Danas počinje praznik Tu Bishvat, Nova godina drveća i traje do 12. februara – Zasadite drvo. Naziv ovog praznika je zapravo njegov datum: „Tu“ je izgovor hebrejskih slova za broj 15, a pada u jevrejski mesec Ševat.
Tradicionalno, Tu Bišvat nije bio jevrejski praznik. On je zapravo bio važan datum za jevrejske poljoprivrednike u davna vremena. Tora kaže: „Kada uđete u zemlju [Izrailjevu] i posadite bilo koje drvo za hranu, smatraćete da je njegov plod zabranjen. Tri godine neka vam bude zabranjeno da se ne jede“ (Levitska 19:23). Plod četvrte godine trebalo je da se ponudi sveštenicima u Hramu kao dar zahvalnosti za bogatstvo zemlje, a voće pete godine – i sve naredne plodove – konačno je bilo za farmera. Ovaj zakon je, međutim, pokrenuo pitanje kako farmeri obeležavaju „rođendan” drveta. Rabini su stoga ustanovili 15. u mesecu Ševatu kao opšti „rođendan“ za sva stabla, bez obzira na to kada su ona zaista zasađena.
Voćke su dobile poseban status u Tori zbog njihovog značaja u održavanju života i kao simbol Božje božanske naklonosti. Čak i za vreme rata, Bog upozorava Izraelce: „Kada u svom ratu protiv grada morate dugo da ga opsedate da biste ga zauzeli, ne smete da uništavate njegovo drveće… Da li je drveće u polju ljudsko da se povuče pred vama u opkoljeni grad? Samo drveće za koje znate da ne daje hranu može biti uništeno”.
Kasnije su rabini Talmuda uspostavili četiri „nove godine“ u jevrejskom kalendaru – Roš Hašanu, ili jevrejsku novu godinu za kalendarski datum; nova godina za uspostavljanje vladavine kraljeva; nova godina za desetinu životinja jevrejskih farmera koja će se dati u hram; i konačno, Tu Bišvat, nova godina za drveće (Mišna, Roš Hašana 1:1). Rabini su raspravljali zašto je izabran ovaj datum; rekavši da Tu Bišvat pada posle sredine zime (obično u februaru), zaključili su da je većina godišnjih padavina obično već pala u to vreme u zemlji Izraela, čime se dobija zdravo, vodom preplavljeno tlo na kojem se mogu saditi nova stabla (Talmud, Roš Hašana 14a).
.jpg)
U srednjem veku, kabalisti (jevrejski mistici) davali su Tu Bišvatu veći duhovni značaj. Videvši u Tu Bišvatu sredstvo za mistične ideje, kabalisti su Tu Bišvatu dali novi religiozni značaj, kao i kreirali razrađene nove simboličke rituale. Prema lurijanskoj kabali (koja je oblik misticizma koji su proučavali učenici Isaka Lurije), svi fizički oblici – uključujući ljudska bića – kriju u sebi iskru Božanskog prisustva. Ovo je slično nekim vrstama voća ili orašastih plodova, koji u sebi kriju seme novog života i potencijalnog rasta. U jevrejskom misticizmu, ljudska dela mogu osloboditi ove iskre i pomoći da se poveća Božje prisustvo u svetu. Na Tu Bišvat, kabalisti bi jeli određene plodove povezane sa zemljom Izraela kao simboličan način oslobađanja ovih božanskih iskri.
U moderno doba, Tu Bišvat je postao simbol i cionističke privrženosti zemlji Izraela, kao i primer jevrejske osetljivosti za životnu sredinu. Rani cionistički doseljenici u Izrael počeli su da sade novo drveće ne samo da bi obnovili ekologiju drevnog Izraela, već i kao simbol ponovnog rasta jevrejskog naroda koji se vraća u domovinu svojih predaka. Dok relativno mali broj Jevreja nastavlja da posmatra kabalistički Tu Bišvat seder, mnogi američki i evropski Jevreji posmatraju Tu Bišvat prilažući novac Jevrejskom nacionalnom fondu, organizaciji posvećenoj pošumljavanju Izraela.
Za ekologe, Tu Bišvat je drevni i autentični jevrejski „Dan planete Zemlje“ koji obrazuje Jevreje o zagovaranju jevrejske tradicije odgovornog upravljanja Božjim stvorenjem što se manifestuje u ekološkom aktivizmu. Među njima, savremene verzije sedera Tu Bišvat, koje naglašavaju brigu o zaštiti životne sredine, postaju sve popularnije.
Izvor: Jevrejska opština Zrenjanin
.gif)
.gif)
