Bauhaus je u svojoj osnovi bila državna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti nastala u Vajmaru početkom prošlog veka. Medjutim, iako je trajala svega 14 godina, Bauhaus je predstavljao mnogo više od svoje osnovne namene. Zapamćen je kao umetnički eksperiment i kreativna radionica bez premca u 20. veku. Jedna od najznačajnijih kulturnih inicijativa savremene Evrope.
Izložba u holu zrenjaninskog Kulturnog centra „Bauhaus – sto godina posle“ ozvaničila je realizaciju projekta „Manje je više – dani Bauhausa“ u našem gradu.
Iako samo naizgled nemaju mnogo dodirnih tačaka, Bauhaus i Zrenjanin spojila je plejada kreativnih ljudi poniklih u ovom gradu, danas, po stručnosti i uspehu prepoznatih u celom svetu. Tako je i pomenuta izložba, inače glavna aktivnost u okviru projekta, njihovo svojevrsno preispitivanje koliko su i na koji način ideje Bauhausa, u stvari uticale na njihovo delovanje i stvaralaštvo.
Menadžerka projekta „Dani Bauhausa u Zrenjaninu – Manje je više“ Sandra Banjanin iskoristila je priliku da se zahvali svom autorskom timu – Oliveri Skoko, istoričarki umetnosti i književnici, koja će voditi razgovore i diskusije tokom realizacije projekta, Vesni Karavida, istoričarki umetnosti i autorki teksta u katalogu, diplomiranoj arhitekti Jelki Djordjević koja je osmislila i realizovala arhitektonske radionice za srednjoškolce, i dizajnerki Danki Ječmenica, na čiju inicijativu je pokrenut projekat i koja je uredila dizajn izložbe i kataloga.
„Projekat je zamišljen kao omaž Bauhausu, jednoj od najznačajnijih škola arhitekture, umetnosti i zanata, svakako najuticajnijem pogledu na moderno stvaralaštvo, koje prožima različite umetničke oblasti. Nastao je u okviru vizuelnih umetnosti Kulturnog centra, a pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i Grada Zrenjanina. Naš cilj je upoznavanje sa idejama Bauhausa, njenim refleksijama na današnje stvaralaštvo, podsticanje kreativnog, društveno odgovornog i integrativnog pristupa umetnosti, zanatima i tehnologiji kod mladih, razvoj nove kulturne publike, podržavanje raznolikosti kulturnog izraza umetnika i mladih.“, istakla je Sandra Banjanin.
„Ove godine obeležava se sto godina od osnivanja Bauhausa i mi smo projekat i radili u januaru ove godine. Suočavajući se sa dilemom kako da nedostatak Bauhausa u Zrenjaninu i stogodišnjice njegovog osnivanja na neki način spojimo, setili smo se naših ljudi koji su svoje uspešne karijere izgradili širom sveta, a na temelju škole Bauhaus. Poslali smo im pozive da promisle koliko ova čuvena škola ima odjeka u osnovi njihovih radova. Dobili smo plejadu interesantnih odgovora medju kojima je bilo onih koji su bili opširni u teoretskom smislu, a neki su nam poslali svoje radove. Iako se oni ne mogu direktno povezati sa Bauhausom, njihov način rada se temelji na principima ove škole. Tako smo došli do 21 rada, 21 izlagača u okviru ove neobične kolektivne izložbe.“, navela je Danka Ječmenica.
„Medju učenicima internacionalne škole Bauhaus nije bilo Zrenjaninaca, bilo ih je vrlo malo čak i sa prostora Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Medjutim, mi imamo zaostavštinu Bauhausa, i to vrlo vrednu zaostavštinu. Direktan uticaj ove škole u Zrenjaninu prepoznajemo u arhitekturi Dečijeg doma iz 1935. godine arhitekte Djordja Tabakovića. Apsolutno bauhausovska arhitektura u punom sjaju. Kasnijim intervencijama, ono što je najviše odlikovalo tu arhitekturu, to je uništeno, a pored toga, danas taj objekat gradjevinski drastično propada. Ipak, to nije razlog da se mi i dalje ne hvalimo da, kao jedan od retkih gradova u državi, imamo zaostavštinu Bauhausa i da možemo da budemo markirani, zajedno sa ostalim evropskim gradovima, kao jedno bauhausovsko uporište“, objašnjava Vesna Karavida.
Zrenjanince do 8. oktobra u Kulturnom centru svakodnevno očekuju programi posvećeni Bauhausu, jedinstvenom arhitektonskom i umetničkom pravcu.
.gif)
.gif)
.gif)
