Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi danas Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i među vernicima ima izuzetan značaj.
Veliki broj narodnih običaja je vezan za ovaj praznik, a među njima i saveti šta nikako ne činiti na ovaj dan.
Preobraženje se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba a za Preobraženje se u narodu veruje da od tog dana uglavnom više nema velikih vrućina.
Takođe, staro je verovanje da je Preobraženje poslednji dan pogodan za kupanje u rekama.
Smatra se da nije dobro plakati na Preobražanje, jer će taj plač preći u naviku. Isto tako ne valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Preobraženje pada u vreme Gospojinskog posta koji su, uglavnom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi.
U nekim krajevima u Srbiji na Preobraženje se beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
Preko dana se na Preobraženje ne spava – da se ne bi dremalo i dangubilo tokom godine. Majke prišivaju maloj deci parice na odeću da bi ih zaštitile od demona.
Veruje se i da se na veliki praznik Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani – izgubiće razum. Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka.
.gif)
.gif)
