaciju između sebe, postaju otvorenija“, dodaje naša sagovornica.

Iako ne spada u bazične sportove, odbojka i te kako pomaže u razvoju dece.

„Odbojka razvija sve grupe mišića. Prvo se razvija glava – mozak. Kažu da odbojkaši moraju da budu inteligentni da bi uopšte igrali odbojku. Razvijaju se i zglobovi i mišići. Kad vidite odbojkaša vi vidite da on ima lepo razvijeno kompletno telo. I ruke i noge i leđa i lep stomak“, objašnjava Bojana.

S treninzima deca treba da počnu oko 7-me godine

Polazak u osnovnu školu je najbolji period da se započne s odlascima na treninge.

„Najbolje je da dete krene od 6-7 godine da trenira neki sport. Da za početak trčkara, da uzme loptu. Možda neće trenirati odbojku, nego će se opredeliti za neki drugi sport. Ali, ako tada krenu da treniraju nešto, kasnije mogu da odluče da li je za njih odbojka, košarka, fudbal, rukomet ili neki drugi sport. Kod mene su obično devojčice od 10-ak godina, pa do 13-14 godina. Ja radim sa njima, a koleginica radi sa starijom grupom, pionirkama. Kod mene više rade tehniku, a kod nje su već ozbiljniji treninzi. U stariju grupu se prelazi individualno, zavisno od toga kako ko napreduje. Ako je neko mnogo napredovao za 2 meseca, onda on odmah ide u stariju grupu. Nekom treba za to 5-6 meseci. Trenutno kod mene trenira 20 devojčica“, kaže naša sagovornica.

Bavljenje sportom uči decu da se nikada ništa ne radi bez dobre pripreme.

„Na treningu se prvo zagrevamo, što je i najbitnije. Radimo vežbe za stopala. To je jako važno zbog zglobova i mišića. Trčimo. Posle imamo rad s loptom. I uvek imamo neku vežbu koja podrazumeva da oni misle i da na taj način razvijaju moždane vijuge. Tako mogu da primene u igri ono što pojedinačno radimo na treningu“, objašnjava Bojana.

Treninzi su otvoreni za sve devojčice koje vole odbojku

U svakom trenutku dete koje se odluči za odbojku može da dođe na trening.

„Deca mogu da dođu uvek da treniraju. Da vide kako izgleda trening. Mogu da ostanu nedelju, dve, mesec dana. Da vide da li zaista žele da treniraju odbojuku ili ne. Neko se odluči posle nedelju dana da hoće da trenira ovaj sport, neko ode posle mesec dana. Ovde su devojčice iz različitih zrenjaninskih škola. Najviše ih je iz škole Dositej Obradović, imamo iz Vuka Karadžića, Đure Jakšić, 2. oktobar… Iz Njegoša ne dolaze ovde, jer oni imaju svoju grupu tamo i tamo treniraju. Verovatno im je daleko da ovde dolaze“, kaže naša sagovornica.

Cena mesec dana treniranja je 1500 dinara.

„Treninzi se plaćaju 1500 dinara mesečno. Moram da kažem da uvek gledamo da izađemo u susret deci koja možda u tom trenutku ne mogu da plate. Što se tiče opreme dobili su jednom majice. Uglavnom oni sami to sebi obezbeđuju. Trudićemo se da im za narednu sezonu obezbedimo opremu. Devojčice koje ja treniram nisu takmičarska grupa. One igraju prijateljske turnire i utakmice. Nedavno smo bili u Bečeju, jako je bilo lepo. Bilo je više od 300 dece iz Vojvodine. Devojčice koje pređu u stariju grupu one igraju takmičarske turinire“, priča Bojana.

Na startu mora da se nauči kako se potezi pravilno izvode

Najteže je, objašnjava naša sagovornica, kada neko dete morate da naučite kako se određena stvar pravilno radi, jer je ono na nekom drugom mestu u startu to naučilo pogrešno.

