Pre desetak dana objavili smo na portalu informaciju da je sporedan ulaz u zgradu gradske kuće zatvoren jer se – kako je navedeno na zablokiranim vratima i đubrijerama koje su nevešto ograđivale mesto opasnosti -fasada obrušava! I sve je to u redu (osim đubrijera kojima to nije ni primarna uloga a, ruku na srce, tek im mesto nije u sred pešačke staze), da se građanstvo upozori na vreme ukoliko postoji realna opasnost. Mesto je par dana bilo oivičeno crvenim upozoravajućim trakama i pomenutim mobilijarom, a ekipa IloveZrenjanin je zabeležila i deo vidno propale fasade, koji zaista može biti ozbiljna pretnja da se, u najgorem slučaju, nekom obruši na glavu(setite se priče o ledenici koja je zimus koštala života jednu Beograđanku).
Međutim, večerašnji prizor u kojem smo lično zatekli samo usamljene đubrijere obmotane pokidanom crvenom trakom je odraz (ne)ozbiljnosti koja je pokazana u vezi celog događaja.
Stiče se utisak da je jedno isto stanje (fasada u međuvremenu nije popravljena) danas opasno, a sutra nije. I može sad da bude komentara suprotnih našem mišljenju da fasada ne može brzinski da se sanira, ili da je ona ista omladina koja prevrće vikendom smećarnike i lomi klupe u parkovima, pokidala trake koje obezbeđuju mesto opasnosti, međutim…
U ovakvim situacijama se mora računati na sve, i stvar se ne sme prepustiti slučaju. Ako je mesto opasno, onda ga treba adekvatno i obezbediti. I to 24časa, radnim danima i vikendom.