„Devojčice koje su došle s pogrešno naučenom tehnikom rada – držanja prstiju, pogrešno rade čekić, smeč, servis teže ispravljaju te greške i s njima mora više da se radi na tome kako bi te greške ispravile. Jako je bitno da trener pokaže kako se šta pravilno to radi. I za to treba jako puno vremena i strpljenja. Devojčica koja nikada nije trenirala odbojku će možda bolje i brže prihvatiti to što je učimo na treningu, jer od starta uči šta je ispravno. U ovom uzrastu je jako bitno da usvoje pravilnu tehniku. Kondicija nije toliko bitna sada. Ona dolazi kasnije. Takođe, ukoliko neko hoće da napreduje, on mora redovno da dolazi na trening“, kaže trener odbojke.

Odbojka nosi svoje rizike

Kao i svaki drugi sport i odbojka ima svoje rizike.

„Dešavaju se i povrede, ali to je jako retko. Od kada sam ja tu, povredile su se dve devojčice. To su bile lakše povrede. I stalno im skrećem pažnju na to da moraju da se čuvaju. Ali, kao i svuda u sportu i ovde se na treningu dešavaju povrede. To je sastavni deo bavljenja sportom“, objašnjava Bojana.

Devojčice za koje je odbojka najlepši sport, kažu da su više nego zadovoljne onim što uče na treninzima.

„Odbojkom se bavim 5 godina. Treninzi mi puno znače. Napredujem. Na svakom treningu nešto novo naučim. Meni je najteži čekić i na tome treba još da radim. Moram da kažem da imam vremena za sve. I za učenje i za druženje, jer su treninzi uveče. Odbojka mi je pomogla da se i fizički razvijem, ali i da budem psihički jaka. Imala sam jednu povredu, ali to nije bitno. Zbog povrede zgloba nisam trenirala mesec dana, ali sam se vratila i rešena sam da treniram odbojku“, kaže trinaestogodišnja Marina Pitin.

„I ranije sam se bavila odbojkom, ali intenzivno treniram od početka šestog razreda. Na treninzima i učimo nešto i družimo se. Mnogo se bolje osećam posle treninga. Sve može da se nauči. Meni je najteže da pucam. Nemam dobre pokrete rukama. I to moram da radim“, objašnjava Jasna Vujatov, koja ima 12 godina.

„Od kada treniram odbojku, ispravila sam kičmu“

„Meni se odbojka jako sviđa. Treniram je već 4 godine. Upoznala sam dosta devojčica, lepo se družimo, puno toga smo naučili. Meni su najteži prsti, nekako mi to najteže ide kada igramo. Treba pravilno držati prste. Dosta treba da se vežba, ako želimo da dobro odigramo. Želim da napredujem i da se dugo bavim odbojkom, da igram u nekom većem klubu. Ja sam imala problem sa kičmom i kažu da sam je dosta ispravila od kada treniram odbojku. Pravilno se razvijam sada“, objašnjava dvanaestogodišnja Eva Grubanov.

„Odbojku treniram 3 godine. Meni je najteži čekić. Mnogo bolje mi idu prsti i smeč. Mnogo mi znači to što treniram odbojku jer su mi se razvili mišići, ojačali su mi zglobovi. Volim odbojku i igram je svakodnevno. Čak i kada nemamo treninge, ja igram odbojku. Želim da uspem u ovome“, kaže Lena Čolović, koja ima 13 godina.

Treninzi odbojke za pretpionirke se održavaju u školi Žarko Zrenjanin tri puta nedeljno – ponedeljkom, sredom i petkom od 20 sati. Traju sat i po. Naša sagovornica kaže da se trudi da decu nauči što više stvari. Da im kroz igru trening bude zanimljiv. Ukoliko deca opet budu počela više da se bave fizičkom aktivnošću, sigurno je da će biti zdravija. U suprotnom rizikuju da obole od bolesti koje se kasnije teško leče. Nije slučajno još davno rečeno: u zdravom telu, zdrav duh.